Gladijator (film)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Gladijator

{{{opis_slike}}}

Izvorni naslov IMDB 4 stars.svg 8.2/10 (184,687 glasova)
top 250: #128
Režija Ridli Skot
Producent Daglas Vik
Dejvid Franzoni
Branko Lustig
Scenario Dejvid Franzoni
Glavne uloge Rasel Krou
Hoakin Finiks
Koni Nilsen
Ričard Haris
Džimon Hansu
Muzika Lisa Džerard
Hans Zimer
Žanr drama
Izdavačka kuća Drimvorks (SAD)
Univerzal studios (izvan SAD)
Godina 2000
Trajanje 155 min.
Zemlja Flag of the United States.svg SAD
Jezik Engleski
Budžet 103.000.000 $
IMDb veza

Gladijator (engl. Gladiator) je istorijski epski film režisera Ridlija Skota iz 2000. sa Raselom Krouom, Hoakinom Finiksom, Koni Nilsen, Ričardom Harisom i Džimonom Hansuom u glavnim ulogama. Rasel Krou glumi generala Maksimusa, prijatelja cara Marka Aurelija (Ričard Haris), kojeg izdaje i ubija njegov ambiciozni sin Komod (Hoakin Finiks). Zarobljen i pretvoren u roba na granicama Rimskog carstva, Maksimus postaje gladijator i probija se kroz gladijatorsku arenu kako bi osvetio ubistvo svoje porodice i svog cara.

Filmsku muziku (koja je 2000. godine nagrađena Zlatnim globusom) komponovali su Lisa Džerard i Hans Zimer. Film je bio nagrađen sa pet Oskara, uključujući i Oskara za najbolji film. Ovim filmov revitalizovan je žanr istorijskog spektakla s kasnijim filmovima kao što su Troja, Aleksandar, 300 — Bitka kod Termopila i Nebesko kraljevstvo[1].

Produkcija[uredi]

Scenario[uredi]

„Gladijator“ je nastao na temelju originalnog scenarija Dejvida Franconija, koji je napisao sve ranije verzije.[2] Franconi je potpisao ugovor za tri filma sa kompanijom „Drimvorks“ (engl. DreamWorks) kao scenarista i koproducent na temelju svog ranijeg rada, „AmistadaStivena Spilberga iz 1997. Franconi nije bio akademski obrazovan na polju antičke istorije, ali je pod uticajem romana Danijela P. Maniksa iz 1958. „Oni koji će umreti“ i nakon čitanja antičke zbirke carskih biografija „Carske povesti“ odlučio pažnju posvetiti Komodu. U Franconijevoj prvoj verziji, od 4. aprila 1998., glavnoj ulozi je dao ime „Narcis“ po imenu rvača koji je udavio cara Komoda, mada se njegovo ime ne pominje u „Carskim povestima“, već kod Herodijana i Diona Kasija tako da se može reći da je scenarista koristio nekoliko antičkih izvora.

Pollice Verso Žan-Leona Žeroma - slika iz 19. veka koja je inspirisala Ridlija Skota da preuzme projekat.

Producenti Volter Parks i Dejvid Vik su kontaktirali Ridlija Skota. Pokazali su mu primerak slike Pollice Verso (Palčevi nadole) Žan-Leona Žeroma iz 1872. Skota je privuklo stvaranje filma smeštenog u ambijent antičkog Rima. No, nije bio zadovoljan Franconijevim dijalozima pa je angažovao Džona Logana da prepravi scenario po njegovom ukusu. Logan je prepravio dobar deo prvog čina i dodao odluku da se ubije Maksimova porodica kako bi se pojačala junakova motivacija[3].

