Vječita noć

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vječita noć
Orig. naslovEndless Night
AutorAgata Kristi
Dizajner koricaKenneth Farnhill
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanrkriminalistički roman
Izdavanje
IzdavačCollins Crime Club
Datum
izdavanja

30. oktobar 1967.
Broj stranica244 (prvo izdanje)
Tip medijaMeki povez

Vječita noć je kriminalistički roman Agate Kristi. Izašao je 1967. godine. Ovaj roman je dobio najbolje kritike a i ona sama je jako volela ovo delo.[1][2][3]

Etimologija[uredi]

Naziv dela potiče od pesme Vilijam Blejka “Znamenja Nedužnosti”

  • Svake Večeri i svakog Jutra
  • Neki se rađaju za Jad.
  • Svakog Jutra i Svake Večeri
  • Neki se raćaju za Slatke Užitke,
  • Neki se raćaju za Slatke Užitke,
  • Neki se rađaju za Vječitu Noć.

Radnja[uredi]

Majkl Rodžers, besposličar, naizgled nonšalantan, radničke klase, pripoveda priču. On je blizak prijatelj sa Rudolfom Santoniksom, poznatim arhitektom koji je smrtno bolestan i čija je želja da sagradi kuću svom prijatelju Majklu. Hodajući duž seoskog puta, Majkl upoznaje Fenelu "Eli" Gudman, bogatu naslednicu, koja čezne za životom van pompeznog unutrašnjeg kruga rođaka i savetnika. Eli i Majkl ulaze u romantičnu vezu i odlučuju da se venčaju.

Eli, uzbuđena novim životom, odlučuje da finansira izgradnju kuće na Ciganskom posedu, u blizini mesta gde su se upoznali. Majkl je zamolio svog prijatelja Santoniksa da mu je izgradi, i on je pristao. Par je naišao na Majora Filpota, ”mesnog Boga”, Klaudiju Hartkesl, ženu koja kao i Eli voli konje, i gospođu Ester Li koja joj je rekla da napusti selo ili će je sudbina prokleti. Da stvari budu još gore, Majkl se često sukobljavao sa Gretom Anderson, Elinom prijateljicom, koja je bila pozvana da živi sa njima u kući.

Kako je vreme odmicalo, Eli je postajala sve sumnjičavija i sve više preplašena konstantnim pretnjama gospođe Li. Jahanje konja postalo je Elina jutarnja rutina, ali jednog dana, nije se vratila. Njeno telo nađeno je u šumi. Smatrali su da je uzrok njene smrti slabo srce ili da je došlo do problema prilikom jahanja. Majkl je posetio Santoniksa u bolnici, dok je ovaj bio na samrti. Santoniks je, u svom bunilu, vrištao, pre nego što je umro na Majklovim rukama. Melanholični Majkl je morao da ode u Ameriku po nasledstvo koje mu je Eli ostavila. Dok je boravio u Americi, dobio je pismo u kome mu je saopšteno da su pronađena tela gospođe Li i Klaudije Hardkestl, što je ukazivalo na to da Elina smrt nije bila nesrećni slučaj.

Prilikom njegovog povratka iz Amerike, otkriveno je njegovo pravo lice. Upoznao je Gretu u Nemačkoj, pre nego što je upoznao Eli. Bila je to ljubav na prvi pogled. U potrazi za boljim životom, skovali su plan da Majkl oženi Eli, ubije je da bi nasledio njen novac i onda oženi Gretu. Majkl je ubio Eli tako što ju je trovao cijanidom, postepeno, dugovremeno u malim dozama, znajući da ona uzima lekove pre odlaska na jahanje. Čak je potplatio gospođi Li da preplaši Eli, kako bi svalio krivicu na staru ciganku, a onda je i nju eliminisao, pošto je bila svedok, tako što ju je gurnuo u kamenolom. Klaudijina smrt je bila slučajnost. Ona je pozajmila Elinu pilulu pre jahanja, ne znajući da u stvari uzima otrov. Santoniks je pretpostavio da je Majkl učestvovao u Elinom ubistvu, i obuzeo ga je bes zato što je Majkl izabrao da je ubije, umesto da živi srećno sa njom.

Majkl i Greta slave svoju pobedu, međutim, Majkl ubrzo počinje da se slama. U njemu se rađa osećaj krivice i on to saopštava Greti na putu do kuće. Isfrustriran time što ga Greta osuđuje zbog njegove slabosti, bes u njemu raste još više zbog toga što sada živi sa njom, i što je izgubio Eli, i on davi Gretu. Na kraju romana, Majkl čeka da ga stigne kazna za svoja nedela, dok lokalni policajci istražuju Gretinu smrt.

Godine izdanja[uredi]

  • 1977, Globus (Zagreb) Jugoslavija, tvrdi povez, broj strana 279, prevod Ingeborg Bekl, biblioteka “Djela Agate Kristi”
  • 1984, Globus (Zagreb) Matica srpska (Novi Sad) Jugoslavija, tvrdi povez, broj strana 279, prevod Ingeborg Bekl, biblioteka “Djela Agate Kristi”
  • 2006, Narodna knjiga i politika (Beograd) Srbija, meki povez, broj strana 230, prevod Milan Sečujski, biblioteka ”Bestseler knjiga broj 169”

Prvo izdanje ove knjige u svetu je izašlo 30. Oktobra 1967. u Londonu.

Reference[uredi]

  1. ^ The Observer, 29 October 1927 (p. 26)
  2. ^ John Cooper and B.A. Pyke. Detective Fiction – the collector's guide: Second Edition (pp. 82, 87) Scholar Press. 1994. ISBN 978-0-85967-991-6.
  3. ^ „American Tribute to Agatha Christie”. insightbb.com. 

Literatura[uredi]

Agata Kristi, Vječita noć, Globus, Zagreb, Matica srpska, Novi Sad, 1988.

Spoljašnje veze[uredi]