Gatčinjski rejon

Koordinate: 59° 20′ 00″ N 30° 05′ 00″ E / 59.33333° S; 30.08333° I / 59.33333; 30.08333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gatčinjski rejon
Gátčinskiй raйon
Položaj
Država Rusija
Federalni okrugSeverozapadni
Administrativni subjekt Lenjingradska oblast
Admin. centarGatčina
Statusopštinski rejon
Osnivanjeseptembar 1927.
Površina2.891,81 km2
Stanovništvo2015.
 — broj st.246.223
 — gustina st.85,14 st./km2
Vremenska zonaUTC+3
Registarske tablice47
Pozivni broj+7 81371
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Gatčinjski rejon (rus. Га́тчинский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon u centralnom i zapadnom delu Lenjingradske oblasti, na severozapadu evropskog dela Ruske Federacije.

Administrativni centar rejona je grad Gatčina. Prema procenama nacionalne statističke službe Rusije za 2015, na teritoriji rejona je živelo 246.223 stanovnika ili u proseku oko 85,14 st/km².

Geografija[uredi | uredi izvor]

Administrativna mapa rejona

Gatčinjski rejon smešten je u centralnom i zapadnom delu Lenjingradske oblasti. Obuhvata teritoriju površine 2.891,81 km², i po tom parametru nalazi se na 13. mestu među 17 rejona u oblasti (zauzima ukupno 3,93% oblasne teritorije). Sa severoistoka ograničen je teritorijom federalnog grada Sankt Peterburga, na istoku je Tosnjenski, a na jugu Luški rejon. Na severozapadu graniči sa Lomonosovskim, dok je na zapadu Volosovski rejon. Administrativni centar rejona, grad Gatčina, nalazi se na svega 42 kilometra južnije od istorijskog centra Sankt Peterburga.

U pogledu reljefa, najveći deo rejonske teritorije nalazi se na području niskog i blago zatalasanog Luško-Oredeškog pobrđa maksimalnih visina do 100 metara. Nešto izraženiji brdski reljef je na severozapadu rejona gde se nalaze istočni obronci morenskog Ižorskog pobrđa, maksimalnih visina do 175 metara.[1] U geološkoj osnovi u severnim delovima dominiraju stene ordovičke starosti, dok su na jugu geološki znatno mlađe devonske naslage. Osnovne stene su u oba slučaja prekrivene slojem glacijalnih depozita kvartatrne starosti, a jedini izuzetak su obale uz reku Oredež, gde devonske stene izbijaju direktno na površinu.[2][3]

Najveći deo rejonske teritorije nalazi se u slivnom području reke Luge (pritoke Finskog zaliva Baltičkog mora) i njene najvažnije pritoke na tom području, reke Oredeža. Manji delovi rejona na istoku nalaze se u slivnom području reke Tosne, dok se severni delovi nalaze u basenu Ižore (obe reke ulivaju se u Nevu kao njene leve pritoke). Ka Finskom zalivu se direktno odvodnjava i manji deo rejonske teritorije na severozapadu, preko reke Strelke. Najveće jezerske površine nalaze se u južnom delu rejona, i to su Orlinsko jezero (2,2 km²) i Vjalje (35,8 km²). Značajan deo rejonske teritorije na jugu i jugoistoku je jako zamočvaren i na tom području se nalazi deo zaštićenog ramsarskog područja Mšinske močvare.

Klima je umerenokontinentalna sa dosta izraženim maritimnim uticajima sa Baltika. Zime su zbog tih uticaja dosta blage sa prosečnim januarskim temperaturama od oko -8 °C, dok su leta neretko prohladna, sa prosečnim julskim temperaturama vazduha od +17 °C. Apsolutni maksimum temperature vazduha je +34 °C, dok je apsolutni minimum -44 °C. Prosečna godišnja suma padavina je između 650 i 700 milimetara. U proleće i leto javljaju se „bele noći”.

