Glavobolja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Glavobolja
Sinonimicefalalgija
Migraine.jpg
Osoba sa glavoboljom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostNeurologija
ICD-10G43-G44, R51
ICD-9-CM339, 784.0
DiseasesDB19825
MedlinePlus003024
eMedicineneuro/517 neuro/70
Patient UKGlavobolja
MeSHD006261

Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma kod ljudi, koji podrazumeva bol u predelu glave, lica i gornjeg dela vrata. Glavobolja nastaje kao posledica različitih poremećaja: od bezazlenih stanja koja ne zahtevaju nikakvo lečenje do po život opasnih bolesti. Ona se javlja usled migrena (oštrih, ili mučnih bolova), tenzijskih glavobolja, i klasternih glavobolja.[1] Česte glavobolje mogu da utiču na odnose i zaposlenje.[1] Postoji i povećan rizik od depresije kod onih sa jakim glavoboljama.[1]

Glavobolja se javlja kod približno 10% ljudi u populaciji zapadne hemisfere i zbog ovog simptoma se oko 30% bolesnika javlja svom lekaru. Tokom života glavobolja se javlja najmanje jedanput kod 70-95% osoba i to najčešće u uzrastu od 20 do 40 godina.[2]

Glavobolje mogu nastati kao rezultat mnogih poremećaja, bilo ozbiljnih ili ne. Postoji niz različitih klasifikacionih sistema za glavobolje. Najpoznatiji je onaj od Međunarodnog društva za glavobolje. Uzroci glavobolje mogu da obuhvataju umor, deprivaciju sna, stres, efekte medikacija, efekte rekreativnih lekova, virusne infekcije, glasne buke, obične prehlade, povrede glave, brzo gutanje veoma hladne hrane ili napitka, i probleme zuba ili sinusa.

Tretman glavobolje zavisi od temeljnog uzroka, ali najčešće podrazumeva lek za bolove. Neke vrste glavobolje se ubrajaju među najčešće fizičke neprijatnosti.

Oko polovine odraslih ima glavobolju bar jednom godišnje.[1] Najčešće su glavobolje usled napetosti, koje utiču na oko 1,6 milijardi ljudi (21,8% populacije), a njima slede migrenske glavobolje koje utiču na oko 848 miliona (11,7%).[3]

Klasifikacija[uredi]

Kroz istoriju je postojalo nekoliko klasifikacija glavobolja, a danas se najviše koristi ona koju je objavilo Međunarodno udruženje za glavobolju (engl. International Headache Society), a naziva se Međunarodna klasifikacija glavobolja (engl. The International Classification of Headache Disorders (ICHD)). Prva verzija te klasifikacije (ICHD-1) objavljena je 1988. godine, dok je trenutna revizija ICHD-2 objavljena 2004.[2]

Glavobolje su široko klasifikovane kao „primarne” ili „sekundarne”.[4] Primarne glavobolje su benigne, rekurentne glavobolje koje nisu uzrokovane bolestima ili strukturnim problemima. Na primer, migrena je vrsta primarne glavobolje. Dok primarne glavobolje mogu izazvati značajan dnevni bol i invaliditet, one nisu opasne. Sekundarne glavobolje su uzrokovane osnovnom bolešću, kao što je infekcija, povreda glave, vaskularni poremećaji, krvarenje mozga ili tumori. Sekundarne glavobolje mogu biti bezopasne ili opasne. Pojedine „crvene zastavice” ili znakovi upozorenja ukazuju na to da sekundarna glavobolja može biti opasna.[5]

Prema novoj klasifikaciji glavobolje se dele u 14 klasa. Prve četiri klase obuhvataju primarne, sledećih osam obuhvataju sekundarne glavobolje, u klasi 13 su kranijalne neuralgije, primarni i centralni uzroci bola lica, dok su u klasi 14 neklasifikovane i nedovoljno specifične glavobolje.

