Galerijev luk i rotonda

Galerijeva rotonda
Ροτοντα
Galerijeva rotonda
Osnovni podaci
Tip	istorijski spomenik pravoslavna crkva
Osnivanje	4. vek n.e.
Osnivač	Galerije
Lokacija
Mesto	Solun, Grčka
Država	Grčka

Galerijev luk i rotonda Αψίδα του Γαλερίου
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Paleochristian and Byzantine Monuments of Thessaloniki
Mesto	Solun, Opština Solun, Grčka
Koordinate	40° 37′ 56″ S; 22° 57′ 06″ I
Uključuje	Rotunda
Kriterijum	Kulturna: (i)(ii)(iv)
Referenca	456-002
Upis	1988 ((12th session) sednica)

Galerijev luk (grč. Αψίδα του Γαλερίου) ili Kamara (Καμαρα) i Rotonda (Ροτοντα) su susedni spomenici iz ranog 4. veka nove ere u gradu Solunu, u oblasti Periferije Središnje Makedonije u severnoj Grčkoj.

Istorija

Rimski car Galerije u 4. veku naručio je ove dve građevine kao elemente carske četvrti povezane sa njegovom solunskom palatom. Arheolozi su pronašli značajne ostatke palate na jugozapadu. Ove tri monumentalne građevine bile su povezane putem koji je prolazio kroz luk, koji se uzdizao iznad glavnog gradskog puta istok-zapad.

Rekonstrukcija kompleksa Rotonda i Galerijev luk

Luk je bio sastavljen od zidanog jezgra obloženog mermernim pločama slaveći pobedu nad Narzesom, sedmim carem u Sasanidskom Persijskom carstvu, 299. godine nove ere. Sačuvano je oko dve trećine luka.

Rotonda je bila masivna kružna građevina sa zidanim jezgrom koja je imala okulus (kružni otvor) poput Panteona u Rimu. Prošao je kroz više perioda upotrebe i modifikacija kao politeistički hram, hrišćanska bazilika, muslimanska džamija i ponovo hrišćanska crkva (i arheološko nalazište). Minaret je sačuvan, a drevni ostaci izloženi su na njegovoj južnoj strani.

Lokacija i opis luka

Galerijev luk i Rotonda (sa dodatim minaretom), 299-303 n.e.

Galerijev luk stoji na današnjoj raskrsnici ulica Egnatia i Dimitriou Gounari. Luk je sagrađen 298. do 299. godine nove ere i posvećen 303. n.e. da proslavi pobedu tetrarha Galerija nad Sasanidskim Persijancima u bici kod Satale i zauzimanje njihovog glavnog grada Ktesifona 298. godine.

Galerijev luk

Konstrukcija je bila oktopilon (kapija sa osam stubova) formirajući trostruki luk koji je bio izgrađen od zidanog jezgra obložen prvo opekom, a zatim mermernim pločama sa skulpturalnim reljefom. Centralni lučni otvor bio je širok 9,7 m i visok 12,5 m, a sekundarni otvori na drugoj strani bili su široki 4,8 m i visoki 6,5 m. Centralni luk prostirao se na delu puta Via Egnatia (magistralni rimski put od Dirahacijuma do Vizantiona) koji je kroz grad prolazio kao dekumanus (glavna ulica pravca istok-zapad). Kroz luk je duž njegove duge ose prolazio put koji je povezivao Rotondu (125m severoistočno) sa dvorskim kompleksom (235m jugozapadno).

Preživela su samo severozapadna tri od osam stubova i delovi zidanih jezgara gornjih lukova: tj. uništena je cela istočna strana (četiri stuba) i najjužniji od zapadnih stubova. Izvedena je opsežna konsolidacija modernom opekom na izloženim zidanim jezgrima radi zaštite spomenika. Dva stuba koja okružuju središnji lučni prolaz zadržala su svoje mermerne ploče, koje prikazuju Galerijeve ratove protiv Persijanaca.

Skulpturalni program luka

Galerije (levo) napada Narzesa (desno)

Razumevanje skulpturalnog programa luka ograničeno je gubitkom većine mermernih ploča, ali ostaci daju utisak celine. Na svakom stubu uklesana su po četiri vertikalno složene izvajane dekoracije, svaka odvojena složenim lajsnama. Natpis za reku Tigar ukazuje na to da su verovatno postojali natpisi i na drugim prikazima koje su graditelji smatrali potrebnim. U prezentacijama je uzeta umetnička sloboda, na primer, Cezar Galerije je prikazan u ličnoj borbi sa sasanidskim šahom Narzesom na jednom od panoa; iako se nikada nisu sreli u borbi. Na luku Galerije napada kopljem Narzesa kopljem dok se orao noseći pobednički venac u kandžama približava Galeriju. Cezar sigurno sedi na svom konju, dok se persijski kralj čini kao da je gotovo bez konja. Prestravljeni Persijanci čuče pod kopitima cezarovog konja u haosu bitke. Panel izražava moć Cezara Galerija.

