Glasne žice
| Glasne žice | |
|---|---|
 Glasne žice viđene larinsgoskopom | |
 Abdukcija i adukcija glasnih žica | |
| Detalji | |
| Prekurzor | Šesti faringealni luk |
| Sistem | Respiratorni sistem |
| Identifikatori | |
| Latinski | plica vocalis |
| MeSH | D014827 |
| TA | A06.2.09.013 |
| FMA | 55457 |
| Anatomska terminologija | |
Glasne žice, glasnice, inferiorne ili prave glasne žice (lat. plicœ vocales) koje kao deo anatomskih struktura grkljana, čine dve jake trake, nazvane vokalni ligamenti (ligamenta vocales; inferiorni tiroaritenoid)čija uloga je proizvodnjom zvuka.[1]
Prolazeći kroz dušnik, vazduh nailazi na glasnice. Kada su zategnute, prilikom prolaska vazdušne struje, one trepere i proizvode zvuk. Tako nastaju zvučni glasovi. Kada su glasnice opuštene, vazdušna struja prolazi ne izazivajući njihovo treperenje. Tako nastaju bezvučni glasovi. uz pomoć glasnica.
Anatomija[uredi | uredi izvor]
Glasne žice čine dva jake trake, nazvane vokalni ligamenti (lat. ligamenta vocales; inferior thyroarytenoid). Svaki ligament se sastoji od trake žutog elastičnog tkiva, pričvršćenog napred za ugao hrskavice štitaste žlezde, a pozadi za vokalni proces aritenoida. Njegova donja granica je kontinuirana sa tankim bočnim delom elastičnog konusa. Njegova gornja granica čini donju granicu ventrikula larinksa. Bočno, mišić vokalis leži paralelno sa njim. Medijalno je prekriven mukoznom membranom koja je izuzetno tanka i čvrsto prianja uz njenu površinu.[2]
Izgrađeni su od epitela, ali u sebi imaju nekoliko mišićnih vlakana, odnosno mišić vokalisa koji zateže prednji deo ligamenta u blizini tiroidne hrskavice. Oni su ravne trouglaste trake i biserno bele boje. Iznad obe strane glotisa nalaze se dva vestibularna nabora ili lažne glasnice koje između sebe imaju malu vrećicu.
Lažni vokalni nabori
Glasnice se ponekad nazivaju „pravi vokalni nabori“ kako bi se razlikovali od „lažnih vokalnih nabora“ poznatih kao vestibularni ili ventrikularni nabori. Ovo su par debelih nabora sluzokože koji štite i leže nešto više od delikatnijih pravih nabora. Oni imaju minimalnu ulogu u normalnoj fonaciji, ali se često koriste za proizvodnju dubokih zvučnih tonova u tibetanskom pojanju i tuvanskom grlenom pevanju, kao i u muzičkom vrištanju i vokalnom stilu smrtnog režanja.
Mikroanatomija
Glasne žice se sastoje od dvostrukih sklopova tri različita tkiva: spoljašnjeg sloja ravnih ćelija koje ne proizvode keratin (skvamozni epitel). Ispod ovoga je površinski sloj lamine propria, sloj nalik gelu, koji omogućava glasnom naboru da vibrira i proizvodi zvuk. Vokalis i tiroaritenoidni mišići čine najdublji deo. Ovi vokalni nabori su prekriveni sluzokožom i protežu se horizontalno, od pozadi ka napred, preko larinksa.
Varijacije
Muškarci i žene imaju različite veličine vokalnih nabora. Glasovi odraslih muškaraca obično su niži zbog dužih i debljih nabora. Glasnice kod uškarca su duge između 1,75 cm i 2,5 cm (oko 0,75" do 1,0"),[3] dok su glasnice kod žena između 1,25 cm i 1,75 cm (oko 0,5" do 0,75"). Glasni nabori dece su mnogo kraći od onih kod odraslih muškaraca i žena. Razlika u dužini i debljini glasnog nabora između muškaraca i žena uzrokuje razliku u visini glasa. Pored toga, genetski faktori uzrokuju varijacije među pripadnicima istog pola, pri čemu su muški i ženski glasovi kategorisani u glasovne tipove.
Fizilogija[uredi | uredi izvor]
Fiziološka funkcijama vokalnih glasnih žica je: produkcija glasa i zaštita disajnih puteva pluća od stranih predmeta koji pokušavaju da uđu u njih.
Funkcija[uredi | uredi izvor]
Postoje 3 osnovna mehanizma proizvodnje glasa od strane glasnih žica:
- Vibracija nabora, koja proizvodi tonove ili zvukove (samoglasnici, poluglasnici, nazalni , itd.).