Primarne glavobolje
Sekundarne ili simptomatske glavobolje
  • 5. Glavobolja povezana sa povredom glave i/ili vrata,
  • 6. Glavobolja povezana sa vaskularnim poremećajima glave ili vrata,
  • 7. Glavobolja uzrokovana nevaskularnim intrakranijalnim poremećajima,
  • 8. Glavobolja uzrokovana raznim supstancama ili prekidom njihovog uzimanja,
  • 9. Glavobolja uzrokovana opštim infekcijama,
  • 10. Glavobolja povezana sa poremećajima homeostaze,
  • 11. Glavobolja ili bol lica uzrokovan poremećajima lobanje, vrata, uha, nosa, sinusa ili ostalih struktura lica i lobanje,
  • 12. Glavobolja povezana sa psihijatrijskim poremećajima.
Neuralgije i ostale glavobolje
  • 13. Kranijalne neuraligije, centralna i primarna bol lica,
  • 14. Ostale glavobolje.[2]

Uzrok[uredi]

Postoji više od dve stotine tipova glavobolja. Neke su bezazlene, dok su druge opasne po život. Opis glavobolje i nalazi na neurološkom pregledu, određuju da li su dodatni testovi neophodni i koji je tretman najpodesniji.[6]

Primarne glavobolje[uredi]

Oko 90% svih glavobolja su primarne glavobolje. Primarne glavobolje se obično prvo javljaju kad su ljudi između 20 i 40 godina stari.[7] Najčešći tipovi primarne glavobolje su migrene i glavobolje tipa napetosti.[7] One imaju različite karakteristike. Migrene obično su prisutne uz pulsirajuće bolove glave, mučninu, fotofobiju (osetljivost na svetlost) i fonofobiju (osetljivost na zvuk). Glavobolje tipa napetosti obično se javljaju sa nepulsirajućim „opsegom” pritiska na obe strane glave, koji nisu praćeni drugim simptomima.[8] Drugi veoma retki tipovi primarnih glavobolja obuhvataju:[5]

  • klasterne glavobolje: kratke epizode (15–180 minuta) jakog bola, obično oko jednog oka, sa autonomnim simptomima (suzenje, crvenilo očiju, nazalna zagušenja) koji se javljaju u isto vreme svakog dana. Klasterne glavobolje se mogu tretirati sa triptanima i sprečiti primenom prednizona, ergotamina ili litijuma.
  • trigeminalna neuralgija ili okcipitalna neuralgija: pucajući bol lica
  • hemicrania continua: kontinuirani unilateralni bol sa epizodama teškog bola. Hemicrania continua se može olakšati primenom leka indometacin.
  • primarna probadajuća glavobolja: ponavljajuće epizode probadajućeg bola u trajanju od 1 sekunde do nekoliko minuta bez autonomnih simptoma (suženja, crvenila očiju, nazalnog zagušenja). Ove glavobolje se mogu tretirati indometacinom.
  • glavna glavobolja s kašljom: počinje iznenada i traje nekoliko minuta nakon kašljanja, kijanja ili naprezanja (što sve može povećati pritisak u glavi). Ozbiljni uzroci (pogledajte sekciju o crvenim zastavicama sekundarne glavobolje) moraju biti isključeni pre nego što se dijagnoza „benigne” primarne glavobolje uzrokovane kašljom može uspostaviti.
  • primarna glavobolja usled naprezanja: pulsirajući bol koji počinje tokom ili nakon vežbanja, u trajanju od 5 minuta do 24 sata. Mehanizam koji stoji iza ovih glavobolja je nejasan, verovatno su uzrokovane naprezanjem koje izaziva dilataciju vena u glavi, što uzrokukuje bol. Ove glavobolje se mogu sprečiti izbegavanjem previše napornog vežbanja i mogu se tretirati lekovima kao što je indometacin.
  • Seksualna glavobolja: tupa, bilateralna glavobolja koja počinje tokom seksualne aktivnosti i postaje mnogo gora tokom orgazma. Smatra se da ove glavobolje nastaju zbog manjeg pritiska u glavi tokom seksa. Važno je shvatiti da glavobolje koje počinju tokom orgazma mogu biti uzrokovane subarahnoidnim krvarenjem, tako da se prvo moraju isključiti ozbiljni uzroci. Ove glavobolje se tretiraju savetujući osobu da zaustavi seks ako dođe do glavobolje. Lekovi kao što su propranolol i diltiazem takođe mogu biti od pomoći.
  • hipnotička glavobolja: umereno-teška glavobolja koja počinje nekoliko sati nakon što zaspi i traje 15-30 minuta. Glavobolja se može ponoviti nekoliko puta tokom noći. Hipnotičke glavobolje se obično javljaju kod starijih žena. Ove glavobolje se mogu tretirati sa litijumom.

