Gonkurova nagrada
| Gonkurova nagrada | |
|---|---|
 Edmond de Gonkur | |
| Dodeljuje se za | najbolje prozno delo francuskog autora |
| Dodeljuje | Akademija Gonkur |
| Datum | Novembar |
| Zemlja | Francuska |
| Predstavlja | Académie Goncourt[*] |
| Veb-sajt | academie-goncourt |
Gonkurova nagrada (franc. Le prix Goncourt) najveća je francuska književna nagrada. Dodeljuje je Akademija Gonkur od 1903. godine, autoru najboljeg francuskog proznog dela objavljenog te godine. Među dobitnicima su i slavni pisci kao što su Marsel Prust, Margerit Diras, Simon de Bovoar, Patrik Modijano i dr.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Gonkurovu nagradu dodeljuje Akademija Gonkur nazvana po svom osnivaču, poznatom piscu, kritičaru i izdavaču Edmondu de Gonkuru. On je sav svoj imetak namenio osnivanju ove organizacije u znak sećanja na svog brata i saradnika Žila. Glavni cilj Akademije je da kroz literarne aktivnosti promoviše i potpomaže francusku književnost.[1]
Akademiju čini 10 članova poznatih francuskih pisaca i umetnika. Članovi Akademije u različito vreme bili su Luj Aragon, Rejmon Keno, Mišel Turnije, Kolet i dr.[2] Žiri se svakog novembra sastaje u restoranu Druan i donosi odluku o pobedniku. Svaki član ima samo jedan glas i može ga dati samo za jednu knjigu. U slučaju jednakog broja glasova, prioritet se daje delu za koji glasa predsednik.
Osim glavne Gonkurove nagrade za najbolje i najmaštovitije prozno delo u francuskoj literaturi te godine, Akademija Gonkur dodeljuje i nagrade u još četiri kategorije: za prvi roman, kratku priču, poeziju i biografiju.[1]
Novčani deo nagrade je simobličan i iznosi oko 10 evra. Razlog je taj što delo koje dobije nagradu omogućuje piscu književni ugled, kao i bolju prodaju dela, čineći svog vlasnika bogatašem u smislu zarade od prodatih tiraža.
Svaki pisac nagradu može dobiti samo jednom. Gonkurova akademija je samo jednom prekršila ovo pravilo. Jedini dvostruki dobitnik Gonkurove nagrade je Romen Gari koji je laureat bio 1956. godine, ali i 1975. godine kada je nagradu dobio pod pseudonimom Emil Ažar.[3]
Gonkurova nagrada studenata Srbije[uredi | uredi izvor]
Gonkurova nagrada studenata Srbije ustanovljena je na inicijativu Francuskog instituta u Srbiji sa ciljem da studenti francuskog jezika i književnosti upoznaju nove autore i da se poveća značaj studija na francuskom jeziku. Nagrada se dodeljuje od 2012. godine u okviru Molijerovih dana. Nagradu sponzoriše Akademija Gonkur.[4]
Žiri čini 60 studenata, po 15 sa svake katedre za francuski jezik u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Oni pročitaju dela koja je nominovala francuska Akademija Gonkur prethodne godine, diskutuju o njima sa svojim profesorima, posle čega tajnim glasanjem odaberu dobitnika.[5]
Dobitnici su:
- 2012 — Šaladon Sorž - Povratak u Kilibegz
- 2013 — Žerom Ferar -Beseda o padu Rima