Na području Gatčinjskog rejona nalazi se nekoliko zaštićenih područja. Najznačajniji su kompleksni spomenik prirode od federalnog značaja, Mšinska močvara (ukupna površina 604 km²) i geološki kompleks Devonske stene na Oredežu kod Belogorke. U južnom delu nalazi se i hidrološki kompleks od regionalnog značaja Glebovska močvara (površine 13,2 km²).

  • Reka Oredež
    Reka Oredež
  • Tipičan Gatčinjski pejzaž
    Tipičan Gatčinjski pejzaž
  • Veštačko Borničko jezero (nekadašnji majdan)
    Veštačko Borničko jezero (nekadašnji majdan)

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prethodnik savremenog rejona bio je Gatčinjski okrug, osnovan u februaru 1923. godine (kasnije preimenovan u Trocki okrug, po sovjetskom političaru Lavu Trockom). Sadašnji rejon uspostavljen je u septembru 1927. godine, kao Trocki rejon, ali je ubrzo preimenovan u Crevnoarmijski rejon (pod tim imenom bio do 1944. godine).

U sadašnjim administrativnim granicama, rejon se nalazi od 1. oktobra 2006. godine. Sadašnji rejonski simboli, grb i zastava, usvojeni su 23. aprila 2003. godine.

Demografija i administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Prema podacima popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 233.396 stanovnika,[4] dok je prema proceni iz 2015. tu živelo 246.223 stanovnika, ili u proseku 85,14 st/km².[5] Po broju stanovnika Gatčinjski rejon se nalazi na 2. mestu u oblasti i njegova populacija čini oko 13,87% sveukupne oblasne populacije. U urbanim centrima živi 62,57% rejonske populacije, uglavnom u severnom delu rejona koji se smatra suburbanom južnom zonom Sankt Peterburga. Južna i jugoistočna područja koja su pretežno močvarna su gotovo nenaseljena.

Kretanje broja stanovnika
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2015.
154.828 186.476 204.916 218.397[6] 220.669[7] 233.396[4] 75.821*

Napomena:* Prema proceni nacionalne statističke službe.

Na području rejona postoji ukupno 240 naseljenih mesta, međusobno podeljenih na 11 seoskih i 6 urbanih opština. Administrativni centar rejona je grad Gatčina, najveće naselje u rejonu u kojem živi gotovo 40% ukupne populacije, a zvaničan status grada ima još i Komunar. Status urbanih naselja imaju i varošice (rus. городской посёлок) Virica, Družnaja Gorka, Siverski i Tajci.

Privreda[uredi | uredi izvor]

Najvažniji izvori prihoda su laka industrija, koja u ukupnom rejonskom BDP-u učestvuje sa gotovo 75%, i poljoprivreda. Industrijska proizvodnja uglavnom je skoncentrisana u Gatčini i Komunaru, gde se nalaze pogoni mašinske i prehrambene industrije. Razvijena je i drvoprerađivačka industrija.

Obradivo je 45.060 hektara zemljišta, a najrazvijenije grane poljoprivrede su mlečno i mesno stočarstvo, uzgoj krompira i povrća (uglavnom za potrebe Sankt Peterburga).

Grad Gatčina je i značajan turistički centar.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Гатчинский район - жемчужина Ленинградской области // Гатчинский район. Достопримечательности. Экскурсионные маршруты: Путеводитель. — Санкт-Петербург: Инкери, — —. 2004. ISBN 5-98187-031-3 nevažeći ISBN. str. 8–11.
  2. ^ ↑ Геологическая карта // Учебный географический атлас Ленинградской области и Санкт-Петербурга. — Санкт-Петербург: ВСЕГЕИ, 1997. — pp. 6.
  3. ^ ↑ Карта четвертичных образований // Учебный географический атлас Ленинградской области и Санкт-Петербурга. — Санкт-Петербург: ВСЕГЕИ, 1997. — pp. 8-9.
  4. ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016)
  5. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  6. ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  7. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gatčinjski rejon na Vikimedijinoj ostavi.
59° 20′ 00″ N 30° 05′ 00″ E / 59.33333° S; 30.08333° I / 59.33333; 30.08333


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гатчињски_рејон&oldid=27061635”