Sekundarne glavobolje[uredi]

Glavobolje mogu biti uzrokovane problemima drugde u glavi ili vratu. Neke od njih nisu štetne, kao što je cervikogena glavobolja (bol koji dolazi od mišića vrata). Glavobolja usled prekomerne upotrebe lekova može se javiti kod osoba koje koriste prekomerne količine lekova protiv bolova uzrokovanih glavoboljom, paradoksalno uzrokujući pogoršanje glavobolje.[6]

Ozbiljniji slučajevi sekundarne glavobolje obuhvataju:[5]

  • meningitis: upala moždane opne koja se javlja s groznicom i meningizmom, ili krutošću vrata
  • krvarenje unutar mozga (intrakranijalno krvarenje)
  • subarahnoidno krvarenje (akutna, teška glavobolja, krutoća vrata bez vrućice)
  • rupturni aneurizam, arteriovenske malformacije, intraparenhimalno krvarenje (samo glavobolja)
  • moždani tumor: tupa glavobolja koja se pogoršana sa iscrpljenošću i promenom položaja, praćena je mučninom i povraćanjem. Često, osoba ima mučninu i povraćanje nedeljama pre početka glavobolje.
  • temporalni arteritis: upalna bolest arterija uobičajena kod starijih osoba (prosečna starost 70 godina) s groznicom, glavoboljom, gubitkom težine, čeljusnom klaudikacijom, osetljivim krvnim sudovima na slepočnicama, polymyalgia rheumatica
  • akutni glaukom zatvorenog ugla (povećani pritisak u očnim jabučicama): glavobolja koja počinje očnim bolom, zamućenim vidom, povezana je sa mučninom i povraćanjem. Na fizičkom pregledu, osoba će imati crvene oči i fiksne, srednje dilatirane zenice.
  • Postiktalne glavobolje: Glavobolje koje se dešavaju posle konvulzije ili druge vrste napada, kao deo perioda nakon epileptičkog napada (postiktalno stanje)

Gastrointestinalni poremećaji mogu da uzrokuju glavobolje, uključujuću Helicobacter pylori infekciju, celijačnu bolest, necelijačnu glutensku senzitivnost, sindrom razdražljivih creva, upalnu bolest creva, gastroparezu, i poremećaje jetre.[9][10][11] Tretman gastrointestinalnih poremećaja može da dovede do remisije ili poboljšanja glavobolja.[11]

Patofiziologija[uredi]

Sam mozak nije osetljiv na bol, jer mu nedostaju receptori bola. Međutim, nekoliko oblasti glave i vrata imaju receptore bola i mogu stoga da osećaju bol. Ovim su obuhvaćene ekstrakranijalne arterije, srednja meningealna arterija, velike vene, venusni sinusi, kranijalni i kičmeni nervi, mišići glave i vrata, moždane opne, falx cerebri, delovi moždanog debla, očiju, ušiju, zuba i obloge usta.[12][13] Pijalne arterije, pre nego pijalne vene su odgovorne za izazivanje bola.[5]

Glavobolje često proizilaze iz trakcije ili iritacije moždane opne i krvnih sudova. Nociceptori mogu biti stimulisani traumom ili tumorima glave i uzrokovati glavobolje. Spazmovi krvnih sudova, dilatirani krvni sudovi, upala ili infekcija meninga i mišićne napetosti takođe mogu stimulisati nociceptore i uzrokovati bol.[13] Jednom stimulisan, nociceptor šalje poruku duž nervnog vlakna u nervne ćelije u mozgu, što signalizira da jedan deo tela boli.

