Gazi Husrev-begova medresa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ulaz u Gazi Husrev-begovu medresu

Gazi Husrev-begova medresa je muslimanska srednja i viša škola osnovana i sagrađena 1537. u Sarajevu kao Husref-begova zadužbila. Građena je u stilu carigradskih medresa, a nazvana je Kuršumlija jer je pokrivena olovnim krovom (tur. куршум=olovo ) ili Seldžukija, jer je Huserf-beg osnovao medresu na ime svoje majke Seldžuke.

U Gazi Husrev-begovoj medresi se učilo na tradicionalan način, po metodama i rasporedu kao i u drugim medresama velikih islamskih gradova.

U svom zaveštanju (vakufnami) Gazi Husrev-beg je odredio da profesor (muderis) i njegovoj medresi bude učeni čovek (alim), koji će predavati tumačenje Kurana {tesfir}, tradicija (haldis), šerijatsko pravo (ahkjam), institucije šerijatskog prava (usul), poetika i retorika (meani ve bejan), metafizička dogmatika (kelam), »a od ostalih nauka one koje iziskuje ovičaj i vreme«.

Školovanje je trajalo 12—16 godina, Učenici se nisu delili po razredima već po halkama (kolo, grupa), a na kraju školovanja dobijali su diplomu (idžazet). Medresa je više puta reformisana. i do raspada zemlje bila je to petogodišnja srednja muslimanska verska škola.

Godine 1978. osnovano je prvi put žensko odeljenje Gazi Husrev-begove medrese. Stara zgrada Kuršumlija, delimično je restaurirana i čuva se kao spomenik kulture pod zaštitom države.

Gazi Husrev-begova medresa danas[uredi]

Gazi Husrev-begova medresa danas deluje kao srednja škola. Školovanje traje četiri godine. Nastava se izvodi na bošnjačkom jeziku po Nastavnom planu i programu koji donosi nezavisna Islamska zajednica Bosne i Hercegovine (Rijaset), a odobrava Ministarstvo obrazovanja i nauke Kantona Sarajevo. Polaznici koji su završili ovu srednju školu mogu nastaviti školovanje na bilo kojem fakultetu u Bosni i Hercegovini i na mnogim fakultetima u inostranstvu, posebno u islamskom svetu.

Medresa je škola internatskog tipa i, po pravilu, svi redovni učenici stanuju u internatu. To im pored redovne nastave, omogućava raznovrsne vannastavne aktivnosti kroz različite sekcije, klubove i kružoke. Posebno se na tom planu afirmisala horska sekcija, koja ima desetak snimljenih audio i video-kaseta sa muslimanskim verskim pesmama, koje veličaju Alaha (ilahija) i pesmana o poznatim ličnostima iz sveta islama (kasida), te list Zemzem koji kontinuirano izlazi od 1968. godine.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]