General-prokuror

General-prokuror (rus. генерал-прокурор) bio je ministar pravde Ruske Imperije i glavni tužilac pri Praviteljstvujuščem senatu.

Istorija

Pavle Ivanovič Jagužinski, prvi general-prokuror

18. vijek

General-prokuror kao glavni tužilac pri Praviteljstvujuščem senatu ustanovljen je ukazom Petra Velikog od 12. januara 1722. godine (po starom kalendaru). Prethodna slična funkcija je postojala u vidu tzv. general-revizora (1715—1718) koji je imao manja ovlašćenja. Pomoćnik general-prokurora u Senatu je bio ober-prokuror, a pri kolegijumima su ustanovljeni prokurori (tužioci). Za prvog general-prokurora postavljen je Pavle Ivanovič Jagužinski. General-prokuror je prvobitno stajao na čelu senatske kancelarije i bio senatski djelovođa, a istovremeno je rukovodio i prokuraturom (tužilaštvom) koja je bila trostepeno organizovana. Glavne dužnosti general-prokurora su bile da pazi na zakonitost senatskih odluka, kao i da pazi na poslovni red tokom sjednica Praviteljstvujuščeg senata. Bio je glavni posrednik između Senata i imperatora. Ustanovljavanjem funkcije general-prokurora ojačala je i uloga Senata kao državnog organa. Međutim, često je sam general-prokuror preovladavao nad senatorima.

Za vrijeme vladavine imperatorke Katarine I, dana 8. februara 1726. godine (po starom kalendaru), osnovan je Vrhovni tajni savjet. Najuticajniji senatori su prešli u njegov sastav, a funkcija general-prokurora je faktički bila ukinuta. Prvi general-prokuror Jagužinski je poslat u Poljsku, a nominalni vršilac njegove dužnosti je bio ober-prokuror Vojejkov koji pak nije imao nikakav uticaj na Praviteljstvujušči senat. Nakon što je imperatorka Ana I vaspostavila samodržavlje, ukazom od 4. marta 1730. godine (po starom kalendaru) ukinut je Vrhovni tajni savjet, a Senat je dobio nazad svoja ovlašćenja. Planirano je i imenovanje novog general-prokurora. Međutim, Praviteljstvujušči senat je svoj pad ponovo doživio nakon što je 1731. osnovan Kabinet od tri ministra pa tako ni novi general-prokuror nije bio imenovan.

Nakon stupanja na presto imperatorke Jelisavete I (1741) izdat je ukaz o ukidanju Kabineta i ponovnom uspostavljanju Senata. Drugi po redu general-prokuror bio je knez Nikita Jurjevič Trubeckoj koji je ostao na toj funkciji skoro tokom cjelokupnog carstvovanja Jelisavete I. General-prokuroru je bila potčinjena policijska Tajna kancelarija. Kada je imperatorka Katarina Velika stupila na presto Senat je značajno reformisan. Godine 1763. podijeljen je na šest departmana, i to četiri u Sankt Peterburgu i dva u Moskvi. Pri opštoj sjednici Senata se nalazio general-prokuror, a pri departmanima ober-prokurori (osim u Prvom departmanu). Peti po redu i dugogodišnji general-prokuror (1764—1792) bio je knez Aleksandar Aleksejevič Vjazemski. Imperatorka je najvažnije državne poslove povjeravala general-prokuroru čija je vlast time značajno proširena. On je faktički postao ministar finansija, pravde, unutrašnjih poslova i državni kontrolor (revizor), a i dalje mu je bila potčinjena policijska Tajna ekspedicija. Nakon ostavke kneza Vjazemskog (1792) njegove mnogobrojne nadležnosti su podijeljene između više lica. Za vrijeme petogodišnje vladavine imperatora Pavla I (1796—1801) promijenjeno je čak četiri general-prokurora.