Dve sedmice pre snimanja, glumci su se još žalili na probleme sa scenarijem. Vilijam Nikolson je doveden u studije Šepertona kako bi učinio Maksimusa osećajnijim, prepravivši njegovo prijateljstvo s Jubom i dodavši motiv zagrobnog života. Rekao je: „Nije hteo da vidi film o čoveku koji želi da ubije nekoga.“[3] Dejvid Franconi je kasnije doveden kako bi preradio Loganove i Nikolsonove prepravke, a dobio je i status producenta. Nakon što je doveden Nikolson, vratio se na Franconijeve originalne ideje i vratio nekoliko scena. Franconi je kao producent nadgledao razvoj scenarija i branio svoju originalnu viziju[4]. Kasnije je s producentima Daglasom Vikom i Brankom Lustigom podelio Oskar za najbolji film[2].

Scenario je prošao mnogo prerada i revizija na sugestije Rasela Kroua. Krou je dovodio u pitanje svaki aspekt scenarija i odlazio je sa snimanja ukoliko ne bi dobio odgovore. Prema direktoru Drimvorksa: „(Rasel Krou) je pokušao prepraviti celi scenario na licu mesta. Znate onu veliku rečenicu u foršpanu, 'U ovom životu ili sledećem, imaću svoju osvetu'? Isprava ju je s gnušanjem odbio izgovoriti.“[5] Nikolson, treći i konačni scenarista, kaže da mu je Krou rekao: „Tvoje rečenice su smeće, ali ja sam najbolji glumac na svetu i mogu učiniti da i smeće dobro zvuči.“ Nikolson je dodao: „Verovatno su moje rečenice bile smeće, tako da je on u stvari govorio iskreno.“[6]

Snimanje[uredi]

Jedna od hvaljenih digitalnih slika Rima

Film je sniman na tri velike lokacije između januara i juna 1999. godine. Uvodna scena bitke u šumama Germanije je snimana tri dana u Born Vudsu (engl. Bourne Woods), pokrajina Farnhema u Engleskoj. Scene Maksimusovog ropstva, putovanja kroz pustinju i gladijatorske škole su snimane u Kuarzazateu, Maroko, južno od planinskog lanca Atlasa za tri nedelje. Scene Rima snimljene su za devetnaest nedelja na Malti uz korišćenje višenacionalne radne snage koja je dovedena do granica izdržljivosti.

Kopija jedne trećine rimskog Koloseuma izgrađena je na Malti od gipsa i drveta, dok su ostale dve trećine dodate digitalnim putem. Kopija je građena nekoliko meseci, a cena izgradnje procenjena je na oko milion dolara[7]. druga strana kompleksa poslužila je za bogat asortiman za ulične scene starog Rima sa sve kolonadama, kapijama, statuama i pijacama koje su korišćene u drugim scenama.

Postprodukcija[uredi]

Za digitalne efekte se pobrinula evropska postprodukcijska kompanija De Mil (engl. The Mill). Neki od efekata koje je kompanija upotrebila bili su snimanje pravih tigrova ispred plavog ekrana u borbenim scenama i uvodne scene s gorućim strelama. Koristili su i 2000 živih glumaca kako bi stvorili digitalnu gomilu od 35.000 virtualnih glumaca koji su morali biti uverljivi i reagovati u scenama borbi[8].

Neočekivani postprodukcijski posao uzrokovan je iznenadom smrću Olivera Rida od srčanog udara tokom snimanja na Malti pre nego što su sve scene bile snimljene. U Milu su izradili njegovog digitalnog dvojnika kako bi ga zamenio u preostalnim scenama u kojima se pojavljuje Proksimo snimajući digitalnog dvojnika u seni i digitalno maskirajući Ridovo lice u preostalim scenama[9]. Film je posvećen uspomeni na Rida[10].

Radnja[uredi]

General Maksimus Decimus Meridijus (Rasel Krou) predvodi rimsku vojsku u pobedi nad germanskim varvarima 180. godine, okončava dugogodišnji rat i stiče poštovanje cara Marka Aurelija (Ričard Haris). Iako oslabeli Aurelije ima sina, Komoda (Hoakin Finiks), privremeno vođstvo ipak želi da preda Maksimusu, sa željom da se moć postupno vrati rimskom senatu. Aurelije saopštava Maksimu svoju odluku i nudi mu da razmisli o tome pre nego što to kaže Komodu, koji nakon ovog saznanja ubija oca. Komod, proglasivši se carem, pita Maksimusa za odanost, što ovaj odbija, shvativši Komodovu umešanost u carevu smrt. Komod naređuje da smaknu Maksimusa i šalje Pretorijansku gardu da mu ubije ženu i sina. Maksimus se opire svojim krvnicima i beži kući, gde zatiče razapeta tela u ruševinama svoje vile. Nakon što je sahranio ženu i sina, Maksimus skrhan od žalosti pada na grobove izgubivši svest.