Primarne glavobolje je teže razumeti nego sekundarne glavobolje. Tačni mehanizmi koji uzrokuju migrene, tenzijske glavobolje i klasterske glavobolje nisu poznati. Vremenom su postojale različite teorije koje pokušavaju da objasne šta se dešava u mozgu da izazove ove glavobolje.

Trenutno se smatra da migrene izazivaju disfunkcioni nervi u mozgu.[14] Ranije se mislilo da su migrene uzrokovane primarnim problemom vezanim za krvne sudove u mozgu.[15] Ova vaskularna teorija, koju je Volf razvio u 20. veku, sugeriše da je aura u migrenama uzrokovana sužavanjem intrakranijalnih sudova (krvnih sudova u mozgu), a samu glavobolju izaziva širenje ekstrakranijalnih krvnih sudova. Dilacija ovih ekstrakranijalnih krvnih sudova aktivira receptore bolova u okolnim nervima, uzrokujući glavobolju. Vaskularna teorija nije više prihvaćena.[14][16] Studije su pokazale da migrenski bol u glavi nije praćen ekstrakranijalnom vazodilacijom, već da dolazi samo do blage intrakranijalne vazodilacije.[17]

Trenutno, većina specijalista smatra da su migrene posledica primarnog problema sa živcima u mozgu[14] Smatra se da su aure uzrokovane talasom povećane aktivnosti neurona u cerebralnom korteksu (delu mozga) poznatom kao kortikalne šireće depresije[18] čemu sledi period depresivne aktivnosti.[19] Neki ljudi smatraju da su glavobolje uzrokovane aktivacijom sensornih nerva koji otpuštaju peptide, kao što je serotonin, uzrokujući inflamaciju arterija, moždane obloge i opne i isto tako uzrokuju izvesnu vazodilataciju. Triptani, lekovi kojima se tretiraju migrene, blokiraju serotoninske receptore i uzrokuju konstrikciju krvnih sudova.[20]

Osobe koje su podložnije da dožive migrene su one koje imaju porodičnu istoriju migrene, žene koje doživljavaju hormonske promene ili uzimaju tablete za kontrolu rađanja ili su im propisane terapija hormonske zamene.[21] Smatra se da su tenzijske glavobolje uzrokovane aktivacijom perifernih nerva u mišićima glave i vrata.[22] Klasterne glavobolje obuhvataju prekomerne aktivacije trigeminalnog nerva i hipotalamusa u mozgu, ali precizni uzrok nije poznat.[23]

Dijagnostički pristup[uredi]

Diferencijalna dijagnostika glavobolje
Tenzijska glavobolja Nova dnevna uporna glavobolja Klasterna glavobolja Migrena
blag do umereno tupog bola jak bol umeren do jakog bola
trajanje od 30 minuta do nekoliko sati trajanje od bar četiri sata dnevno trajanje od 30 minuta do 3 sata trajanje od 4 sata do 3 dana
Javlja se u periodima od 15 dana mesečno tokom tri meseca može se javiti više puta dnevno tokom nekoliko meseci periodična pojava; nekoliko puta mesečno do nekoliko puta godišnje
javlja se kao stezanje ili pritisak preko glave javlja se na jednoj ili obe strane glave javlja se na jednoj strani glave s fokusom u oku ili slepočnici javlja se na jednoj ili ove strane glave
konzistentan bol bol se opisuje kao oštar ili probadajući pulsirajući ili lupajući bol
bez mučnine ili povraćanja mučnina, s mogućim povraćanjem
bez aura bez aure aure
retko, senzitivnost na svetlo ili sezitivnost na buku može biti praćen curenjem nosa, suzama, i opuštenim kapkom, obično samo na jednoj strani senzitivnost na kretanje, svetlo, i buku
pogoršana redovnom upotrebom acetaminofena ili NSAIDS može se javiti sa tenzijskm glavoboljom[24]