- 2014 — Pjer Lemetr - Doviđenja, tamo gore
- 2015 — Kamel Daud - Merso, kontra-istraga
- 2016 — Matijas Enar - Busola
- 2017 — Gael Faj - Mala zemlja
- 2018 — Veronik Olmi - Bakhita
- 2019 — David Diop - Duhovni brat[6]
- 2020 — Đaili Amadu Amal - Nestrpljivi
- 2021 — Moamed Mbura Sara - Najskrivenija sećanja ljudi
- 2022 — Brižit Žiro - Živi brzo
Dobitnici Gonkurove nagrade[uredi | uredi izvor]
| Godina | Autor | Naslov na francuskom | Naslov na srpskom |
|---|---|---|---|
| 1903 | Džon Antoan No | Force ennemie | |
| 1904 | Leon Frapje | La Maternelle | |
| 1905 | Klod Farer | Les Civilisés | Civilizovani ljudi |
| 1906 | Žerom i Žan Taro | Dingley, l'illustre écrivain | |
| 1907 | Emil Mozeli | Le Rouet d'ivoire | |
| 1908 | Fransis de Miomandr | Écrit sur de l'eau... | |
| 1909 | Marius Ari Leblon | En France | |
| 1910 | Luj Pergo | De Goupil à Margot | |
| 1911 | Alfons de Šatobrijan | Monsieur des Lourdines | |
| 1912 | Andre Savinjon | Les Filles de la pluie | |
| 1913 | Mark Elder | Le peuple de la mer | |
| 1914 | Adrijan Bertran | L'Appel du Sol | |
| 1915 | Rene Benžamen | Gaspard | |
| 1916 | Anri Barbis | Le Feu | Oganj |
| 1917 | Anri Malerb | La Flamme au poing | |
| 1918 | Žorž Dijamel | Civilisation | |
| 1919 | Marsel Prust | A l'ombre des jeunes filles en fleurs | U seni devojaka cvetova |
| 1920 | Ernest Perošon | Nêne | |
| 1921 | Rene Maran | Batouala | |
| 1922 | Anri Bero | Le vitriol de la lune | |
| 1923 | Lisjan Fabr | Rabevel ou Le mal des ardents | |
| 1924 | Tjeri Sandr | Le Chèvrefeuille, le Purgatoire, le Chapitre XIII | |
| 1925 | Moris Ženevoa | Raboliot | |
| 1926 | Anri Deberli | Le supplice de Phèdre | |
| 1927 | Moris Bedel | Jérôme 60° latitude nord | Šezdeseti stepen severne širine |
| 1928 | Moris Konstantin-Vejer | Un Homme se penche sur son passé | Jedan se čovjek nagiba nad svoju prošlost |
| 1929 | Marsel Arlan | L'Ordre | Red |
| 1930 | Anri Fokonje | Malaisie | |
| 1931 | Žan Fajar | Mal d'amour | |
| 1932 | Gi Mazlin | Les Loups | Vukovi |
| 1933 | Andre Malro | La Condition humaine | Ljudska sudbina |
| 1934 | Rože Versel | Capitaine Conan | Kapetan Konan |
| 1935 | Žozef Per | Sang et Lumières | |
| 1936 | Maksans van der Merš | L'Empreinte de Dieu | |
| 1937 | Šarl Plinje | Faux passeports | |
| 1938 | Anri Troaja | L'Araigne | |
| 1939 | Filip Eria | Les enfants gâtés | Razmažena djeca |
| 1940 | Fransis Ambrijer | Les grandes vacances | |
| 1941 | Anri Pura | Vent de Mars | |
| 1942 | Mark Bernar | Pareil à des enfants | |
| 1943 | Marius Gru | Passage de l'Homme | |
| 1944 | Elza Triole | Le premier accroc coûte 200 Francs | |
| 1945 | Žan-Lui Bori | Mon village à l'heure allemande | |
| 1946 | Žan-Žak Gotje | Histoire d'un Fait divers | |
| 1947 | Žan-Lui Kirtis | Les Forêts de la Nuit | Šume mraka |