Pronalaze ga trgovci robljem i odvode ga Zuhabar, provinciju u severnoj Africi, gde ga kupuje Proksimo (Oliver Rid), upravitelj lokalne škole za obuku gladijatora. Smućen i rezigniran zbog smrti porodice i izdaje od strane svog carstva, Maksimus se isprva odbija boriti, ali kako se počinje braniti u areni tako mu njegove impresivne borilačke veštine podižu popularnost među publikom. Dok vežba i bori se, Maksimus se sprijatelji s Hejgenom (Ralf Meler), germanskim varvarinom i Jubom (Džimon Hansu), numidijskim lovcem koji mu postaje dobar prijatelj i pouzdanik i s kojim počinje da razgovara o zagrobnom životu.

U Rimu, Komod ponovo otvara gladijatorske borbe kako bi odao počast očevoj smrti, a Proksimova gladijatorska družina je angažovana da učestvuje. U oživljavanju Bitke kod Zame (pogrešno nazvane Bitkom kod Kartagine) u Koloseumu, Maksimus predvodi Proksimusove gladijatore do konačne pobede protiv puno moćnijeg protivnika, na opšte oduševljenje publike. Komod se spušta u arenu kako bi upoznao pobednike i prenerazi se kad ugleda Maksimusa. Car, u nemogućnosti da ubije Maksimusa zbog oduševljene gomile, odlazi iz arene besan.

Bitka Tigra iz Galije (levo) i Maksimusa (desno) u areni.

Kako se igre nastavljaju, Komod Maksimusu suprotstavlja Tigra iz Galije (Sven Ole Torsen), jedinog neporaženog rimskog gladijatora, u areni s tigrovima na lancu oko njih. Nakon napete bitke, Maksimus jedva savlada Tigra iz Galije i počne čekati Komodovu odluku da li da ubije poraženog. Komod okreće palac prema dole, ali Maksimus ipak poštedi Tigra iz Galije, namerno uvredivši cara i zadobivši ovacije masa. Komod postaje još ljući na Maksimusa, koji je sada postao poznat kao „Maksimus milosrdni“.

Nakon bitke, Maksimus susreće svog bivšeg slugu Cicera (Tomi Flanagan) koji mu otkriva da mu je vojska još lojalna. Maksimus počne kovati zaveru s Lusilom (Spenser Trit Klark), Komodovom sestrom i senatorom Grahom (Derek Džejkobi) kako bi se vratio svojoj vojsci i srušio Komoda. Ali Komod, sumnjajući na sestrinu izdaju, zapreti njenom malom sinu i prisili je da otkrije plan. Pretorijanci upadaju u Promiksove prostorije, sukobivši se s gladijatorima, dok Maksimus uspeva pobeći. Hejgen i Proksimo su ubijeni u opsadi dok su Juba i preživeli zarobljeni, a Maksimus beži prema gradskim zidinama. Međutim, upada u pretorijansku klopku u kojoj Cicero biva ubijen.