Većina glavobolja može biti dijagnostikovana na bazi same kliničke istorije.[5] Ako simptomi koje osoba opisuje zvuče opasno, možda će biti potrebno dalje ispitivanje sa neurosnimanjem ili lumbarnom punkcijom. Elektroencefalografija (EEG) nije korisna za dijagnozu glavobolje.[25]

Prvi korak za dijagnozu glavobolje je da se utvrdi da li je ona stara ili nova.[26] „Nova glavobolja” može biti ona koja je nedavno počela, ili hronična glavobolja koja je promenila karakter.[26] Na primer, ako osoba ima hronične nedeljne glavobolje sa pritiskom na obe strane glave, a zatim razvije iznenadnu ozbiljnu glavobolju na jednoj strani glave, ona ima novu glavobolju.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Headache disorders Fact sheet N°277”. oktobar 2012. Pristupljeno 15. 2. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Srpsko lekarsko društvo: Glavobolja - nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, Beograd, novembar. 2005. ISBN 978-86-85313-31-8.
  3. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22. 8. 2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 386 (9995): 743—800. PMC 4561509Slobodan pristup. PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. 
  4. ^ Young, Cecilia B. (3. 1. 2012). „The Johns Hopkins Headache Center - Primary Exertion Headache”. hopkinsmedicine.org. Arhivirano iz originala na datum 3. 5. 2014. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Goadsby PJ, Raskin NH. Chapter 14. Headache. In: Longo DL, Fauci AS, Kasper DL, Hauser SL, Jameson J, Loscalzo J. eds. Harrison's Principles of Internal Medicine, 18e. New York, NY: McGraw-Hill; 2012.
  6. 6,0 6,1 Scottish Intercollegiate Guideline Network (2008). Diagnosis and management of headache in adults. Edinburgh: NHS Quality Improvement Scotland. ISBN 978-1-905813-39-1. Arhivirano iz originala na datum 19. 4. 2011. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  7. 7,0 7,1 „Clinch C. Chapter 28. Evaluation & Management of Headache - CURRENT Diagnosis & Treatment in Family Medicine, Third Edition (Lange Current Series): Jeannette E. South-Paul, Samuel C. Matheny, Evelyn L. Lewis:”. McGraw-Hill. 2011. ISBN 9780071624367. 
  8. ^ Detsky ME, McDonald DR, Baerlocher MR (2006). „Does this patient with headache have a migraine or need neuroimaging?”. JAMA. 296 (10): 1274—1283. PMID 16968852. doi:10.1001/jama.296.10.1274. 
  9. ^ Lionetti E, Francavilla R, Pavone P, Pavone L, Francavilla T, Pulvirenti A (2010). „The neurology of coeliac disease in childhood: what is the evidence? A systematic review and meta-analysis”. Dev Med Child Neurol (Systematic review and meta-analysis). 52 (8): 700—7. PMID 20345955. doi:10.1111/j.1469-8749.2010.03647.x. open access publication - free to read
  10. ^ Aziz I, Hadjivassiliou M, Sanders DS (septembar 2015). „The spectrum of noncoeliac gluten sensitivity”. Nat Rev Gastroenterol Hepatol (Review). 12 (9): 516—26. PMID 26122473. doi:10.1038/nrgastro.2015.107. 
  11. 11,0 11,1 Cámara-Lemarroy CR, Rodriguez-Gutierrez R, Monreal-Robles R, Marfil-Rivera A (2016). „Gastrointestinal disorders associated with migraine: A comprehensive review”. World J Gastroenterol (Review). 22 (36): 8149—60. PMC 5037083Slobodan pristup. PMID 27688656. doi:10.3748/wjg.v22.i36.8149. 
