Galaktički centar
Galaktični centar je pojam u astronomiji oko koga se rotira cela galaksija. Galaktički centar u Mlečnom putu nalazi se na 8.33±0.35 kpc (kiloparseka) od Zemlje u pravcu Strelaca gde je i najsjajniji. Postoje jaki dokazi da u centru galaksija postoji supermasivna crna rupa.
Dokazi za postojanje[uredi | uredi izvor]
Sa Zemlje, centar Mlečnog puta se ne vidi u vidljivom i ultraljubičastom delu spektra jer se Zemlja nalazi u samom galaktičkom disku gde ima najviše prašine. Posmatranjem u gama, infracrvenom i radio delu spektra može se dobiti slika centra Mlečnog puta. Koordinate su prvi put zabeležene 1918. i u ekvatorijalnom koordinatnom sistemu iznose: za rektascenziju 17h45m40.04s, a za deklinaciju −29° 00' 28.1".
Rastojanje do centra[uredi | uredi izvor]
Tačna udaljenost od Zemlje do centra Mlečnog puta nije sigurna. Najnovija istraživanja gde je korišćena geometrija za dobijašnje rezultata pokazuju vrednosti između 7.6 i 8.7 kpc. Metoda merenja udaljenosti cefeidama u ovom slučaju nije precizna jer je centar galaksine previše blizu pa su greške pri merenju suviše velike.
Supermasivna crna rupa[uredi | uredi izvor]
Kompleksni izvor jakog signala u radio delu spektra Sagittarius A lociran je veoma blizu centra Mlečnog puta. Naučnici tvrde da je izvor ovog signa zapravo supermasivna crna rupa u centru galaksije, tačnije, akrecioni disk oko crne rupe. Prečnik ovog izvora određen je 2008. godine i iznosi 0.3 astronomske jedinice odnosno 44 miliona kilometara. Radi poređenja, to je približno ista vrednost kao i udaljenost Merkura od Sunca u perihelu. Masa ove crne rupe je procenjena na 4,31 miliona masa Sunca.
Okolina oko crne rupe[uredi | uredi izvor]
Okolina oko crne rupe u centru galaksije prečnika 1 parsek sadrži stotine zvezda. Većina tih zvezda su stare crvene i masivne zvezde. Takođe ima i zvezda koje su približno iste starosti pa se misli da su nastale sve u toku jednog događaja koji se odigrao pre par miliona godina. To su prilično mlade zvezde i naučnici nisu očekivali da ih nađu toliko blizu crne rupe. Dve najbliže crnoj rupi i najmlađe zvezde su S2 i S0-102. Naučnici imaju dve teorije kako su ove zvezde mogle nastati: ili su formirane negde drugde u nekom masivnom jatu zvezda pa migrirale do trenutne lokacije ili su formirane u samom akrecionom disku crne rupe gde je materija dovoljno vruća i zgusnuta.
Trenutno se oko centra galaksije ne stvaraju nove zvezde iako naučnici očekuju da se to dogodi u disku molekulske prašine koji se nalazi na 2 parseka udaljen od centra gde je materija dovoljno zgusnuta da se počnu stvarati zvezde. 2002. godine Antoni Štark i Kris Martin predvideli su da će u ovom regionu u narednih 200 miliona godina sigurno biti stvaranja novih zvezda. To takođe može dovesti do stvaranja džetova koji izbijaju iz crne rupe.