Zaključivši kako legende rođene u Koloseumu tamo moraju u umreti, Komod izazove Maksimusa na dvoboj pred oduševljenom masom. Shvativši da je Maksimus mnogo sposobniji, Komod ga pre bitke ubode bodežom i sakrije ranu oklopom. U areni, dvojica razmenjuju udarce, sve dok Maksimus ne istrgne Komodu mač iz ruku i zarije mu skriveni bodež u vrat. Komod pada na tlo sada utihlog Koloseuma dok Maksimus, jedva stojeći na nogama, ugleda svoju ženu i sina u zagrobnom životu. Pruža im ruku, ali ga pretorijanski prefekt Kvintus (Tomas Arina) vraća u stvarnost i upita za upute. Maksimus naređuje da se oslobode Proksimovi gladijatori i senator Grah, kojeg vraća u službu i naređuje mu da Rim vrati pod upravu Senata. Maksimus pada, a Lusila mu potrči u pomoć. Nakon što se uverio da su ona i njen sin u dobrom stanju, on umire i odlazi u zagrobni život ka svojoj porodici. Senator Grah i Proksimovi gladijatori odnose Maksimusovo telo iz Koloseuma. Sada slobodan, Juba zakopava dve male Maksimusove statue njegove žene i sina u zemlju gde je Maksimus umro.

Uloge[uredi]

Glumac Lik Uloga
Rasel Krou Maksim Decim Meridije Rimski general u Germaniji koji postaje rob i traži osvetu protiv Komoda. Pre događaja iz filma je uživao poverenje Marka Aurelija. Njegov dom je u Španiji blizu Trujila.
Hoakin Finiks Komod Ambiciozni i sociopatični mladić. Ubija svog oca, a želi i sestru Lusilu. Postaje rimski car po očevoj smrti.
Koni Nilsen Lusila Starije dete Marka Aurelija. Nedavno je ostala udovica. Čini se da joj je Maksimus simpatija iz prošlosti. Pokušava da odbije pohotne nasrtaje svog brata dok u isto vreme štiti svog sina, Lucija.
Džimon Hansu Juba Numidijski domorodac koga su trgovci robljem odveli od kuće i porodice i koji postaje Maksimusov bliski saveznik.
Oliver Rid Proksimo Stari trgovac koji kupuje Maksimusa u severnoj Africi. I sam je bivši gladijator kog je oslobodio Marko Aurelije.
Derek Džejkobi Senator Grah Jedan od senatora koji se protive Komodu, a kasnije pristaje da pomogne Maksimusu u carevom svrgavanju.
Ralf Meler Hejgen German, Proksimov glavni gladijator. Tokom bitke u Rimu se sprijateljio s Maksimusom i Jubom.
Spenser Trit Klark Lucije Ver Lusilin sin.
Ričard Haris Marko Aurelije Rimski car koji želi da vrati republikansku upravu, ali ga ubija sin Komod.
Tomi Flanagan Cicero Rimski vojnik i Maksimusov odani sluga koji ga informiše dok je ovaj u ropskom zatočeništvu.
Tomas Arina General Kvint Drugi rimski general i bivši Maksimusov prijatelj. Postaje odan novom caru koji ga zato imenuje za zapovednika Pretorijanaca.
Dejvid Skofild Senator Falko Patricijski senator koji se protivi Republici i pomaže Komodu da konsoliduje svoju moć.
Sven Ole Torsen Tigar od Galije Navodno neporaženi gladijator koji se vraća iz penzije kako bi se suprotstavio Maksimusu.

Uticaji filma[uredi]

Istorijski[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Gladijator

Film većim delom nije temeljen na stvarnim istorijskim događajima. Iako su producenti kontaktirali stručnjake za Rimsko carstvo iz akademskih krugova kako bi stvorili verodostojan prikaz tog filma, scenaristi su dodali nekoliko otklona od istorije[11].

Rimski carevi prikazani u filmu su Marko Aurelije (Ričard Haris), koji je vladao od 161. do 180. godine, i njegov sin, Komod (Hoakin Finiks), koji je vladao od 180. do 192. godine, i proveo većinu, ako ne i sve, vreme organizujući gladijatorske borbe, navodno, jer je bio opsednut sportom. Prikaz Komoda je mnogo razvodnjeniji nego u senatorskim izvorima kao što je Augustrijanska istorija koja opisuje Komoda kao mnogo krvožednijeg. Komodovo ubistvo oca u filmu je potpuno izmišljeno. Komod je bio jedini rimski car koji se borio kao gladijator (iako postoje navodi da je i Kaligula činio isto). Komoda je udavio rvač, a nije ubijen u dvoboju u areni kako to opisuje film[12].