  12. ^ Edlow, J.A.; Panagos, P.D.; Godwin, S.A.; Thomas, T.L.; Decker, W.W. (oktobar 2008). „Clinical policy: Critical issues in the evaluation and management of adult patients presenting to the emergency department with acute headache”. Annals of Emergency Medicine. 52 (4): 407—36. PMID 18809105. doi:10.1016/j.annemergmed.2008.07.001. 
  13. 13,0 13,1 Greenberg DA, Aminoff MJ, Simon RP, ur. (2012). „Chapter 6. Headache & Facial Pain in Clinical Neurology”. amazon.com (8th izd.). McGraw-Hill. ISBN 9780071759052. 
  14. 14,0 14,1 14,2 Cutrer, FM, Bajwa A, Sabhat M. Pathophysiology, clinical manifestations and diagnosis of migraine in adults. In: UpToDate, Post TW (Ed), UpToDate, San Francisco, CA. (Accessed on April 23, 2014.)
  15. ^ Goadsby, P.J. (januar 2009). „The vascular theory of migraine--A great story wrecked by the facts”. Brain. 132 (Pt 1): 6—7. PMID 19098031. doi:10.1093/brain/awn321. 
  16. ^ Charles, A. (2013). „Vasodilation out of the picture as a cause of migraine headache”. Lancet Neurol. 12 (5): 419—420. PMID 23578774. doi:10.1016/s1474-4422(13)70051-6. 
  17. ^ Amin FM, Asghar MS, Anders H (2013). „Magnetic resonance angiography of intracranial and extracranial arteries in patients with spontaneous migraine without aura: a cross sectional study”. Lancet Neurol. 12 (5): 454—461. PMID 23578775. doi:10.1016/S1474-4422(13)70067-X. 
  18. ^ HADJIKHANI, N; SANCHEZ DEL RIO, M; O, W. U.; Bakker, Dick; Fischl, Bruce; Kwong, Kenneth K.; Cutrer, F. Michael; Rosen, Bruce R.; Tootell, Roger B. H.; Sorensen, A. Gregory; Moskowitz, Michael A.; et al. (2001). „Mechanisms of migraine aura revealed by functional MRI in human visual cortex”. Proc Natl Acad Sci U S A. 98 (8): 4687—92. Bibcode:2001PNAS...98.4687H. PMC 31895Slobodan pristup. PMID 11287655. doi:10.1073/pnas.071582498. 
  19. ^ Buzzi, M.G.; Moskowitz, M (2005). „The pathophysiology of migraine: year 2005”. J Headache Pain. 6 (3): 105—11. PMC 3451639Slobodan pristup. PMID 16355290. doi:10.1007/s10194-005-0165-2. 
  20. ^ „Denny CJ, Schull MJ. Chapter 159. Headache and Facial Pain. In: Tintinalli JE, Stapczynski J, Ma O, Cline DM, Cydulka RK, Meckler GD, T. eds. Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, 7e. New York, NY: McGraw-Hill; 2011”. mhmedical.com. 
  21. ^ „Migraine Without Headache”. Neurobalance. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  22. ^ Loder E, Rizzoli P (2008). „Tension-type headache”. BMJ. 336 (7635): 88—92. PMC 2190284Slobodan pristup. PMID 18187725. doi:10.1136/bmj.39412.705868.ad. 
  23. ^ Leroux E, Ducros A (2008). „Cluster headache”. Orphanet J Rare Dis. 3 (1): 20. PMC 2517059Slobodan pristup. PMID 18651939. doi:10.1186/1750-1172-3-20. 
  24. ^ „Using the triptans to treat: Migraine headaches: Comparing effectiveness, safety, and price” (PDF). Consumer Reports Best Buy Drugs. Consumers Union of US: 8. mart 2013. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  25. ^ Gronseth, G.S.; Greenberg, M.K. (jul 1995). „The utility of the electroencephalogram in the evaluation of patients presenting with headache: A review of the literature”. Neurology. 45 (7): 1263—7. PMID 7617180. doi:10.1212/WNL.45.7.1263. 
  26. 26,0 26,1 Smetana GW. Chapter 9. "Headache." In: Henderson MC, Tierney LM, Jr., Smetana GW. eds. The Patient History: An Evidence-Based Approach to Differential Diagnosis. New York, NY: McGraw-Hill; 2012

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).