Gonoreja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gonoreja
SinonimiGonorrhoea, gonokokalna infekcija, gonokokalni uretritis, di klap, triper, kapavac
Gonokokalna lezija na koži
SpecijalnostiInfektivna bolest
SimptomiNijedan, gorući bol pri mokrenju, vaginalni iscedak, penisni iscedak, bol u karlici, bolovi u testisima[1]
KomplikacijeUpalna bolest karlice, upala epididimisa, septični artritis, endokarditis[1][2]
UzrociNeisseria gonorrhoeae tipično polno prenesena[1]
Dijagnostički metodTestiranje urina, mokraćne cevi kod muškaraca, ili vrata materice kod žena[1]
PrevencijaKondomi, seksualni odnosi sa samo jednom osobom koja nije zaražena, polna apstinencija[1][3]
LečenjeCeftriakson inekcijom i azitromicin oralno[4][5]
Frekvencija0,8% (žene), 0,6% (muškarci)[6]
Poster iz Drugog svetskog rata

Gonoreja, triper ili kapavac je zarazna polna bolest, uzrokovana bakterijom Neisseria gonorrhoeae, koja se prenosi polnim kontaktom.[1] Prilikom polnog kontakta dolazi do prenosa bakterije sa sluznice polnih organa zaražene osobe na sluznicu zdrave osobe. Bakterije napadaju cilindrični epitel sluznice (cervikalni kanal, rektum) izazivajući upalnu reakciju.[7] Inficirani muškarci mogu iskusiti bol ili peckanje tokom mokrenja, iscedak iz penisa ili bolove u testisima.[1] Inficirane žene mogu doživeti peckanje tokom mokrenja, vaginalni iscedak, vaginalno krvarenje između menstruacija ili bol u karlici.[1] Komplikacije kod žena uključuju upalnu bolest karlice, a kod muškaraca uključuju upalu epididimisa.[1] Mnogi zaraženi, međutim, nemaju simptome.[1] Ako se ne leči, gonoreja se može proširiti na zglobove ili srčane zaliske.[1][2]

Gonoreja se širi seksualnim kontaktom sa zaraženom osobom.[1] To uključuje oralni, analni i vaginalni seks.[1] Takođe se može proširiti sa majke na dete tokom rođenja.[1] Dijagnoza se vrši ispitivanjem urina, uretre kod muškaraca ili grlića materice kod žena.[1] Preporučuje se testiranje svake godine svih žena koje su seksualno aktivne i imaju manje od 25 godina, kao i onih sa novim seksualnim partnerima;[3] ista preporuka važi i za muškarce koji imaju seks sa muškarcima (MSM).[3]

Gonoreja se može sprečiti upotrebom kondoma, seksom sa samo jednom neinficiranom osobom, i polnom apstinencijom.[1][3] Lečenje se obično vrši ceftriaksonom inekcijom i azitromicinom oralno.[4][5] Razvila se rezistencija na mnoge ranije korišćene antibiotike i povremeno su potrebne veće doze ceftriaksona.[4][5] Ponovno testiranje se preporučuje tri meseca nakon lečenja.[3] Takođe trebaju da se leče i seksualni partneri iz poslednja dva meseca.[1]

Gonoreja pogađa oko 0,8% žena i 0,6% muškaraca.[6] Procenjuje se da se godišnje dogodi 33 do 106 miliona novih slučajeva, od 498 miliona novih slučajeva izlečivih polnih bolesti - što takođe uključuje sifilis, hlamidioze i trihomonijaze.[8][9] Infekcije kod žena najčešće se javljaju u mlađem odraslom dobu.[3] U 2015. godini, ova bolest je izazvala je oko 700 smrtnih slučajeva.[10] Opisi bolesti datiraju još od nove ere u Starom zavetu.[2] Sadašnje ime prvi put je koristio grčki lekar Galen pre 200. godine, nazivajući ovu bolest „neželjenim ispuštanjem sperme“.[2]

Simptomi[uredi | uredi izvor]

Često je gonoreja asimptomatska, pa zaraženi ne primećuju nikakve probleme. Ako postoje, najčešći su simptomi iscedak iz vagine i bolna upala sluznice porođajnog kanala.[11] Muškarci ponekad mogu primetiti žuti, sluzavi iscedak iz penisa, krv u urinu ili bockanje pri mokrenju. Od 1 do 10 dana posle infekcije javlja se zapaljenje i bolovi u uretri (mokraćnom kanalu penisa).[12][13] Ako se ne leči sekret postaje bistar i lepljiv i održava se nekoliko meseci dok se ne javi groznica i otok limfnih žlezda u preponama. Ako se ne leči, gonoreja može izazvati neplodnost, nešto ređe sepsu ili oštećenja drugih organa (srca i mozga).[11] Kod žena simptomi se ne moraju ispoljiti, a kod nekih se javlja bol u donjem delu trbuha. Zaražene žene mogu bolest preneti na fetus. Kod muškaraca se nelečena gonoreja može proširiti na prostatu, semenike i pasemenike, te takođe uticati na plodnost.