| 1948 | Moris Drion | Les grandes familles | Velike porodice |
| 1949 | Robert Merl | Week-end à Zuydcoote | Vikend kod Zajdkota |
| 1950 | Pol Kolen | Les jeux sauvages | |
| 1951 | Žilijen Grak | Le Rivage des Syrtes | Obala Sirta |
| 1952 | Beatris Bek | Léon Morin, prêtre | |
| 1953 | Pjer Gaskar | Les Bêtes | |
| 1954 | Simon de Bovoar | Les Mandarins | |
| 1955 | Rože Ikor | Les eaux mêlées | Izmješane vode |
| 1956 | Romen Gari | Les racines du ciel | Korijeni neba |
| 1957 | Rože Vajan | La Loi | Zakon |
| 1958 | Fransis Valder | Saint-Germain ou la négociation | |
| 1959 | Andre Švarc-Bart | Le dernier des Justes | Poslednji od pravednika |
| 1960 | Vintila Horija | Dieu est né en exil | Bog je rođen u izgnanstvu |
| 1961 | Žan Ko | La pitié de Dieu | Samilost božija |
| 1962 | Ana Langfus | Les bagages de sable | Tovari peska |
| 1963 | Arman Lanu | Quand la mer se retire | |
| 1964 | Žorž Konšon | L'Etat sauvage | |
| 1965 | Žak Borel | L'Adoration | |
| 1966 | Edmond Šarl-Ru | Oublier Palerme | |
| 1967 | Andre Pjer de Mandijarg | La Marge | |
| 1968 | Bernar Klavel | Les fruits de l'hiver | |
| 1969 | Felisjan Marso | Creezy | |
| 1970 | Mišel Turnije | Le Roi des Aulnes | Kralj Vilovnjak |
| 1971 | Žak Loran | Les Bêtises | |
| 1972 | Žan Karijer | L'Épervier de Maheux | |
| 1973 | Žak Šese | L'Ogre | Ispolin |
| 1974 | Paskal Len | La Dentellière | Čipkarica |
| 1975 | Emil Ažar / Romen Gari | La vie devant soi | Život je pred tobom |
| 1976 | Patrik Grenvil | Les Flamboyants | |
| 1977 | Didje Dekoan | John l'enfer | Pakleni Džon[8] |
| 1978 | Patrik Modijano | Rue des boutiques obscures | Ulica mračnih dućana |
| 1979 | Antonin Maje | Pélagie la Charette | |
| 1980 | Iv Navar | Le Jardin d'acclimatation | |
| 1981 | Lisjan Bodar | Anne-Marie | |
| 1982 | Dominik Fernandes | Dans la main de l'Ange | |
| 1983 | Frederik Tristan | Les égarés | |
| 1984 | Margerit Diras | L'Amant | Ljubavnik |
| 1985 | Jan Kefelek | Les Noces barbares | Varvarska svadba |
| 1986 | Mišel Ost | Valet de nuit | Noćni stalak |
| 1987 | Tahar Ben Želun | La Nuit sacrée | Sveta noć |
| 1988 | Erik Orsena | L'Exposition coloniale | |
| 1989 | Žan Votren | Un grand pas vers le Bon Dieu | |
| 1990 | Žan Ruo | Les Champs d'honneur | Polja časti |
| 1991 | Pjer Kombesko | Les Filles du Calvaire | |
| 1992 | Patrik Šamoazo | Texaco | |
| 1993 | Amin Maluf | Le Rocher de Tanios | Taniosova stena |
| 1994 | Didje van Kovlar | Un Aller simple | Put u jednom pravcu |
| 1995 | Andrej Makin | Le Testament français | Francusko zaveštanje |
| 1996 | Paskal Roz | Le Chasseur Zéro | Lovac nula |
| 1997 | Patrik Rambo | La Bataille | Bitka |
| 1998 | Pol Konstan | Confidence pour confidence | Poverenje za poverenje |
| 1999 | Žan Ešnoz | Je m'en vais | Odlazim |
| 2000 | Žan Žak Šul | Ingrid Caven | Ingrid Kaven |
| 2001 | Žan-Kristof Rifen | Rouge Brésil | Crveni Brazil |
