Gemidžije

Spomenik gemidžijama u centru Skoplja

Gemidžije je bila grupa makedonskih patriota anarhista. Pod uticajem nihilističke ruske literature i usmene propagande ženevskih anarhista, grupa makedonskih đaka solunske egzrhijske gimnazije, sastavljena od sinova imućnijih veleških trgovaca, poverovala je da će individualnim terorom i napadima na evropska preduzeća i ustanove u Makedoniji pod turskom upravom naterati evropske države da, radi zaštite svojeg uloženog kapitala, Makedoniji daju autonomiju.

Najpoznatiji ideolozi i vođe ove grupe bili su Jordan Pop Jordanov - Orceto, Dimitar Mečev, Kostantin Kirkov, Pavel Šatev i dr.

Krajem aprila 1903. izvršili su diverziju na francuski parobrod „Gvadalkivir“ (Guadalquivir), koji je bio usidren u solunskom pristaništu i digli ga u vazduh, zatim su podmetnuli dinamit ispod Otomanske banke i prekinuli električnu mrežu u gradu. U ovim akcijama neki od gemidžija su izvršili samoubistvo, a drugi su bili uhapšeni i proterani u Malu Aziju. Ovim aktima grupa se raspala. Pavel Šarev, jedan od preživelih ostavio je bogatu memoarsku građu o gemidžijama.

Literatura

• Павел Шарев, В Македониј под ребство, Солункото с‘ закљатие 1903. године, Софија 1968,
• K. Bitenski, Solunki atentati, Skoplje 1985.
• Tekst Ljubena Lapea, akademika MANU, univerzitetski profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju, u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1986.