Glavnica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Glavnica je porez koji se u Srbiji plaćao od 1835. do 1885. godine.

Posle Hatišerifa iz 1830/33. godine, kada je Srbija stekla fiskalnu suverenost, uvedena je glavnica od 6 talira godišnje po jednoj poreskoj glavi (odraslom muškarcu, glavi domaćinstva, i udovici), kojom je zamenjen veoma razuđen turski poreski sistem. Glavnica nije pravedna, jer jednako opeterećuje kako bogatije, tako i siromašnije.

Kako je rekao knez Miloš Obrenović još na skupštini 1834: „za Praviteljstvo bilo bi mnogo lakše račun držati, kad bi se porez s glave na glavu uzimao; no za narod je opet lakše i pravije, kad bi se rezao po imanju“. Pošto u Srbiji razlike u imanju tada nisu bile velike, ni nepravednost nije smetala; pored toga, opštine su mogle da smanje plaćanje siromašnijih obveznika i da više opterete bogatije.

Posle 1835. godine kneževi Miloš i Mihailo oslobađali su ili umanjivali glavnicu pojedinim kategorijama stanovništva (nadničarima, udovicama, mladima i starima, sveštenicima, doseljenicima za određeno vreme itd). Knez Mihailo je 1839. godine smanjio glavnicu sa 6 na 5 talira kako bi stekao popularnost u narodu, ali je već 1841. godine, usled povećanih potreba države, glavnica ponovo povećana na 6 talira. Ustavobranitelji su ovo iskoristili za podbunjivanje naroda protiv kneza.

Po dolasku na presto, knez Aleksandar Karađorđević je 1842. godine smanjio glavnicu na 5 talira kako bi učvrstio vlast, što nije menjano do 1864. godine. Svi su dugo zazirali od jedne rečenice ustavobranitelja Tome Vučića Perišića: 'ko ti ustraži više od pet talira poreze, uzmi pušku, pa za krušku, pa u levu sisu'. Posle neuspele Cukićeve poreske reforme iz 1864, godine, glavnica je povećana na 6 talira.

Vidi još[uredi | uredi izvor]