Ginko

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ginko
Vremenski raspon:
Perm — danas
Gingko-Blaetter.jpg
list ginka
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Ginkgophyta
Klasa: Ginkgoopsida
Red: Ginkgoales
Porodica: Ginkgoaceae
Rod: Ginkgo
Vrsta: G. biloba
Binomna nomenklatura
Ginkgo biloba
L.

Ginko ili mandarinsko drvo, drvo dedova i unuka, srebrna kajsija, belo voće (Gingko biloba) listopadno je drvo i jedini predstavnik istoimenog razdela (Ginkgophyta). Za njega se u srpskoj literaturi često sreću pogrešni nazivi gingko i ginkgo, iako je pravopisno normiran samo oblik bez drugog g. Ginko je jedinstvena golosemenica koja nema preživelih rođaka.

Nekada je ovo drvo bilo široko rasprostranjeno, u juri pre oko stotinu sedamdeset miliona godina. Tada su vrste ovog roda naseljavale skoro celo kopno. Većina vrsta je iščezla neposredno pre tercijera. Danas se kao divlja vrsta sreće samo u planinama jugoistočne Kine (endemit). Veoma uspešno se gaji u parkovima i botaničkim baštama. Gaji se, i to vekovima, u dvorištima kineskih i japanskih hramova kao sveto drvo. Ginko je reliktna vrsta, živi fosil, koja se do danas održala još iz mezozoika (prema fosilnim ostacima).

Opis biljke[uredi]

Listopadno drvo visoko do 40 m, razgranato sa gustom krunom piramidalnog oblika. Grane nose dve vrste izdanaka, kratke i dugačke. Na dugačkim se nalaze pojedinačni listovi celom dužinom, dok su na kratkim sakupljeni u čuperke od 3-5 listova koji su celi (nisu urezani).

Listovi su vrlo interesantnog i specifičnog oblika i predstavljaju glavnu prepoznatljivu osobinu ove biljke. Liska je trouglasto-okrugla i nalazi se na dugačkoj dršci i na vrhu je više ili manje urezana na dva režnja. Nervatura je račvasta. Ginko je dvodoma biljka što znači da se razlikuju muške i ženske biljke.

Muški cvetovi su na kratkim izdancima i imaju oblik rese sa puno prašnika. Na muškim biljkama se na vrhovima kratkih izdanaka obrazuju viseći klasići (cvasti). Ženski cvet ima dugu dršku na čijem se kraju nalaze dva semena zametka. Zrelo seme je slično koštunici, dugačko oko 3 cm. U pazuhu listova na kratkim izdancima ženskih biljaka obrazuju se semeni zameci. Seme je obavijeno mesnatim omotačem vrlo neprijatnog mirisa. (Zato se za drvorede i parkove koriste muške biljke.) Spoljašnji sloj semenjače je zapravo mesnat i neprijatnog mirisa kada je zreo, a unutrašnji sloj je tvrd.

Lekoviti sastojci[uredi]

Upotrebljavaju se listovi i seme ove biljke. Sadrže veliki procenat flavonoida, glikozida, ginkolide (pet vrsta otkrivenih samo u ovoj biljci), bilobalide, etarska ulja, taninsku kiselinu i dr. Prvi ekstrakt iz lista ginka proizveden je tek 1965. g. (za to je dr Kori dobio Nobelovu nagradu), iako je njegova lekovitost poznata i tradicionalno se koristi od davnina u medicini Dalekog istoka. Osim toga ginko je postao omiljena parkovska vrsta jer je utvrđeno da prečišćava vazduh u gradovima i dobro podnosi zagađeni vazduh.

Delovanje[uredi]

Ginko poboljšava moždanu mikrocirkulaciju, i na taj način poboljšava snabdevenost mozga kiseonikom. Deluje antioksidativno, smanjujući oksidaciju masti i oštećenja nervnih ćelija usled oksidativnog stresa. Antiagregacijski efekat se ispoljava kao smanjenje mogućnosti za nastanak tromba, ali u kombinaciji sa drugim antioksidansima može da dovede do krvarenja. Prema nekim autorima ekstrakt ginka pokazuje i neuroprotektivni efekat. Ginkolidi stimulišu odbrambene mehanizme čime poboljšavaju astmatična i alergijska stanja, bakterijske infekcije kao i stanja posle moždanog i srčanog infarkta.

Primena[uredi]

Ginko se koristi za poboljšanje memorije i kod poremećaja cirkulacije. Rezultati naučnih istraživanja o upotrebi ginka kod demencije i Alchajmerove bolesti su kontradiktorni, jer po nekima dolazi do poboljšanja, a po drugima nema promena u memoriji. Ginko sprečava nastanak tromba i razvoj infarkta i šloga.

Primena ginka kod mladih osoba (studenti) ispoljava efekat 2 do 6 sati po uzimanju, a rezultat je dozno zavisan, tj. veće doze ekstrakta ginka su pokazale značajnije poboljšanje saznajnih sposobnosti i pažnje. Ginko se koristi i kod oštećenja vida: glaukom, makularna degeneracija, kod poremećaja periferne cirkulacije (hladni udovi, intermitentna klaudikacija, Raynaud-ov sindrom). Nekad ga preporučuju i kod trnjenja ruku, vrtoglavica, nesvestica, zujanja u ušima...

Nemačka komisija E je navodi kao indikacije za upotrebu ekstrakta lista ginka: saznajne poremećaje (zaboravnost, učenje) i poremećaje periferne cirkulacije. Svetska zdravstvena organizacija je priznala ginko kao sredstvo protiv demencije i Alchajmerove bolesti. Preporučuje se upotreba 40mg ekstrakta lista ginka tri puta dnevno, ali se koristi i 120mg jedanput dnevno. U nekim slučajevima koriste se i veća doze, kod intenzivnog učenja (240mg- 360 mg).

Neželjena dejstva[uredi]

Pri upotrebi preparata od ginka treba se pridržavati uputstva za doziranje, jer prekoračenje doze može dovesti do anksioznosti, nesanice, mučnine i proliva. Istovremena primena drugih antikoagulanasa (acetilsalicilna kiselina, kumarini, varfarin) može dovesti do povećane sklonosti krvarenju.

Kontraindikacije[uredi]

Ginko ne treba da uzimaju osobe sa poremećajima koagulacije krvi, epilepsijom, konvulzijama, trudnice, dojilje. Dve nedelje pre hirurških intervencija treba prestati upotrebljavati ginko, zbog mogućnosti produženog krvarenja postoperativno.

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Sun (1998). Ginkgo biloba. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 11. 5. 2006.  Listed as Endangered (EN B1+2c v2.3)

Literatura[uredi]

  • Kovačević, Nada: Osnovi farmakognozije, Srpska školska knjiga, Beograd, 2002.

Spoljašnje veze[uredi]