Lusila je bila Komodova sestra i bila je udata za Lucija Vera (koji se u filmu spominje kao pokojni otac njenog sina Lucija Vera, ali ne kao i suvladar), suvladara njenog oca do njegove smrti 169. godine. Incest, ili pokušaj incesta između Komoda i Lusile u filmu nema istorijskih utemeljenja, iako postoje glasine kako je Komod počinio incest s drugim sestrama. Lusila je bila umešena u zavere senata da se ubije njen brat, 182. godine, nakon pokušaja ubistva Komoda, prognana je na Kapri, a kasnije je smaknuta po bratovljevim naredbama.

Bitka počinje tačno: Rimljani bombarduju suparnike strelama i katapultima, a zatim šalju legionare u uskim formacijama da započnu bitku „prsa u prsa“. Dok maršira prema varvarskoj hordi, cela formacija je prikazana u poravnatoj formaciji, koja nije nudila taktičke prednosti. Rimska vojska obično bi se razdvajala u nekoliko grupa od po 480 ljudi koje su bile poznate kao kohorte.

Scena koja pokazuje bitku nije istorijski tačna, jer legionari napuštaju formaciju u holivudskom akcionom stilu kako bi započeli bitku s Germanima jedan na jedan, u kojoj su varvari nadmoćniji. U stvarnosti, Rimljani su uglavnom pravili skupljene formacije, a legionari ih nisu razbijali osim ako ne bi dobili naredbe o povlačenju ili ako bi silom bile razbijene. U potonjem slučaju gotovo uvek bi bili pobijeni, osim ako ne bi uspeli da se pregrupišu ili stignu do prijateljskih linija.

Grad Rim i Koloseum (tada nazvan Flavijanov amfiteatar[13]) su tačno predočeni, iako su topografija, pogledi i centar Rima oko njega izmišljeni. Nadalje, u filmu postoji scena u kojoj se u gradu dele leci na kojima se oglašavaju gladijatorske borbe. Ipak, masovna distribucija takvih letaka pre izuma štamparske mašine bi bila nepraktična.

U filmu se spominje jedinica rimske vojske smeštene u Ostiji, dok u stvarnosti, uz izuzetak pretorijanske garde i trijumvirata, legije nisu smele da vraćaju u Italiju.

Lik Maksimusa je izmišljen, iako je po nekim osobinama sličan Narcisu (ime lika u prvoj verziji scenarija i stvarni Komodov ubica) i Spartaku (koji je predvodio sličan ustanak robova).

U filmu, Gaj primećuje kako je „Rim osnovan kao republika“. Grad je zapravo osnovan kao monarhija. Rim je postao republika kad je odbranio nezavisnost od Etruraca, a kralj Lucije Tarkvinije Oholi je proglašen 510. p. n. e. Ne postoje stvarni dokazi da je Marko Aurelije hteo da vrati republikansko uređenje. Zapravo, Marko Aurelije je proglašenjem Komoda za svog naslednika ponovo uspostavio praksu nasleđivanja (Marko Aurelije je bio poslednji od tzv. „Pet dobrih careva“, tokom čijeg je perioda car za svoje naslednike postavljao najbolje ljude, činivši tako carstvo meritokratijom).

Nakon Komodove smrti car je postao general Pertinaks, što se ne spominje u filmu.

Raniji filmovi[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spartak (film iz 1960)

Radnja filma inspirisana je radnjom dva istorijska filma iz šezdesetih — Pad Rimskog carstva i Spartak[14].

