Gnej Kornelije Scipion Kalvus

Gnej Kornelije Scipion Kalv (oko 265. p. n. e. do 211. p. n. e.) je bio rimski vojskovođa i konzul. Zajedno sa Markom Klaudijem Marcelom zaslužan je za zauzimanje Mediolanuma i pokoravanje Insubra 222. p. n. e. Zajedno sa svojim bratom Publijem Kornelijem Scipionom uspešno se tokom Drugoga punskoga rata borio protiv Kartaginjana na Iberijskom poluostrvu od 218. p. n. e. do 211. p. n. e. Uspeli su da stvore mrežu saveza sa iberskim plemenima i da sabiju kartaginjanske posede samo na jug Iberije oko reke Betis (Gvadalkivir). Svojom aktivnošću braća Scipioni sprečili su da Hanibal dobija pojačanja iz Iberije. Braća Scipioni poginuli su u bici na gornjem Betisu 211. p. n. e.

Scipioni

Gnejev deda je Lucije Kornelije Scipion Barbat, koji je bio konzul 298. p. n. e. za vreme Trećega samnitskoga rata. Njegov otac je bio Lucije Kornelije Scipion, konzul 259. p. n. e. Gnej je stariji brat Publija Kornelija Scipiona, konzula 218. p. n. e. i oca Scipiona Afričkoga. Gnejev sin je Publije Kornelije Scipion Nasika, konzul 191. p. n. e. Nadimak Kalv (ćelavi) Gnej je dobio da bi se razlikovao od strica Gneja Kornelija Scipiona Asine, konzula tokom Prvoga punskoga rata.

Rat sa Galima 222. p. n. e.

Po prvi put je izabran za konzula 222. p. n. e. zajedno sa Markom Klaudijem Marcelom. Dobili su zadatak da se bore protiv Gala. Rimljani su 225. p. n. e. pobedili velkiku galsku vojsku u bici kod Telamona. Rat sa Galima izbio je zbog galsih sumnji u imperijalističke namere Rima i rimsku nameru da istera Gale iz Padske nizije. Tokom 224. p. n. e. rimska vojska je potpuno porazila galsko pleme Boja. Gaj Flaminije je 223. p. n. e. pobedio galsko pleme Insubra. Tokom 222. p. n. e. Insubri su tražili mirovni sporazum sa Rimom, ali dva konzula Marcel i Gnej Kornelije Scipion su bila protiv mirovnoga sporazuma sa njima. Insubri su onda bili prisiljeni da unajme 30.000 Gesata. Dva konzula su napala Insubre i prodrli su sve do dobro utvrđenoga grada Acere, severno od reke Po. Opseli su Acere, a zbog povoljnoga položaja rimske vojske Insubri nisu mogli da pomognu opsednutima. Gali su onda prešli reku Po i opseli su Klastidij, sa ciljem da rimska vojska digne opsadu Acere.

Osvajanje Mediolanuma i pokoravanje Insubra

Gnej Kornelije Scipion je sa teškom pešadijom i trećinom konjice nastavio da opseda Acere, a Marko Klaudije Marcel je sa većinom konjice i lakom pešadijom krenuo da oslobodi Klastidij opsade. Gali su izašli ususret Marcelu i došlo je do bitke kod Klastidija u kojoj je rimska vojska pobedila. Za to vreme Scipion je zauzeo Acere. Tu je zaplenio veliku količinu žita. Nakon zauzimanja Acere Scipion je ganjao poražene Gale sve do Mediolanuma (Milana), najvažnijega i najvećega grada Insubra. Insubri su se prestrojili kraj Mediolanuma, pa su napali Scipionovu vojsku dok se vraćala prema Aceri. Tom prilikom ubili su mnogo rimskih vojnika. Plutarh i Polibije daju nešto različitu verziju istoga događaja, ali izgeda da je do dolaska Marcelove vojske Gnej Kornelije Scipion opsedao Mediolanum, a sam je bio pod opsadom Gala. Dolaskom Marka Klaudija Marcela situacija kraj Mediolanuma izmenila se u rimsku korist. Gesate su tada saznale za pogibiju svoga kralja Viridomara kraj Klastidija, pa su se zbog toga puvukli preko Alpi, a Insubri su ostali bez saveznika. Scipion i Marcel su onda zauzeli Mediolanum, a Insubri su se predali Rimljanima.

