Geda Dunđerski

Geda Dunđerski
Geda Dunđerski
Puno ime	Gedeon Dunđerski
Nadimak	Geda
Datum rođenja	(1875-02-01)1. februar 1875.
Mesto rođenja	Srbobran  Kraljevina Ugarska
Datum smrti	12. juli 1939.
Mesto smrti	Budimpešta  Kraljevina Mađarska

Gedeon Geda Dunđerski (Srbobran, 1. februar 1875 — Budimpešta, 12. jul 1939) bio je srpski veleposednik, industrijalac, pravnik, bankar, dobrotvor.

Porodica Dunđerski

Glavni članak: Porodica Dunđerski

Krajem 17. veka, iz hercegovačkog sela Višnjevo kraj Gacka, bežeći od Turaka preci Dunđerskih stigli su u Austrougarsku. Kao prvog Dunđerskog u Sentomašu, kasnije Srbobranu, porodično predanje pamti Avrama i njegova tri sina Arona, Gedeona „Gecu” (pravo ime mu je bilo Jovan) i Nestora. Prema svećenju crkve Svetog Đorđa 1807. godine u ondašnjem Sentomašu kršten je Gedeon „Geca” Dunđerski. Ime je dobio na nesvakidašnji način. Kada je tadašnji episkop bački Gedeon Petrović došao da osvešta crkvu, novorođenom trećem Avramovom sinu dao je svoje ime.

Najmlađi sin, Gedeon „Geca”, začetnik je bogatstva Dunđerskih i prvi je Gedeon u familiji. Porodicu je izdvojio od ostalih u Srbobranu. Otvoren je bio za sve što je novo i dobro u poslovanju i to je primenjivao na svojim imanjima. Jako dugo je insistirao da porodica bude na okupu. Imao je tri sina: Aleksandra „Šandora”, Novaka i Lazara. Sedam decenija nakon rođenja Gece Dunđerskog, rođen je njegov unuk i imenjak kome je nadimak bio Geda.

Biografija

Gedeon Geda Dunđerski osnovnu školu završio je u Srbobranu, maturirao u srpskoj gimnaziji u Novom Sadu, a potom je upisao studije prava. Doktorirao je u Budimpešti u 21. godini. Kao ravnopravni ortak sa ocem, Lazarom Dunđerskim, upravljao je celokupnom porodičnom imovinom. Oženio se Teodorom „Dorom” (rođ. Vlahović) i imao dva sina, Dušana i Lazara, i kćer Sofiju. Bio je najkrupniji zemljoposednik u Srbobranu. Posed mu se prostirao u opštinama Srbobran, Bačko Gradište, Bačka Palanka, Novi Sad, Begeč, Gložan i Čeb (današnje Čelarevo). Umro je u sanatorijumu „Siesta” u Budimpešti, a sahranjen je u porodičnoj kapeli u Srbobranu.

Imovina

Imao je nekoliko spahiluka sa zamkovima, parkovima i lovištima, nekoliko fabrika, hotel „Kraljica Marija” u Novom Sadu... Posedovao je: pivare u Čelarevu i Zrenjaninu, kudeljaru u Čelarevu, dve fabrike špiritusa — u Srbobranu i Čelarevu, parni mlin u Srbobranu fabriku ulja u Srbobranu, kao i više industrijskih preduzeća u Novom Sadu. U Čelarevu je podigao ergelu za uzgoj punokrvnih i polukrvnih konja.

Poljoprivredna delatnost

Bavio se i naprednim stočarstvom, gajeći goveda, svinje i ovce. Kao poljoprivrednik najvišeg ranga, putovao je u Englesku da bi proučio melioracionu delatnost, a naročito drenažu. Shvatajući hidrotehničke probleme i metode i znajući od kakvog su značaja zadružni objekti, nasipi i kanali, kao inicijator, osnivač i organizator čipsko-begejske vodne zadruge u celoj zemlji je organizovao vodne zadruge u centralne odbore, pozivajući na saradnju mnoge mlade inženjere. Zahvaljujući tome uspeo je da spase žetvu 1919. te je izabran za predsednika Saveza vodnih zadruga i dugogodišnjeg predsednika Centralnog odbora za vodne zadruge. Upravo njegovom inicijativom vodne zadruge i hidrotehnička služba prve su bile potpuno nacionalizovane.