Carska porodica podnosi žrtvu zahvalnosti.

Reljef carske porodice spojene u podnošenju žrtve zahvalnosti duguje svoj daleki prototip Augustovim reljefima na Ara Pacis-u u Rimu. Galerijeva supruga, Dioklecijanova ćerka Valerija, prikazana je uz njega. Sva lica su bila pažljivo izklesana, bilo kao Damnatio memoriae ili u kasnijoj kulturnoj netoleranciji slika.

Na drugom panelu, tetrarhi su svi poređani u togama dok Viktorija drži pobednički venac na glavama dvojice Augusta. Treći pano slavi jedinstvo tetrarhije, sa prikazom tetrarha koji stoje zajedno; depersonalizovani način prikazivanja tetrarha podseća na šematske statue tetrarha u porfiru u Crkvi Svetog Marka u Veneciji. Samo Galerije je obučen u oklop i nudi žrtvu na oltaru.

Ono što je ostalo od luka potvrđuje slavu tetrarhije i istaknutost Galerija u tom sistemu. Luk slavi Rimsko carstvo u čast Galerijeve pobede nad sasanidskim kraljem. Galerije je takođe prikazan na svom konju sa desne strane, dok napada sasanidskog čuvara.

Rotonda

Lokacija i opis Rotonde

Plan

Galerijeva rotonda je na 125 m severoistočno od Galerijevog luka na 40°37'59,77"N, 22°57'9,77"E. Takođe je poznata (po njenom posvećenju i upotrebi) kao Grčka pravoslavna crkva Sveti Georgije, a neformalno se naziva Crkva Rotonde (ili jednostavno Rotonda).

Cilindrična konstrukcija sagrađena je 306. godine nove ere po naređenju tetrarha Galerija, za koga se mislilo da je nameravao da to bude njegov mauzolej.

Prečnik Rotonde je 24,5 m. Zidovi su joj debljine više od 6 m, zbog čega je izdržala solunske zemljotrese. Zidove prekida osam pravougaonih udubljenja, a zapadno udubljenje čini ulaz. Ravna kupola od opeke, visoka 30 m na vrhu, kruniše cilindričnu strukturu. U svom originalnom dizajnu, kupola Rotonde imala je okulus, kao Panteon u Rimu.

Upotreba Rotonde

Pogled na Galerijevu Rotondu, u početku mauzolej rimskog cara Galerija, kasnije hrišćansku crkvu, a zatim džamiju. Sada je ovo mesto pod zaštitom UNESKO-a i nekih dana u godini funkcioniše kao crkva.

Galerije je umro 311. godine i sahranjen je u Gamzigradu (Feliks Romulijana) kod Zaječara u Srbiji. Rotonda je stajala prazna nekoliko decenija sve dok car Teodosije I nije naredio njeno pretvaranje u hrišćansku crkvu krajem četvrtog veka. Crkva je bila ukrašena vrlo kvalitetnim mozaicima. Od originalne dekoracije sačuvani su samo fragmenti, na primer, traka koja prikazuje svetitelje sa rukama podignutim u molitvi, ispred složenih arhitektonskih fantazija.

Zgrada se koristila kao crkva (crkva Asomatona ili Arhangelona) više od 1.200 godina dok grad nije pao u ruke Osmanskog carstva. 1590. godine pretvorena je u džamiju zvanu Džamija Sulejmana Hortaji efendije, a strukturi je dodan minaret. Služila je kao džamija do 1912. godine, kada su Grci zauzeli grad tokom Balkanskih ratova. Grčki pravoslavni zvaničnici rekonstruisali su građevinu kao crkvu i napustili su minaret. Struktura je oštećena tokom zemljotresa 1978. godine, ali je naknadno obnovljena. 2004. godine, minaret je još uvek bio stabilizovan skelom. Zgrada je sada istorijski spomenik pod Eforatom vizantijskih starina grčkog Ministarstva kulture, iako Grčka pravoslavna crkva ima pristup spomeniku za razne svečanosti nekih dana u godini (kao Crkva Svetog Đorđa).

Rotonda je najstarija od solunskih crkava. Neke grčke publikacije tvrde da je to najstarija hrišćanska crkva na svetu, iako postoje konkurenti za tu titulu. To je najvažniji sačuvani primer crkve iz ranog hrišćanskog perioda dela rimskog carstva koji govori grčki.