Legat u bratovoj vojsci

Kada je izbio Drugi punski rat 218. p. n. e. Gnejev brat Publije Kornelije Scipion izabran je za konzula. Najpre je služio kao legat u vojsci svoga brata. Publije je kao provinciju dobio Iberiju. Krenuo je sa 2 rimske legije, 15.000 savezničkih vojnika i 60 brodova iz Pise u saveznički grad Masiliju (današnji Marselj), gde je saznao da je Hanibal tada već prešao Pirineje. Hanibal je pobedio rimske saveznike Volke na Roni i nakon prelaska reke krenuo severnije prema Alpima izbegavajući sukob Scipionovom vojskom. Publije Kornelije Scipion je odlučio da se vrati u Italiju i sačeka Hanibala pri silasku u Padsku niziju. Pošto je već u Italiji bilo dovoljno vojske Publije je svoju vojsku predao bratu Gneju Korneliju Scipionu Kalvu i naredio mu je da ide na Iberijsko poluostrvo.

Zauzimanje područja severno od reke Ebro

Gnej Kornelije Scipion je krenuo iz Masilije i iskrcao se sa 20.000 pešaka, 2.200 konjanika i 60 pentera kod Emporije, grčkoga grada na obali Iberije. Grčki gradovi Emporija i Tarako dočekali su Rimljane sa dobrodošlicom. Gnej Kornelije Scipion je nakon toga krenuo duž obale i neki gradovi su mu se predavali, a neke je morao da opseda. Nakon osvajanja obalskoga pojasa okupio je značajnu vojsku iberskih saveznika i onda je osvojio ili pridobio mnoge gradove u unutrašnjosti. Hanibal je nakon odlaska iz Iberije ostavio Hanona kao guvernera novoosvojenih oblasti severno od reke Ebro. Južno od Ebra komandovao je Hazdrubal Barka. Hanon je bio uznemiren prelaskom domaćega stanovništva na stranu Rimljana, pa je napao Rimljane južno od Taraka, kod Kise. Nije sačekao dolazak Hazdrubalove vojske, jer je već bio nestrpljiv zbog prelaska Ibera na stranu Rimljana. S druge strane Scipionu je odgovaralo da se obračuna najpre sa Hanonom pre nego što stigne Hazdrubal Barka. U bici kod Kise 218. p. n. e. Gnej Kornelije je pobedio Hanona i njegovu vojsku, pa je ovladao područjem severno od reke Ebro.

Bitka na Ebru

Hazdrubal Barka je stigao prekasno kada je bitka kod Kise već bila okončana. Međutim pobio je mnogo rimskih mornara raštrkanih po poljima oko Taraka. Tokom zime Hazdrubal je pobunio Ilergete protiv Rimljana, pa je Scipion morao da ratuje sa njima i konačno ih pokori. Nakon toga pokoravao je Ausetane i ostala plemena. Tokom zime 218/217. p. n. e. Hazdrubal Barka je pored postojećih 40 brodova opremio 10 novih brodova i obučio je nove posade, pa je krenuo u pohod na rimske teritorije severno od Ebra. Hazdrubal je komandovao kopnenom vojskom, a Hamilkar je komandovao flotom od 40 brodova. Gnej Kornelije Scipion se bojao da je kartaginjanska kopnena vojska brojnija od njegove vojske, pa se zbog toga odlučio za pomorsku bitku. Imao je 35 rimskih brodova, a grčki saveznik Masilija poslao mu je 20 brodova. Scipion je pobedio u pomorskoj bici na Ebru 217. p. n. e. Kartaginjani su izgubili 29 brodova i kontrolu nad morem oko Iberije.

Braća Scipioni uspešno ratuju

Publije Kornelije Scipion je došao u Iberiju sa 30 brodova i 8.000 vojnika i sa instrukcijama da sprečavaju da Hanibal dobija pomoć iz Iberije. Braća Scipioni zajednčki su delili zapovedništvo u Iberiji. Napadali su kartaginjanske delove Iberije i Balearska ostrva. Regrutovali su pomoćne trupe iz iberskih plemena. Učvršćivali su svoje posede severno od reke Ebro. Saveznička iberska plemena su ohrabrivali da napadaju iberska plemena lojalna Kartaginjanima. Hazdrubal Barka je 215. p. n. e. krenuo u pohod, ali Scipioni su ga pobedili u bici kod Dertose. Poraz kod Dertose sprečio je Hazdrubala Barku da pošalje pomoć Hanibalu u kritičnom trenutku rata na Apeninskom poluostrvu.

