Glad

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe, pogledajte Glad (višeznačna odrednica).
Somalijska deca sede na suncu i čekaju hranu tokom operacije Provide Relief, Somalia

Glad je osećaj u organizmu izazvan nedostatkom hrane i praćen je osećajem nelagodnosti, grčevima, mučninom, malaksalošću i psihičkom slabošću. Glad je česta pojava u nerazvijenim zemljama sveta u kojima je zbog ratova, vremenskih neprilika i zaostalog načina obrade zemljišta stanovništvo izloženo gladovanju (lišavanju hrane potrebne za održavanje vitalnosti organizma i nadoknadu potrošene energije). Danas je to jedan od najvećih problema savremenog sveta. Počeo se sistemski istraživati i delimično rešavati uspostavljanjem Ujedinjenih nacija i njihove specijalizovane organizacije za poljoprivredu i ishranu (FAO) u Rimu 1945. godine.[1] Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu iz avgusta 2011. godine preko milijardu ljudi u svetu gladuje, što znači da je svaki šesti čovek na Zemlji gladan.[2]

U politici, humanitarnoj pomoći i društvenim naukama, glad se definiše kao stanje u kojem osoba nema fizičku ili finansijsku sposobnost da jede dovoljno hrane da zadovolji osnovne nutritivne potrebe tokom dugotrajnog perioda. U oblasti ublažavanja gladi, izraz glad se koristi u smislu koji prevazilazi uobičajenu želju za hranom koju svi ljudi doživljavaju. Najekstremniji oblik gladi, kada je neuhranjenost široko rasprostranjena, i kada ljudi počnu da umiru od gladi zbog nedostatka pristupa dovoljnoj, hranljivoj hrani, dovodi do proglašenja masovne gladi.[1]

Tokom istorije, delovi svetske populacije često su patili od trajnih perioda gladi. U mnogim slučajevima, glad je bila rezultat poremećaja u snabdevanju hranom izazvanih ratom, kugom ili lošim vremenom. U decenijama nakon Drugog svetskog rata, tehnološki napredak i pojačana politička saradnja sugerisali su da bi moglo biti moguće značajno smanjiti broj ljudi koji pate od gladi. Iako je napredak bio neujednačen, do 2014. godine opasnost od ekstremne gladi se povukla za veliki deo svetske populacije. Prema FAO-ovom izveštaju o stanju prehrambene sigurnosti i ishrane u svetu (SOFI) za 2021. godinu, broj ljudi koji pate od hronične gladi počeo je postepeno da raste između 2014. i 2019. godine. U 2020. došlo je do značajnog povećanja, što je rezultiralo sa 768 miliona ljudi koji pate od neuhranjenosti.[3]

Definicija i srodni pojmovi[uredi | uredi izvor]

Postoji jedan globalno priznat pristup za definisanje i merenje gladi koji generalno koriste oni koji studiraju ili rade na ublažavanju gladi kao društvenog problema. Ovo je FAO mera Ujedinjenih nacija, koja se obično naziva hronična pothranjenost (ili u starijim publikacijama, kao 'nedostatak hrane', 'hronična glad' ili jednostavno 'glad'.) Za FAO:

