Glukoza

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Glukoza (pevačica).
D-Glukoza
Glucose structure.svg
DGlucose Fischer.svg
Glucose chain structure.svg
D-glucose-chain-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
6-(hydroxymethyl)oxane-2,3,4,5-tetrol
Drugi nazivi
Dekstroza, grožđani šećer, krvni šećer, kukuruzni šećer
Identifikacija
3D model (Jmol)
Abrevijacija Glc
ChemSpider
EC broj 200-075-1
MeSH Glucose
Svojstva
C6H12O6
Molarna masa 180.16 g/mol [3]
Gustina 1.54 g/cm3
Tačka topljenja α-D-glukoza: 146 °C
β-D-glukoza: 150 °C [3]
91 g/100 ml (25 °C) [4]
Rastvorljivost u metanol 0.037 M
Rastvorljivost u etanol 0.006 M
Rastvorljivost u tetrahidrofuran 0.016 M
Termohemija
209.2 J K−1 mol−1
−1271 kJ/mol
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−2805 kJ/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Glukoza ili glikoza (od grč. γλυκύς - сладак) je najrasprostranjeniji monosaharid u prirodi, međutim samo kao izomer koji se zove dekstroza ili grožđani šećer.[6] Može da se nađe u krvi svih sisara, kao i u medu i grožđu. Molekuli složenijih ugljenih hidrata, kao što su skrob i celuloza, nastaju od velikog broja molekula glukoze.[7]

Glukoza ima vrlo sladak ukus, lako je rastvorljiva u vodi, a takođe je i neophodna za održavanje života, jer kad se razgradi u citoplazmi žive ćelije oslobađa velike količine energije potrebne za mnoge životne funkcije.

Tromerov reagens[uredi]

Reagens za dokazivanje glukoze zove se Tromerov reagens. To je bazni rastvor bakar(II)-sulfata. U dodiru s glukozom nastaje crvenkasto-smeđi talog.

Izvori[uredi]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. Solubility of D-glucose in non-aqueous solvents 
  5. Ponomarev, V. V.; Migarskaya, L. B. (1960), „Heats of combustion of some amino-acids”, Russ. J. Phys. Chem. (Engl. Transl.), 34: 1182—83 . Boerio-Goates, Juliana (1991), „Heat-capacity measurements and thermodynamic functions of crystalline α-D-glucose at temperatures from 10K to 340K”, J. Chem. Thermodynam., 23 (5): 403—9, doi:10.1016/S0021-9614(05)80128-4 
  6. „dextrose”, Merriam-Webster Online Dictionary, Pristupljeno 2. 9. 2009 
  7. Ullmann Fred W. Schenck (2006). Glucose and Glucose-Containing Syrups in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a12_457.pub2. 

Literatura[uredi]

  • Ullmann Fred W. Schenck (2006). Glucose and Glucose-Containing Syrups in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a12_457.pub2. 

Spoljašnje veze[uredi]