Pad Rimskog carstva (1964) govori o Liviju koji je naslednik Marka Aurelija, kao i Maksimus u Gladijatoru. Livije je zaljubljen u Lusilu (Maksimus je ranije bio zaljubljen u nju). Oba filma govore o ubistvu Marka Aurelija i Komodovom sedanju na tron nakon saznanja da je stari car mislio da za svog naslednika imenuje Livija/Maksimusa. U Padu Rimskog carstva grupa urotnika se nada da će izvući korist od Komodovog stupanja na presto, dok Komod naređuje da Marka Aurelija otruju; u Gladijatoru Komod sam zadavljuje oca. U Padu Rimskog carstva Komod daje Liviju deo vlasti kako bi ga držao odanim protiv njegove volje; u Gladijatoru Komod pokušava da ubije Maksimusa, ali ne uspeva. Livije i Maksimus traže osvetu za ubistvo Marka Aurelija koga je ubio Komod; vrhunac oba filma je njihov međusobni dvoboj.

Spartak je zaslužan za gladijatorski motiv, kao i za lik Grakha, izmišljenog senatora koji je u oba filma stariji državnik antičkog Rima koji pokušava zadržati ovlasti u Senatu pred ambicioznim autokratom - Marko Licinije Kras u Spartaku i Komoda u Gladijatoru. Zanimljivo, oba glumca koja su igrali Grakha (u Spartaku i Gladijatoru), su u prethodnim filmovima igrali KlaudijaČarls Loton iz Spartaka je glumio Klaudija u filmu iz 1937. — Ja, Klaudije, a Derek Džejkobi iz Gladijatora je nastupio u toj ulozi u istoimenoj Bi-Bi-Si-jevoj ekranizaciji iz 1975. U oba filma se javlja ista scena, gde gladijator (ovde Maksimus, u Spartaku Draba (Vudi Straud) baca svoje oružje na kraju obračuna.

Prikaz Komodovog ulaska u Rim sličan je prizoru iz nacističkog propagandnog filma Leni Rifenštal, Trijumf volje (1934), iako je Ridli Skot istakao da je ikonografija nacističkih skupova bila inspirisana Rimskim carstvom[15]. Gladijator je na film preslikao slične događaje koji su se dogodili u povorci Adolfa Hitlera. Nacistički film počinje s pogledom iz aerodroma na Hitlerov dolazak u avionu, dok Skot prikazuje pogled na Rim nakon kojeg sledi kadar gomile ljudi koji gledaju dok Komod prolazi pokraj njih u kočiji[15]. Prva stvar koja se pojavljuje u Trijumfu volje je nacistički orao, na šta se aludira statuom orla koja stoji na vrhu jednog koplja (nakon čega sledi još nekoliko ukrasnih orlova), posle čega se pažnja okreće na Komodovu poruku. U jednom trenutku u nacističkom filmu devojčica Hitleru daje cveće, dok Komod susreće nekoliko devojčica koje mu takođe daju cveće[16].

Muzika[uredi]

Muzika za film nakon kojeg će slediti još jedno izdanje s novim pesama i remiksima.

Muziku nominovanu za Oskara napisali su Hans Zimer i Lisa Džerard, dok je dirigent bio Gavin Grinvej. Vokali Lise Džerard slični su onima iz njenog rada za film Insajder[17]. Muzika za bitke navodno je bila slična onoj pokojnog Gustava Holsta iz „Mars: The Bringer of War“, a u junu 2006. zadužbina „Holst“ je tužila Hansa Zimera za plagiranje Holstovog dela[18][19]. Slična muzika pojavljuje se u sceni Komodovog trijumfalnog povratka u Rim. Dana 27. februara 2001. godine, gotovo godinu nakon objavljivanja prve muzike, izdavačka kuća Decca je izdala „Gladiator: More Music From the Motion Picture“. 5. septembra 2005. su izdali dvostruko izdanje s dva kompakt-diska nazvano „Gladiator: Special Anniversary Edition“. Neka muzika se pojavila u plejofu NFL-a u januaru 2003. godine, pre reklama i pre i nakon poluvremena[20]. Lučano Pavaroti je 2003. objavio sopstveni snimak s pesmom iz filma, i dodao je kako je požalio što je odbio ponudu da bude izvođač[21].

Kritike[uredi]

Si-en-en je naveo bitku za Germaniju kao jednu od „najboljih filmskih bitaka ikad snimljenih“,[22] dok je „Entertejnment vikli“ (engl. Entertainment Weekly) izabrao Maksimusa kao njihovog šestog najboljeg akcionog junaka[23]. Rodžer Ibert bio je jedan od onih koji nisu imali reči hvale za film: napisao je kako film izgleda „zbrkan, nejasan i mutan“[24].