19. vijek

Dolaskom na presto imperatora Aleksandra I (1801) započeta je značajna reforma državnih organa (tzv. ministarska reforma) kada je izvršena i senatska reforma. Kao temeljni završni akt donesen je ukaz od 8. septembra 1802. godine (po starom kalendaru) kojim su propisana prava i obaveze Praviteljstvujuščeg senata, a istog dana je donesen i Proglas o osnivanju ministarstava. Za vrijeme carstvovanja Nikolaja I ovi zakonodavni akti su uključeni u sastav Zbornika zakona Ruske Imperije. Zvanje general-prokurora je bilo sjedinjeno sa zvanjem ministra pravde čime je jedna od najvažnijih državnih funkcija Ruske Imperije u 18. vijeku svedena tek na ministarsku funkciju u 19. vijeku. Takav položaj general-prokurora je ostao sve do pada ruske monarhije (1917).

Za vrijeme vladavine imperatora Aleksandra II, dana 20. novembra 1864. godine (po starom kalendaru), sprovedena je značajna sudska reforma. Praviteljstvujušči senat je reformisan u vrhovni kasacioni sud pri kojem su obrazovana dva kasaciona departmana: krivični i građanski. Tužilačku vlast u kasacionim departmanima su vršili ober-prokurori i njihovi zamjenici. Tužilačku vlast pri opštoj sjednici kasacionih departmana nije vršio general-prokuror već naročiti ober-prokuror. Na taj način general-prokuror nije više neposredno vršio tužilačku vlast već je kao ministar pravde vršio vrhovni nadzor nad svim državnim tužiocima.

Spisak general-prokurora

General-prokurori pri Praviteljstvujuščem senatu:

1. grof Pavle Ivanovič Jagužinski (1722—1735);
2. knez Nikita Jurjevič Trubeckoj (1740—1760);
3. knez Jakov Petrovič Šahovskoj (1760—1761);
4. Aleksandar Ivanovič Glebov (1761—1764);
5. knez Aleksandar Aleksejevič Vjazemski (1764—1792);
6. grof Aleksandar Nikolajevič Samojlov (1792—1796);
7. knez Aleksej Borisovič Kurakin (1796—1798);
8. svijetli knez Petar Vasiljevič Lopuhin (1798—1799);
9. Aleksandar Andrejevič Beklešov (1799—1800);
10. Petar Hrisanfovič Oboljaninov (1800—1801).

General-prokurori i ministri pravde:

1. Gavril Romanovič Deržavin (1802—1803);
2. svijetli knez Petar Vasiljevič Lopuhin (1803—1810);
3. Ivan Ivanovič Dmitrijev (1810—1814);
4. Dmitrij Prokofjevič Troščinski (1814—1817);
5. knez Dmitrij Ivanovič Lobanov-Rostovski (1817—1827);
6. knez Aleksej Aleksejevič Dolgorukov (1827—1829);
7. Dmitrij Vasiljevič Daškov (1829—1839);
8. grof Dmitrij Nikolajevič Bludov (1839);
9. grof Viktor Nikitič Panjin (1839—1862);
10. Dmitrij Nikolajevič Zamjatnin (1862—1867);
11. knez Sergej Nikolajevič Urusov (1867);
12. grof Konstantin Ivanovič Palen (1867—1878);
13. Dmitrij Nikolajevič Nabokov (1878—1885);
14. Nikolaj Aksentijevič Manasein (1885—1894);
15. Nikolaj Valerijanovič Muravjov (1894—1905);
16. Sergej Sergejevič Manuhin (1905);
17. Mihail Grigorijevič Akimov (1905—1906);
18. Ivan Grigorijevič Ščeglovitov (1906—1915);
19. Aleksandar Aleksejevič Hvostov (1915—1916);
20. Aleksandar Aleksandrovič Makarov (1916);
21. Nikolaj Aleksandrovič Dobrovoljski (1916—1917).

Vidi još

• Praviteljstvujušči senat
• Ministarstvo pravde Ruske Imperije
• Ober-prokuror