Teritorijalno širenje do gornjega toka Gvadalkivira

I nakon toga nastavili su sa svojom politikom potčinjavanja iberskih plemena i napada na kartaginjanske posede. Publije Kornelije Scipion je tokom 214. p. n. e. napadao sve do Sagunta. Scipioni nisu dobijali pojačanja iz Italije, jer su Rimljani bili u veoma teškom položaju na Apenininma. Hazdrubalu Barki su stigla pojačanja. Stigle su dve vojske, jedna pod komandom Magona Barke, a druga pod komandom Hazdrubala Giskona. Te vojske vodile su nekoliko neodlučnih bitaka sa Scipionima u periodu 215-211. p. n. e. Scipioni su nagovorili numiđanskoga kralja Sifaksa, da se 213. p. n. e. pobuni i započne rat sa Kartaginjanima. Hazdrubal Barka je zbog toga otišao u Afriku, gde je 213/212. p. n. e. ugušio Sifaksovu pobunu. Braća Scipioni su do 212. p. n. e. zauzeli Kastulu u gornjem toku Betisa ( Gvadalkivira ) i Sagunt. Hazdrubal Barka se vratio 212. p. n. e. sa 3.000 Numiđana pod komandom Masinise.

Publijeva pogibija

Braća Scipioni unajmili su 20.000 keltiberskih najamnika kao pojačanje svojoj vojsci od 30.000 pešaka i 3.000 konjanika. Kartaginjanske snage su bile razdvojene na tri dela, pa su i braća Scipioni odlučili da razdvoje svoje snage. Publije Kornelije Scipion je odlučio da sa 20.000 vojnika napadne Magona Barku kraj Kastule. Gnej Kornelije Scipion je sa manjom vojskom od 10.000 vojnika i keltiberskim najamnicima trebalo da napadne Hazdrubala Barku. Hazdrubal Barka je naredio Hazdrubalu Giskonu, Masinisi i iberskom poglavici Andobalu da pomognu Magonu kraj Kastula. Numiđanska konjica je neprekidno uznemiravala i napadala Publijevu vojsku tokom njegovoga približavanja Kastulu. Kada je saznao da se iza njegovih leđa nalazi 7.500 Keltibera pod komandom Andobala Publije je zbog mogućega opkoljavanja promenio plan, pa je odlučio da umesto Magona napadne Andobala. Krećući se celu noć 18.000 rimskih vojnika iznenadilo je Andobala. Ipak, Keltiberi su uspeli da zadrže Rimljane dovoljno dugo, do dolaska numiđanske konjice, kada su se izjednačile snage. Dolazak Magona Barke i Hazdrubala Giskona potpuno je preokrenuo odnos snaga, pa se rimska vojska razbežala. Publije Kornelije Scipion i većina njegovih prijatelja je tada poginula.

Gnejeve pogibija

Gnej Kornelije Scipion je izgubio prednost zbog prelaza najamnika u protivničku vojsku. Iako nije znao za Publijevu pogibiju Gnej je nakon dolaska vojske Magona Barke i Hazdrubala Giskona odlučio da se povuče prema severnoj Iberiji. Rimljani su da zavaraju neprijatelja u svom logoru ostavili upaljene vatre, pa su se preko noći povukli prema Ebru. Međutim, tokom sledećega dana otkrili su ih Numiđani i počeli da ih napadaju. Rimljani su se onda sklonili da prenoće na jednom brdu kraj Ilorke. Tokom noći stigla je glavnina kartaginjanske vojske, tj snage Hazdrubala Barke, Hazdrubala Giskona i Magona Barke. Teren na kome su se nalazili Rimljani bio je stenovit, pa nisu mogli da se ukopaju. Umesto toga ogradili su defanzivni zid od svoga prtljaga i od sedala. Kartaginjani su ih lako pregazili, uništili su im većinu vojske, a u bici je poginuo i Gnej Kornelije Scipion. Livije i Apijan pominju i verziju po kojoj je Gnej pobegao do jedne tvrđave, koju su Kartaginjani potpalili, pa je tu poginuo. Razmak između dve bitke bio je 29 dana.

Vidi još

• Drugi punski rat

Izvori

• Tit Livije
• Polibije, Istorije
• Plutarh, Marcel
• Apijan, Istorija Rima, Hanibalov rat Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. decembar 2015)
• J.Briscoe (1989). „The Second Punic War”. The Cambridge Ancient History. 8. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23448-1.