Govorni poremećaj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Govorni poremećaj je potpuni ili delimični gubitak govora ili izvesne nepravilnosti i nedostaci u govoru koji ometaju i otežavaju normalnu komunikaciju. Najčešće su: afazija, afonia, alalija, dislalija, rinolalija, mucanje, bradilalija i sl. Ovi poremećaji zahtevaju duži logopedski tretman.

Literatura[uredi | uredi izvor]