Genko rat
| Genko rat | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Kamakura perioda | |||||||||
 Car Go-Daigo (1318-1339). | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
| Carski lojalisti | Kamakura šogunat | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
car Go-Daigo |
Hodžo Moritoki † Ašikaga Takaudži  Nita Jošisada | ||||||||
| Jačina | |||||||||
|
500 (1331)[1] 50.000 (1333)[2] |
75.000 (1331)[1] 15.000[2] | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| znatni[1] | teški[a][1] | ||||||||
Genko rat (1331-1333) bio je sukob između šogunata Kamakura, kojim su komandovali regenti iz klana Hodžo, i pristalica cara Go-Daigo-a, koji je ustao protiv prevlasti šogunata i vojne aristokratije nad carskim dvorom koja je uspostavljena nakon osnivanja šogunata Kamakura (1185-1333). Rat je završen carskom pobedom i kratkotrajnom restauracijom carske vlasti, poznatom kao Kenmu obnova (1333-1336).[1][3]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Car Go-Daigo, koji je započeo svoju vladavinu 1318, bio je odlučan da povrati moć koju je presto izgubio u korist visokog dvorskog plemstva (kugjo) i Kamakura bakufu-a. 1321. Go-Daigo je ukinuo sistem vlasti u kojem su političku kontrolu vršili penzionisani car (insei) i namesništvo Fudživara (sekan). Umesto toga, on je predložio da se direktno angažuje u državnim poslovima. Kao prvi korak u ovom pravcu oživeo je funkciju zemljišnog popisa (kirokušo), prvi put uspostavljene 1069. godine da bi nadgledale dokumentaciju o zemljišnim posedima i regulisale nezakonito sticanje zemlje od strane plemićkih kuća i verskih ustanova u nastojanju da spreče izbegavanje plaćanja poreza lokalnim službenicima koje je odredio dvor. Kako bi postao i vojnički nezavisan od šogunata Kamakura, car se zbližio sa monasima-ratnicima budističkih hramova sa planine Hiei u Kjotu, i provincijskim plemićima nezadovoljnim vladavinom klana Hodžo.[2]
Rat[uredi | uredi izvor]
Go-Daigoove zavere protiv Hodžoa privukle su pažnju bakufua, a 1331. prognan je na udaljeno ostrvo Oki. Ali Go-Daigo pokrenuo je više od privatno motivisanog napada na bakufu kojima je dominirao Hodžo. Kada je 1333. uspeo da pobegne iz Okija, on je našao se u centru širokog pokreta otpora protiv Hodžoa. Među mnogim provincijskim vojskovođama koji su stali na njegovu stranu bili su Ašikaga Takaudži i Nita Jošisada.[2]
U zimu 1333. godine, na vesti o Go-Daigovom povratku na kopno, Ašikaga Takaudži je poslat iz Kamakure na čelu velike vojske da zaštiti štab Hodžo-a u Rokuhari u Kjotu. Već je nameravao da promeni stranu ako mu se pruži prilika. Po dolasku u provinciju Omi dobio je pismeno naređenje od Go-Daiga, koje je legalizovalo njegov prelazak caru. Mimoišavši Kjoto, Takaudži je marširao direktno do Tambe, matične provincije svojih rođaka, klana Uesugi. Tamo je u četvrtom mesecu 1333. Takaudži u ime cara i klana Minamoto podigao ustanak protiv regenta Hodžo i pozvao pristalice. Odmah su mu se pridružile ratničke družine iz svih krajeva zemlje. Kako Taiheiki[b] pripoveda, njegova vojska od dvadeset hiljada u Tambi narasla je na pedeset hiljada do trenutka kada je Takaudži bio na kapiji Kjota. U Harimi, vođa vodeće lokalne ratničke porodice, Akamatsu, (koja je kasnije dobila titulu šugo Harime) je bio jedan od prvih koji se pridružio Takaudžiju. Zajedno sa njim je došla i grupa lokalnih samurajskih porodica iz susednih provincije Bizen i Bitču, među njima i Macuda, koji su kasnije postali šugo-i zapadnog Bizena. Usledile su sporadične, ali žestoke borbe, ali Takaudži je bez mnogo teškoća oborio vlast Hodžo-a u Kjotu i u zauzeo grad za cara. Gotovo u isto vreme, Nita Jošisada je predvodio careve snage na istoku i opseo Kamakuru, gde je klan Hodžo potpuno uništen. Tako su dvojica vojskovođa bili predodređeni da postanu rivali u Godaigovoj službi.[2]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Go-Daigo se vratio u prestonicu sa namerom da se vlada kao istiniti monarh. U tu svrhu aktivirao je kancelariju za popis zemljišta i osnovao komisiju za nagrade. Preko ovih i drugih organa vlasti počeo je da postavlja svoje pristalice na centralne i pokrajinske funkcije i da deli titule zemljoposednicima. Gotovo odmah se sukobio sa Takaudžijem. Iako su se borili da unište diktaturu Hodžo-a i da vrate cara Go-Daigoa na presto, ni Takaudži ni njegovi sledbenici nisu bili spremni da se slože sa carevim planom da stvore vladu usredsređenu na presto u kojoj bi vojskovođe bili podređeni dvorskim aristokratima i civilnim vlastima. Go-Daigo je pošteno nagradio Takaudžija. Određen kao „prvi koji će biti nagrađen“, dobio je visok dvorski čin i brojne zemljoposede, postavljen je za civilnog guvernera dve provincije i šugo-a u još jednoj. Takaudži je, međutim, već pre toga podneo peticiju za položaj šoguna, poziciju koja bi mu dale vlast za uspostavljanje novog bakufu-a. Iako je Go-Daigo dao Takaudžiju visoke vojne titule (general severne komande i general istočne komande), on je za života odbio da udovolji Takaudžijevom zahtevu. Umesto toga, postavio je za šogune svoje sinove, prinčeve Morinagu i Norinagu, dajući tako formu političkom sistemu u kome bi civilna vlast nadmašila ili zamenila vojnu.službu. Tako je novi građanski rat, između cara i novog šoguna, počeo već 1336.[2]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.
- ^ Taiheiki, koji je verovatno napisao sveštenik pridružen Go-Daigovom prognanom dvoru 1345. godine i koji je dovršen oko 1370. godine, pokriva događaje od oko 1318. do 1368. godine. Njegova istorijska pouzdanost je sporna, ali njegov sadržaj nikako nije izmišljen.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Sansom, George Bailey, Sir. A history of Japan. Stanford, Calif.,: Stanford University Press. ISBN 0-8047-0524-0. OCLC 6541756.
- ^ a b v g d đ Sansom, George Bailey, Sir. A history of Japan. Stanford, Calif.,: Stanford University Press. ISBN 0-8047-0524-0. OCLC 6541756.
- ^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 175—225. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