Film je bio jedan od najuspešnijih 2000. godine, sa zaradom u svetu od 457.640.427 dolara. Oživeo je žanr istorijskih spektakla pa su nakon njega snimljeni filmovi kao što su Troja, Aleksandar, 300 — Bitka kod Termopila i Nebesko kraljevstvo[1].

Nagrade[uredi]

„Gladijator“ je bio nominovan za 36 nagrada, uključujući 73. dodelu Oskara, BAFTA nagrade kao i za Zlatni globus. Od 119 nominacija, film je osvojio 48 nagrada[25].

Film je osvojio pet Oskara, a bio je nominovan za još sedam, uključujući za najboljeg sporednog glumca za Hoakina Finiksa i za Oskara za najboljeg režisera za Ridlija Skota. Bilo je kontroverzi oko nominacije za najbolju originalnu muziku. Zbog Akademijinih pravila, nominovan je bio samo Hans Zimer, ali ne i Lisa Džerard.

  • Edi nagrade
    • Najbolje montiran dramski film
  • Nagrade Ceha filmskih scenografa
    • Najbolja scenografija - istorijski ili fantastični filmovi
  • BAFTA nagrade
    • Najbolja fotografija
    • Najbolja montaža
    • Najbolji film
    • Najbolja scenografija
  • Zlatni globusi
    • Najbolji film-drama
    • Najbolja originalna muzika
  • Nagrade Društva filmskih kritičara Las Vegasa
    • Najbolji dizajn kostima
    • Najbolji DVD
    • Najbolja montaža
    • Najbolja muzika
    • Najbolji vizulani efekti
  • Nagrade Londonskih filmskih kritičara
    • Glumac godine (Rasel Krou)

DVD izdanja[uredi]

DVD filma s produženim i posebnim verzijama.

Film je prvi put objavljen na DVD-u 20. novembra 2000., a od tada su objavljivane produžene i posebne verzije. U specijalnim dodacima se nalaze izbačene scene, dokumentarci, komentari, galerije slika, skrivene poruke i audicije. Na DVD-u se nalazi nekoliko izbačenih scena uključujući:

  • Nakon bitke na početku filma, Maksimus hoda kroz rimski logor pregledajući svoje ranjene vojnike.
  • Nakon što su Maksimusa odveli u područje izvan arene, on ugleda lavove, grupu hrišćana i nekoliko lešinara koji jedu mrtvo telo. Proksimo predloži opkladu prijatelju hoće li Maksimus, Juba i Hejgen preživeti prvu borbu.
  • Proksimo upućuje Maksimusa da ne ubija druge gladijatore tako brzo i da zabavi publiku.
  • Lusila se susreće s nekoliko članova Senata u tajnoj Grahovoj rezidenciji nakon pregovora o Komodovom slabom vođstvu. Lusila otkriva da Komod, kako bi platio svakodnevne gladijatorske igre, prodaje rimske zalihe žita što će ubrzo ostaviti grad bez hrane na dve godine. Planira i da raspusti senat, a Lusila im kaže da Komod mora biti ubijen. Ali, Grah joj uzvraća kako će pričekati dok Komod ne bude po volji narodu te da će ga ubiti onda kad stekne dovoljno neprijatelja.
  • Nakon što je saznao da je Maksimus preživeo gladijatorsku borbu, Komod odlazi u tamnu sobu s rimskim liderima. Uzima mač i počne udarati očevu bistu, nakon čega je u suzama počne grliti i ljubiti.
  • Komod nadgleda dvojicu pretorijanaca optuženih za izdaju jer su se pokazali kao nesposobni da smaknu Maksimusa u Germaniji. Kvintus pokušava intervenisati, tvrdeći da su oni dobri vojnici. Komod tada zaključuje da bi možda Kvintus, kao general, mogao biti odgovoran. Kvintus daje naredbu, a dvojica bivaju ubijeni strelama dok Komod stoji između njih.
  • Komod naređuje da se špijuniraju mogući izdajnici. Dok Proksimo pije vino, ugleda kako ga gledaju trojica muškaraca.

