Gerasim Jordanski

Gerasim Jordanski je bio hrišćanski monah i ava iz 5. veka.

Poreklom je iz Likije (Kapadokija, Mala Azija). Kao mladić rešio je da svoj život posveti Bogu.^[1] Prvo se podvizavao u Egiptu, u Fivaidskoj pustinji. Posle mnogo godina (oko 450.) je prešao u Palestinu u Jordansku pustinju i tamo osnovao obitelj, u kojoj je imao oko 70 monaha, koja i danas postoji. On je postavio naročiti propis za svoj manastir, po kome:^[2]

monasi su 5 dana provodili u svojim ćelijama pletući košnice i rogozine
nisu smeli nikad ložiti vatru po ćelijama
5 dana su jeli samo po malo suvog hleba i urme
monasi su morali držati svoje ćelije otvorene i kad bi izašli tako da bi svak mogao, ako bi i šta bi hteo, uzeti iz njihovih ćelija
subotom i nedeljom skupljali su se u manastirsku crkvu, imali zajedničku trpezu, sa povrćem i sa malo vina. Tada bi svaki monah donosio i stavljao pred noge igumanove ono što je izradio za prošlih pet dana.
Svaki je monah imao samo po jednu haljinu.

Sveti Gerasim bio je primer svima u hrišćanskom načinu života. Za vreme Časnog posta nije jeo ništa sem što se pričešćivao. U hrišćanskoj tradiciji se takođe spominje da je jednom video lava kako riče od bola, jer mu je trn bio u nozi. Gerasim je prišao, prekrstio se, i izvadio lavu trn iz noge. Lav se tada tako ukrotio, da je došao za Gerasimom u manastir i tu ostao do njegove smrti, a kada je Gerasim umro, i lav je umro od bola za njim. Gerasim je učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu, u vreme Markijana i Pulherije, pa iako je i on najpre malo naginjao monofizitskoj jeresi Evtihija i Dioskora, na Saboru je bio veliki pobornik pravoslavlja. Sveti Jevtimije odvratio ga je od jeresi.

U hrišćanskoj tradiciji se pominje da je, u vreme kada je preminuo Sveti Jevtimije Veliki (473.) prepodobni Gerasim imao viđenje u kojem Anđeli uznose dušu upokojenog na nebo. Od Gerasimovih učenika najpoznatiji je bio Sveti Kirijak Otšelnik. Sveti Gerasim je preminuo 475. godine.