| 2002 | Paskal Kinjar | Les Ombres errantes | Lutajuće senke[9] |
| 2003 | Žak-Pjer Amet | La maîtresse de Brecht | Brehtova ljubavnica |
| 2004 | Loran Gode | Le Soleil des Scorta | Sunce porodice Skorta |
| 2005 | Fransoa Vejergans | Trois jours chez ma mère | Tri dana kod majke |
| 2006 | Džonatan Litel | Les Bienveillantes | Eumenide |
| 2007 | Žil Leroa | Alabama song | Alabama song |
| 2008 | Atik Rahimi | Syngué Sabour: La pierre de patience | Sege sabur: Kamen strpljenja |
| 2009 | Mari NDijaj | Trois femmes puissantes | Tri moćne žene |
| 2010 | Mišel Uelbek | La Carte et le territoire | Karta i teritorija |
| 2011 | Aleksi Ženi[10] | L'Art français de la guerre | Francusko umeće ratovanja |
| 2012 | Žerom Ferari | Le Sermon sur la chute de Rome | Beseda o padu Rima |
| 2013 | Pjer Lemetr | Au revoir là-haut | Doviđenja, tamo gore |
| 2014 | Lidi Salver | Pas pleurer | Bez plakanja |
| 2015 | Matijas Enar | Boussole | Busola |
| 2016 | Lejla Slimani | Chanson douce | Uspavaj me |
| 2017 | Erik Vijar[11] | L'Ordre du jour | Dnevni red |
| 2018 | Nikola Matje | Leurs enfants après eux | Deca njihova za njima[12] |
| 2019 | Žan−Pol Diboa | Tous les hommes n'habitent pas le monde de la même façon | Nije svima isto na ovom svetu[13] |
| 2020 | Erve Le Telije | L'Anomalie | Anomalija |
| 2021 | Muamed Mbugar Sar | La Plus Secrète Mémoire des hommes | Najskrovitiji spomen ljudi |
| 2022 | Brižit Žiro | Vivre vite | Živeti brzo |
| 2023 | Žan - Batist Andrea | Veiller sur elle | Paziti na nju |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „5 najpoznatijih književnih nagrada”. beforeafter.rs. Pristupljeno 19. 2. 2019.
- ^ „LES 10 COUVERTS”. academiegoncourt.com. Pristupljeno 19. 2. 2019.
- ^ „Dobitnici Gonkurove nagrade”. bibliotekamedvedja.org.rs. Pristupljeno 19. 2. 2019.
- ^ „Choix Goncourt de la Serbie”. academiegoncourt.com. Pristupljeno 12. 2. 2019.
- ^ „“Mala zemlja” Gaela Faja osvojila Gonkurovu nagradu studenata”. bookvar.rs. Pristupljeno 12. 2. 2019.
- ^ „Dodeljene nagrade za najbolji prevod i Gonkurova nagrada studenata Srbij”. bookvar.rs. Pristupljeno 12. 6. 2019.
- ^ „Sélections et Lauréats par année”. academiegoncourt.com. Pristupljeno 19. 2. 2019.
- ^ „Nadleštvo za bašte i ribnjake”. geopoetika.com. Arhivirano iz originala 20. 02. 2019. g. Pristupljeno 12. 2. 2019.
- ^ „Paskal Kinjar”. geopoetika.com. Arhivirano iz originala 20. 02. 2019. g. Pristupljeno 6. 2. 2019.
- ^ „Profesor biologije ovogodišnji dobitnik Gonkurove nagrade”. blic.rs. Pristupljeno 6. 2. 2019.
- ^ „Erik Vijar dobitnik Gonkurove nagrade”. politika.co.rs. Pristupljeno 6. 2. 2019.
- ^ „Nikola Matje dobitnik nagrade Gonkur”. b92.net. Pristupljeno 7. 2. 2019.
- ^ „GONKUROVA NAGRADA dodeljena Polu Dibou”. sinhro.rs. Arhivirano iz originala 09. 11. 2023. g. Pristupljeno 29. 1. 2020.
