sazrevanje proteina i lipida, njihovo pakovanje u vezikule, usmeravanje vezikula
Obrazovanje proteina i lipida počinje u endoplazmatičnom retikulumu, ali se u njemu ne odigrava do kraja. Proteini svoju konačnu strukturu (kvaternernu) stiču u Goldžijevom aparatu (Goldžijevom kompleksu, oblasti), a isto važi i za lipide. Ime je dobio po italijanskom naučniku Kamilu Goldžiju (Camillo Golgi) koji ga je identifikovao 1898, a sinonim mu je i dihtiozom.
Sastoji se od niza spljoštenih, diskoidalnih kesica (cisterni), koje su međusobno skoro paralelno postavljene (kao naslagani tanjiri) i na krajevima su proširene. Od njih se odvajaju manje ili veće vezikule (mehurići) u kojima su proizvodi sinteze Goldžijevog aparata.
Materije sintetisane u endoplazmatičnom retikulumu dopremaju se transportnim vezikulama do Goldžijevog aparata gde se vrši njihovo sazrevanje, obeležavanje i sortiranje da bi se usmerili ka tačnom odredištu u ćeliji. Goldžijev aparat upravlja kretanjem molekula u ćeliji. Iz endoplazmatičnog retikuluma u Goldžijev aparat dospevaju:
Goldžijev aparat se sastoji iz sakula, vezikula i mreža (mesta spajanja vezikula poreklom iz endoplazmatičnog retikuluma koje, zbog stalnog primanja i otpuštanja vezikula, nikad nemaju pravilan oblik). Sakule predstavljaju izdužene kesaste tvorevine, dok su vezikule manje, nepravilnog ili loptastog oblika. Broj sakula po organeli je obično od četiri do šest ali, zavisno od tipa ćelije, može ih biti i do dvadeset.
Krećući se redom od cis ka trans strani strukture su sledeće:
Goldžijev aparat u kontekstu sekretornih putevacis mreža
cis sakule
medijalne sakule
trans sakule
trans mreža
Vezikule koje prenose produkte endoplazmatičnog retikuluma su prenosne vezikule, one koje prenose produkte između sakula Goldžija su bočne, a one koje odnose produkte su sekretne.