- Prekid (potpuni ili delimični) u protoku vazduha iz pluća, što dovodi do "bezglasnih" zvukova ( bezglasni frikativi, bezglasni zastoji, itd.).
- Kombinacija vibracije i prekida, kao što su zvučna zaustavljanja (na španskom /b/, /d/ i /g/).
Zaštita disajnih puteva[uredi | uredi izvor]
Druga funkcija nabora je zaštita pluća od stranih predmeta koji pokušavaju da uđu u njih. Pošto postoje dva para nabora, oni zauzvrat funkcionišu kao dvostruko osiguranje za pluća.
Stvaranje glasa[uredi | uredi izvor]
Tokom disanja glasne žice su odvojene. Tokom fonacije, bočni i zadnji krikotiroidni, aritenoidni i krikoaritenoidni mišići deluju na aritenoidne hrskavice. Promenom položaja aritenoidnih hrskavica, glasne žice se tako mogu podizati, spuštati, približavati, razdvojiti, istegnuti ili opustiti.
Vibracije glasnih žica nastaju dejstvom izdahnutog vazduha na njihove ivice i moduliraju se delovanjem mišića, kroz različite stepene istezanja. Amplituda i frekvencija vibracija zavise od više faktora:
- brzine vazduha,
- debljine vokalnih ligamenta,
- histološke teksture vokalni ligamenta,
- prečnika grkljana.
Vibracije su veće u vertikalnoj ravni (3-4 mm) nego u horizontalnoj (0,2-0,5 mm). Vazduh se stoga izbacuje uzastopnim efluksima, sinhronizovanim sa trenucima maksimalnog otvaranja glotičnog otvora. U tim uslovima postižu se velike i nagle varijacije vazdušnog pritiska, čija frekvencija određuje visinu zvuka koji se emituje, i iznosi kod.
- muškaraca je oko 125 Hz,
- žena oko 210 Hz,
- dece oko 300 Hz.
Svi mehanizmi za proizvodnju buke koji mogu imati informativnu vrednost (zvukovi ) čine fonaciju . Čovek ga koristi za govor i pevanje.
Ne potiču svi zvuci samo od vibracije glasnih žica. Govor uključuje upotrebu lobanjske duplje kao rezonatora, a za veoma niske zvuke, vratne pršljenove. U stvaranju zvuka aktivno učestvuju i jezik i deo mišića lica , a pasivno zubi i nepce .
Generalno , samoglasnici i zvučni suglasnici se uglavnom emituju vibracijom glasnih žica.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Vokalni nabori. -
Koronalni presek grkljana i gornji deo traheje. -
Ulaz u grkljan, gledano od pozadi. -
Mišići grkljana, gledano odozgo.
Bolesti glasnih žica[uredi | uredi izvor]
U akutnim zapaljenjem grkljana (laringitisa),[4] njegova sluzokoža i glasne žice postaju upaljene, povećavaju se u veličini, glotis se zbog toga smanjuje i sluzokoža nabrekne, a ponekad se potpuno zatvori prolaz vazduha, koji od spolja ne ulazi u pluća, a osoba počinje da se guši. Ova ozbiljna komplikacija najčešće nastaje iznenada usled virusnih , alergijskih oboljenja , prenaprezanja glasa, udisanja nadražujućih materija, na primer, duvanskog dima, i zahteva hitnu medicinsku pomoć.[4]
Stoga, ako se iznenada pojavi promuklost, posebno kod dece, odmah treba zahtevati pomoć otorinolaringologa.
Vremenom akutne promene na glasnim žicama, mogu preći u trajno oticanja sluzokože, što dovodi do dugotrajne promuklosti i promene boje glasa – hroničnog laringitisa, što na duži rok može rezultovati karcinoma grkljana.[5]
Na glasnim žicama mogu se formirati i maligni i benigni tumori. Takve promene glasa zahtevaju isključenje onkoloških bolesti okolnih organa, posebno štitne žlezde.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Pliegue vocal - eAnatomy”. IMAIOS (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-11-13.
- ^ „Gray, Henry. 1918. Anatomy of the Human Body. Page 1079”. www-bartleby-com.translate.goog. Pristupljeno 2022-11-13.
- ^ Titze, Ingo R. (1994). Principles of Voice Production (na jeziku: engleski). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-717893-3.
- ^ a b „Laringitis (zapaljenje grkljana)”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-13.
- ^ a b „Rak glasnih žica prepoznaje se na osnovu 6 najčešćih simptoma”. eKlinika (na jeziku: srpski). 2022-09-03. Pristupljeno 2022-11-13.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
