Genroku
Genroku (元禄) je japanska era (nenko) koja je nastala posle Džokjo i pre Hoei ere. Vremenski je trajala od septembra 1688. do marta 1704. godine i pripadala je Edo periodu.[1] Vladajući monarh bio je car Hagašijama.[2] Nova era je nastala kao bi se obeležio dolazak novog cara Higašijame na tron. Ime ere izabrano je sa dozom optimizma budući da Genroku u grubom prevodu znači "prvobitna sreća". Godine ove ere se generalno smatraju zlatnim dobom Edo perioda. Proteklih sto godina mira značajno je uticala na razvoj Japana obezbedivši joj ekonomski stabilitet dok je umetnost i arhitektura, zajedno sa kompletno kulturom cvetala. Bilo je neočekivanih posledica kada je šogunat osporio kvalitet kovanog novca kao strategije za „nastavak Genroku ere“ izazvavši tako neplaniranu i iznenadnu inflaciju. Kako ne bi upali u krizu bakufu započinje tz. Kjoho reformu.
Važniji događaji Genroku ere[uredi | uredi izvor]
- 1688. (Genroku 1, prvi mesec): Ihara Saikaku objavljuje tekst Japansko večno blago.
- 1688. (Genroku 1, jedanaesti mesec): Janagisava Jošijasu dobija poziciju Soba jonina.
- 1688. (Genroku 1): Tokugava šogunat revidira zakon za sahrane (Fuku kidžu rjo) u koji propisuje i period tugovanja.[3]
- 1689. (Genroku 2, četvrti mesec): Osniva se boravište za strance u Nagasakiju.
- 16. septembar 1689. (Genroku 2, treći dan sedmog meseca): Nemački lekar Engelbert Kempfer dolazi u luku Dedžima.[4]
- 1690. (Genroku 3, deseti mesec): Proglašena je zabrana napuštene dece.
- 1692. (Genroku 5): Zabranjena je izgradnja hramova u Edu.
- 1693. (Genroku 6, dvanaesti mesec): Arai Hakuseki postaje učitelj daimjoa oblasti Kogu koji će u budućnosti biti poznat kao šogun Tokugava Ijenobu.
- 1693. (Genroku 6): Revidiran je zakon o sahranjivanju.[5]
- 1695. (Genroku 8, drugi mesec): Izrada geodetskog plana u Kanto regiji koja je pod direktnom kontrolom šogunata.
- 1695. (Genroku 8, osmi mesec): Počela je izrada Genroku kovanica. Šogunat je na svaki novčić utisnuo karakter gen (元) koji se danas u Kini koristi kao karakter za juan.[2]
- 1695. (Genroku 8, jedanaesti mesec): Stvoreno je prvo sklonište za pse lutalice u Edu zbog čega je Tokugava Cunajoši dobio nadimak "Pasiji šogun"
_Japanese_Map_of_Kyoto,_Japan_-_Geographicus_-_Kyoto-genroku9-1696.jpg)
- 1697. (Genroku 10): Izradnja četvrte mape Japana koju izrađuje matematičar Tatebe Katahiro (1644–1739) koristeći vrhove planina kao reference za izračunavanje razmere koja iznosi 1:21600.[6]
- 1697 (Genroku 10): Veliki požar u Edu.[2]
- 1698. (Genroku 11): Još jedan veliko požar u Edu. Počinje izgradnja nove hale gradi unutar kućišta hrama Eda - Kaneidži (poznata i kao Toeizan Kaneidži ili "Hiei istoka" aludirajući na hram Enrjakudži na planini Hiei kod Kjota.[2]
- 1700. (Genroku 13, jedanaesti mesec): Ustanovljen je kurs za srebrni novac.
- 1703. (Genroku 15, dvanaesti mesec): Incident oblasti Ako u kojoj učestvuju 47 ronina.
- 1703. (Genroku 16, treći mesec): Oiši Jošio izvršava sepuku.
- 1703. (Genroku 16, peti mesec): Prvo izvođenje predstave Čikamacua Monzaemona „Samoubistvo ljubavnika u Sonezakiju“.
- 31. decembar 1703. (Genroku 16, dvadesettreći dan jedanaestog meseca): Veliki Genroku zemljotres pogodio je Edo[7] i srušio deo šogunove palate.[8] Sledećeg dana izbio je požar koji se proširio gradom[2] dok su obale Honšua bile pogođene cunamijem. Nesrećama je pogođeno oko 200.000 ljudi.[8]
Istaknute ličnosti Genroku ere[uredi | uredi izvor]
- Čikamacu Monzaemon — dramski pisac za Bunraku pozorište
- Ihara Saikaku — pisac
- Arai Hakuseki— učenjak konfučijanizma i savetnik šogunata
- Četrdeset sedam ronina
- Ogata Korin i Ogata Kenzan — umetnici Rinpa škole (slikari)
- Tori Kijonobu, Hišikava Moronobu, Mijagava Čošun — ukijo-e slikari
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Genroku" Japan Encyclopedia, na sajtu Gugl knjige; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today
- ^ a b v g d Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. pp. 415.
- ^ Smith, Robert et al. (2004). Japanese Culture: Its Development And Characteristics. pp. 28.
- ^ Screech, T. (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. pp. 73.
- ^ Smith & Beardsley 2004, str. 28.
- ^ Traganeou, Jilly. (2004). The Tokaido Road: Traveling and Representation in Edo and Meiji Japan. pp. 230.
- ^ Japanese Wikipedia: ja:元禄大地震
- ^ a b Hammer 2006, str. 63
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hammer, Joshua (2006). Yokohama Burning: The Deadly 1923 Earthquake and Fire that Helped Forge the Path to World War II. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-6465-5. OCLC 67774380.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-203-09985-8. OCLC 65177072.
- Smith, Robert John; Beardsley, Richard K. (2004). Japanese Culture: Its Development And Characteristics. London: Routledge. ISBN 978-0-415-33039-8.
- Titsingh, Isaac (1834). Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Traganeou, Jilly (2004). The Metaphorical Road of the Tōkaid: Traveling and Representation in Edo and Meiji Japan. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-415-31091-8. OCLC 52347509.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije
- Digitalna galerija Javne biblioteke u Njujorku - Kempferov ilustrovani opis stranačkog naselja pri dolasku u Japan, 1691. (izdato 1727. godine)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