Reference[uredi]

  1. ^ a b „The 15 Most Influential Films of Our Lifetime“. Empire (magazine). June 2004. pp. 115-. 
  2. ^ a b Stax (04. 04. 2002.). „The Stax Report's Five Scribes Edition“. IGN Приступљено 29. 12. 2006.. 
  3. ^ a b Tales of the Scribes: Story Development (DVD). Universal. 2005. 
  4. ^ John Soriano (2001). „WGA.ORG's Exclusive Interview with David Franzoni“ Приступљено 29. 12. 2006.. 
  5. ^ Corliss, Richard (08. 05. 2000.). „The Empire Strikes Back“ Приступљено 29. 12. 2006.. 
  6. ^ „Bill Nicholson’s Speech at the launch of the International Screenwriters’ Festival“. 30. 01. 2006. Приступљено 29. 12. 2006.. 
  7. ^ Winkler, strane 130
  8. ^ Landau 2000, strane 89
  9. ^ „Oliver Reed Resurrected On Screen“. IMDB.com. 12. 04. 2000. Приступљено 13. 03. 2007.. 
  10. ^ Schwartz, strane 142
  11. ^ Winkler 2004, strane 6
  12. ^ „Commodus“. Encyclopædia Britannica Online Приступљено 19. 02. 2007.. 
  13. ^ „Ancient Roman Architecture“ Приступљено 19. 02. 2007.. 
  14. ^ Winkler, Martin M. (06. 23. 2002.). „Scholia Reviews ns 14 (2005) 11.“ Приступљено 19. 02. 2007.. 
  15. ^ a b Winkler, strane 114
  16. ^ Winkler, strane 115
  17. ^ „Zimmer and Gladiator“. Reel.com Приступљено 01. 01. 2007.. 
  18. ^ Priscilla Rodriguez. „"Gladiator" Composer Accused of Copyright Infringement“. KNX 1070 NEWSRADIO Приступљено 01. 01. 2007.. 
  19. ^ Michael Beek. „Gladiator Vs Mars - Zimmer is sued:“. Music from the Movies Приступљено 8. 2. 2007.. 
  20. ^ Winkler, strane 141
  21. ^ „For Pavarotti, Time To Go 'Pop'“. Billboard Biz. 01. 11. 2003. Приступљено 09. 09. 2007.. 
  22. ^ „The best — and worst — movie battle scenes“. CNN. 30. 3. 2007. Приступљено 1. 4. 2007.. 
  23. ^ Marc Bernadin (23. 10. 2007.). „25 Awesome Action Heroes“. Entertainment Weekly Приступљено 11. 12. 2007.. 
  24. ^ Ebert, Roger. „Gladiator Review“. Chicago Sun-Times Приступљено 31. 12. 2006.. 
  25. ^ „Gladiator awards tally“. IMDB. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikicitat
Vikicitat ima zbirku citata srodnih sa:



Prethodnik:
Američka lepota
Oskar za najbolji film
2000.
Naslednik:
Blistavi um
Prethodnik:
{{{pre2}}}
{{{spisak2}}} Naslednik:
{{{posle2}}}
Prethodnik:
{{{pre3}}}
{{{spisak3}}} Naslednik:
{{{posle3}}}
Prethodnik:
{{{pre4}}}
{{{spisak4}}} Naslednik:
{{{posle4}}}
Prethodnik:
{{{pre5}}}
{{{spisak5}}} Naslednik:
{{{posle5}}}
Prethodnik:
{{{pre6}}}
{{{spisak6}}} Naslednik:
{{{posle6}}}
Prethodnik:
{{{pre7}}}
{{{spisak7}}} Naslednik:
{{{posle7}}}
Prethodnik:
{{{pre8}}}
{{{spisak8}}} Naslednik:
{{{posle8}}}