  • Glad ili hronična pothranjenost postoji kada je „kalorični unos ispod minimalne energetske potrebe u ishrani (MDER). MDER je količina energije potrebna za obavljanje lake aktivnosti i održavanje minimalne prihvatljive težine za dostignutu visinu.“[4] FAO koristi različite -{MDER} pragove za različite zemlje, zbog varijacija u klimatskim i kulturnim faktorima. Obično se koristi godišnji pristup „bilansa stanja“, sa minimalnim energetskim zahtevima u ishrani koji se zbrajaju sa procenjenim ukupnim kalorijama unesenim tokom godine. FAO definicije razlikuju glad od neuhranjenosti i prehrambene nesigurnosti.[5][6][7]
  • Neuhranjenost je rezultat „nedostataka, pristupa ili neravnoteže u potrošnji makro- i/ili mikro-nutrijenata“. Prema definiciji FAO, svi gladni ljudi pate od neuhranjenosti, ali ljudi koji su pothranjeni nisu stalno gladni. Oni mogu dobiti dovoljno sirovih kalorija da izbegnu glad, ali im nedostaju esencijalni mikronutrijenti, ili čak mogu da konzumiraju višak sirovih kalorija i stoga pate od gojaznosti.[7][6][5]
  • Prehrambena nesigurnost se javlja kada su ljudi u opasnosti ili su zabrinuti zbog toga što nisu u mogućnosti da ispune svoje preferencije za hranu, uključujući one u pogledu sirovih kalorija i nutritivne vrednosti. U FAO definiciji, svi gladni ljudi su izloženi nesigurni u pogledu hrane, ali nisu svi oni gladni (iako postoji veoma veliko preklapanje između gladi i ozbiljne nesigurnosti hrane). FAO je izvestio da nesigurnost hrane često dovodi do istovremenog usporavanja rasta kod dece i gojaznosti kod odraslih. Za aktere koji se bave ublažavanjem gladi, koji rade na globalnom ili regionalnom nivou, sve češće korišćena metrika za nesigurnost hrane je IPC skala.[7][6][5]
  • Akutna glad se obično koristi za označavanje oskudice kao gladi, iako ovoj frazi nedostaje široko prihvaćena formalna definicija. U kontekstu ublažavanja gladi, ljudi koji doživljavaju 'akutnu glad' takođe mogu patiti od 'hronične gladi'. Za razliku od načina na koji se reč 'akutna' često koristi negde drugde, ovde se ta reč uglavnom koristi da označi ozbiljnost, a ne nedostatak dugotrajnog trajanja.[7][8][5]

Ne koriste sve organizacije u oblasti ublažavanja gladi FAO definiciju gladi. Neki koriste širu definiciju koja se potpunije preklapa sa neuhranjenošću. Alternativne definicije ipak imaju tendenciju da idu dalje od uobičajenog značenja gladi kao bolnog ili neprijatnog motivacionog stanja; želja za hranom je nešto što svi ljudi često doživljavaju, čak i najimućniji, i sama po sebi nije društveni problem.[9][7][6][5]

Veoma niska ponuda hrane može se opisati kao „prehrambena nesigurnost sa glađu“. Promena opisa izvršena je 2006. godine na preporuku Komiteta za nacionalnu statistiku (Nacionalni istraživački savet SAD, 2006) kako bi se razlikovalo fiziološko stanje gladi od pokazatelja dostupnosti hrane.[10] Prehrambena nesigurnost se javlja kada je unos hrane za jednog ili više članova domaćinstva smanjen i njihov način ishrane je poremećen povremeno tokom godine, jer domaćinstvu nedostaju novac i drugi resursi za hranu.[10] Statistika prehrambene sigurnosti se meri korišćenjem podataka ankete, zasnovanih na odgovorima domaćinstava na stavke o tome da li je domaćinstvo bilo u mogućnosti da dobije dovoljno hrane da zadovolji svoje potrebe.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Famine Prevention”. wfp.org. World Food Programme. Pristupljeno 6. 5. 2021. 
  2. ^ RTS: „Glad hara svetom“ (11.08.2011)
  3. ^ „The State of Food Security and Nutrition in the World 2021” (PDF). FAO. 2021. Pristupljeno 10. 9. 2021. 
  4. ^ „FAO Statistical Yearbook 2012: Part 2 Hunger dimensions” (PDF). FAO. 2012. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  5. ^ a b v g d Patrick Webb; Gunhild Anker Stordalen; Sudhvir Singh; Ramani Wijesinha-Bettoni; Prakash Shetty; Anna Lartey (2018). „Hunger and malnutrition in the 21st century”. The BMJ. 350: k2238. PMC 5996965 Slobodan pristup. PMID 29898884. doi:10.1136/bmj.k2238. 
  6. ^ a b v g „The state of food security and nutrition in the world (2018)” (PDF). FAO. 11. 9. 2018. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  7. ^ a b v g d „An Introduction to the Basic Concepts of Food Security” (PDF). FAO. 2008. Pristupljeno 27. 12. 2018. 
  8. ^ „2020 Global report on food crisis” (PDF). Food Security Information Network. april 2020. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  9. ^ Holben, David, H. (2005), „The Concept and Definition of Hunger and Its Relationship to Food Insecurity”, National Academies of Science 
  10. ^ a b Coleman-Jensen. „Household Food Security in the United States in 2018” (PDF). 
  11. ^ Coleman-Jensen. „Household Food Security in the United states in 2018” (PDF). 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Glad na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глад&oldid=27555048”