Privredna delatnost

• Učestvovao je u organizovanju privrednih institucija i u stvaranju centralnih privrednih ustanova kao što su Narodna banka, Srpska banka ili Jadransko-podunavska banka.
• Kao jedan od osnivača nalazio se na položaju predsednika upravnog odbora Novosadske produktne i efektne berze od osnivanja do smrti i na mestu predsednika upravnog odbora fabrike šećera a.d. „Bačka” u Novom Vrbasu.
• Bio je član upravnog odbora mnogih značajnih državnih institucija i fabrika:
  

Narodne banke Kraljevine SHS, Srpske banke d.d. u Zagrebu, filijale u Budimpešti, „Kamendin” d.d. za proizvodnju seruma u Novom Sadu, tekstilne fabrike „Koste Ilića i sinova” a.d., tvornice konzervi „Kulpin” d.d. u Novom Sadu.

• Bio je suvlasnik fabrike ratnih aviona „Ikarus” (1926—1933) i osnivač i suvlasnik sa 50% kapitala fabrike avionskih motora u Rakovici.

Učešće u verskom i kulturnom životu

• Član Patrijaršijskog saveta,
• podnačelnik Društva za Srpsko narodno pozorište od 1905. godine,
• predsednik Matice srpske (1911—1920). U vreme kada joj je bilo najteže, znanjem, intenzivnim radom i energičnim istupanjem uspeo je da sredi njene zloupotrebama uzdrmane finansije i da svojim ugledom otkloni pripremanu intervenciju mađarskih vlasti.
• Za vreme njegovog mandata završena je zgrada Trandafilskog sirotišta, zadužbine Marije Trandafil, čija je izgradnja bila obustavljena zbog velikih problema sa preduzimačima.
• Zahvaljujući njegovom angažovanju i odlučnosti tokom Prvog svetskog rata spasen je značajan deo Matičine imovine, kao i fondacija kojima je ona rukovala, a koje su mađarske vlasti nameravale da pretvore u ratne zajmove.
• Posle rata, pre svega zahvaljujući njegovom uticaju, a s obzirom na humani zadatak fondacija, doneta je odluka da zemlja koja je bila deo zadužbina pod upravom Matice srpske ne potpadne pod udar agrarne reforme.
• Pod njegovim predsedništvom izrađen je novi nacrt ustava Matice srpske.

Političko angažovanje

• Bio je član administrativnog odbora Bačke županije.
• Od 1910. godine je kao predstavnik Bačko-bodroške županije postao stalni član peštanskog parlamenta, u kojem je odlučno branio srpske interese, i to naročito interese Srba u Ugarskoj.
• Bio je poslanik u Ugarskom saboru na listi Stranke rada Ištvana Tise (tzv. „munkaške stranke”).
• Nosilac titule viteza c. kr. i Ordena Franje Josifa.
• Biran je za člana gradskog predstavništva Novog Sada u periodu od 1914. do 1918. godine.
• Posle rata izabran je za narodnog poslanika u Bačkopalanačkom srezu 1931. godine, ali je posle kraćeg vremena podneo ostavku kako bi se potpuno posvetio privrednoj delatnosti.

Kao i većina članova porodice Dunđerski, bio je u bliskim vezama sa Dvorom u Beogradu. Za nacionalni, kulturni i privredni rad odlikovan je mnogim ordenima. Kao i njegov otac Lazar, bio je mecena i prijatelj mnogih umetnika. U svom domu u Novom Sadu i u dvorcu u Čelarevu ugošćavao je Uroša Predića, Lazu Kostića, Mihajla Pupina, Mihajla Polit-Desančića, Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Boškovića, Stanoja Stanojevića, Paju Jovanovića, kralja Aleksandra Karađorđevića, kraljicu Mariju i njihovu decu, kneza Pavla i kneginju Olgu, i mnoge druge istaknute ličnosti svog vremena.

Dobrotvor

Kao i drugi Dunđerski, bio je narodni dobrotvor. Slao je vagone hrane u siromašne krajeve u vreme gladnih godina. Matici srpskoj i SNP u Novom Sadu ostavio je značajne legate.Za Univerzitetsku biblioteku u Beogradu kupio je za 320.000 dinara izuzetno bogatu biblioteku novosadskog bibliofila Petra Stojadinovića od 8.000 naslova starih knjiga i poklonio je 1929. godine. To je Legat Gedeona Dunđerskog.

Spoljašnje veze

• Gecini Dunđerski 2. deo
• Doba Dunđerskih
• Raskošni vojvođanski dvorci
• Spomenici kulture u Srbiji: Dvorac porodice Dunđerski (sajt SANU)
• Kompleks porodice Dunđerski u Čelarevu