Vidi još

• List of Roman triumphal arches
• List of Roman domes

Napomene

Luk

• Dyggve, E. (Copenhagen, 1945). "Recherches sur le palais imperial de Thessalonique".
• Engemann, J. (JAC 22, 1979). "Akklamationsrichtung, Sieger- und Besiegtenrichtung auf dem Galeriusbogen in Saloniki".
• Garrucci, P. (W. Wylie, trans.). (NC 10, 1870). "Brass Medallion Representing the Persian Victory of Maximianus Galerius".
• Hébrard, E. (BCH 44, 1920). "L'Arc de Galère & l'église Saint-Georges à Salonique".
• Kinch, K. F. (Paris, 1890). "L'arc de triomphe de Salonique".
• Laubscher, H. P. (Berlin, 1975). "Der Reliefschmuck des Galeriusbogens in Thessaloniki".
• Makaronas, C. J. (Salonica, 1970). The Arch of Galerius at Thessaloniki.
• Meyer, H. (JdI 95, 1980). "Die Frieszyklen am sogenannten Triumphbogen des Galerius in Thessaloniki".
• Pond Rothman, M. S. (AJA 81, 1977). "The Thematic Organization of the Panel Reliefs on the Arch of Galerius".
• Pond Rothman, M. S. (Byzantine Studies/Etudes Byzantines 2:1, 1975). "The Panel of the Emperors Enthroned on the Arch of Galerius".
• Sutherland, C. H. V. (London, 1967), RIC IV: From Diocletian's Reform (A.D. 294) to the Death of Maximinus (A. D. 313)
• Velenis, G. (AA, 1979). "Architektonische Probleme des Galeriusbogens in Thessaloniki".
• Velenis, G. (AA, 1983). "Nachträgliche Beobachtungen am Oberbau des Galeriusbogens in Thessaloniki".
• Vermeule, C. C. (Cambridge, Massachusetts, 1968). "Roman Imperial Art in Greece and Asia Minor".
• von Schönebeck, H. (BZ 37, 1937). "Die zyklische Ordnung der Triumphalreliefs am Galeriusbogen in Saloniki".
• von Schönebeck, H. (JbBerlMus 58, 1937). (Preserves image of the now lost head of Galerius, possibly from the large Arch of Galerius. The relief head was in Berlin.)

Palata

• Αθανασιου, Φ. et al. (ΑΕΜΘ 8, 1994). "Νεα στοιχεια για το Οκταγωνο του γαλεριανου συγκροτηματος".
• Αθανασιου, Φ. et al. (Θεσσαλονικεων πολις 3, 1981). "τα ανακτορα του Γαλεριου στη Θεσσαλονικη, Μεθοδολογια αποκαταστασης".
• Αθανασιου, Φ. et al. (Θεσσαλονικεων πολις 4, 2001). "Το λουτρα του ανακτορικου συγκροτηματος του Γαλεριου".
• Dyggve, E. (Copenhagen, 1945). "Recherches sur le palais imperial de Thessalonique".
• Dyggve, E. (Dissertationes Pannonicae ser. 2, 11, 1941). "Kurzer vorläufiger Bericht über die Ausgrabungen im Palastviertel von Thessaloniki".
• Hébrard, E. (BCH 44, 1920). "Les Travaux du Service archéologique d'Armée d'Orient a l'arc de triomphe de Galère & à l'arc de triomphe de Galère et à l'église Saint-Georges de Salonique".
• Καραμπερη, Μ. (AAA 23–28, 1990-1995). "Ο πολος του Οκταγωνο στο γαλεριανο συγκροτημα και η σχεση του με το νοτιο μεγαλο περιστυλιο".
• Καραμπερη, Μ. (Θεσσαλονικεων πολις 3, 2000). "Η αυτοκρατορικη εδρα Θεσσαλονικη".
• Sasel, J. (ed.). Tabula Imperii Romani (Sheet K34).
• Vichers, M. (BSA 66, 1971). "A note on the Byzantine Palace at Thessaloniki".
• Ward-Perkins, J. B. (New York, 1981). "Roman Imperial Architecture".

Opšte reference

• Bianchi-Bandinelli, R. (New York, 1971). "Rome: The Late Empire".
• Brilliant, R. (L'Arte 10, 1970). "Temporal Aspects in Late Roman Art".
• Brown, P. (New York, 1971). "The World of Late Antiquity".
• Cameron, A. (Cambridge, Massachusetts, 1993). "The Later Roman Empire, A. D. 284-430".
• Kleiner, D. E. E. (New Haven, 1992). "Roman Sculpture".

Dodatna literatura

• Weitzmann, Kurt, ed., Age of spirituality: late antique and early Christian art, third to seventh century, no. 107 & 491, 1979, Metropolitan Museum of Art, New York, ISBN 9780870991790; full text available online from The Metropolitan Museum of Art Libraries

Spoljašnje veze

• Hellenic Ministry of Culture