Žene[uredi | uredi izvor]

Polovina žena sa gonorejom je asimptomatska, dok druga polovina doživljava vaginalni iscedak, bol u donjem delu stomaka, ili bol tokom seksualnog odnosa povezan sa upalom grlića materice.[14][15][16] Uobičajene medicinske komplikacije nelečene gonoreje kod žena uključuju upalnu bolest karlice koja može prouzrokovati ožiljke na jajovodima i rezultirati kasnijom vanmateričnom trudnoćom među onim ženama koje zatrudne.[17]

Muškarci[uredi | uredi izvor]

Većina zaraženih muškaraca sa simptomima ima zapaljenje uretre penisa povezano sa osećajem pečenja tokom mokrenja i iscedkom iz penisa.[15] Kod muškaraca se ispuštanje sa ili bez bola javlja u polovini svih slučajeva i najčešći je simptom infekcije.[18] Ovaj bol je uzrokovan sužavanjem i ukočenjem lumena uretre.[19] Najčešća medicinska komplikacija gonoreje kod muškaraca je zapaljenje epididimisa.[17] Gonoreja je takođe povezana sa povećanim rizikom od raka prostate.[20]

Dojenčad[uredi | uredi izvor]

Dojenče sa gonorejom očiju

Ako se ne leči, neonatalni konjuktivitis (gonococcal ophthalmia neonatorum) će se razviti kod 28% novorođenčadi rođene od žena sa gonorejom.[21]

Širenje[uredi | uredi izvor]

Netretirana gonoreja se može proširiti sa prvobitnog mesta infekcije i zaraziti i oštetiti zglobove, kožu i druge organe. Indikacije za to mogu da budu groznica, kožni osip, rane i bolovi i otoci u zglobovima.[17] Kod uznapredovalih slučajeva, gonoreja može izazvati opšti osećaj umora sličan drugim infekcijama.[18] Takođe je moguće da pojedinac ima alergijsku reakciju na bakteriju, u kom slučaju će se svi simptomi koji se pojave znatno pojačati.[18] Veoma retko se može nastaniti u srcu, uzrokujući endokarditis, ili u kičmenom stubu, uzrokujući meningitis. Međutim, oba slučaja su verovatnija među osobama sa potisnutim imunskim sistemom.[13]

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Višestruki prikazi bakterije Neisseria gonorrhoeae, koja uzrokuje gonoreju

Gonoreju izaziva bakterija Neisseria gonorrhoeae.[15] Prethodna infekcija ne daje imunitet - zaražena osoba se može ponovo zaraziti izlaganjem nekome ko je zaražen. Inficirane osobe mogu više puta zaraziti druge bez ikakvih sopstvenih znakova ili simptoma.

Širenje[uredi | uredi izvor]

Infekcija se obično širi sa jedne osobe na drugu putem vaginalnog, oralnog ili analnog seksa.[15][22] Muškarci imaju 20% rizika da se zaraze samo jednim vaginalnim odnosom sa zaraženom ženom. Rizik za muškarce koji imaju seks sa muškarcima (MSM) je veći.[23] Aktivni MSM može dobiti infekciju penisa, dok pasivni MSM može dobiti anorektalnu gonoreju.[24] Žene imaju 60–80% rizika da zaraze samo jednim vaginalnim odnosom sa zaraženim muškarcem.[25]

Majka može preneti gonoreju na novorođenče tokom porođaja; kada utiče na oči dojenčeta, naziva se oftalmija neonatorum.[15] Moguće je da dođe do širenja putem predmeta kontaminiranih telesnom tečnošću zaražene osobe.[26] Bakterija obično ne preživi dugo van tela, obično umire za nekoliko minuta do sati.[27]

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Lečenje se obavlja antibioticima, od kojih se mora primeniti nekoliko vrsta. U poslednjih deset godina sve je više vrsta Neisseria gonorrhoeae otpornih na antibiotike, pa lečenje postaje teže.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj „Gonorrhea – CDC Fact Sheet (Detailed Version)”. CDC. 17. 11. 2015. Arhivirano iz originala 2. 9. 2016. g. Pristupljeno 27. 8. 2016. 
  2. ^ a b v g Morgan, MK; Decker, CF (avgust 2016). „Gonorrhea.”. Disease-a-month : DM. 62 (8): 260—8. PMID 27107780. doi:10.1016/j.disamonth.2016.03.009. 
  3. ^ a b v g d đ Workowski, KA; Bolan, GA (5. 6. 2015). „Sexually transmitted diseases treatment guidelines, 2015.”. MMWR. Recommendations and Reports / Centers for Disease Control. 64 (RR-03): 1—137. PMC 5885289 Slobodan pristup. PMID 26042815. 
  4. ^ a b v „Antibiotic-Resistant Gonorrhea Basic Information”. CDC. 13. 6. 2016. Arhivirano iz originala 8. 9. 2016. g. Pristupljeno 27. 8. 2016. 
  5. ^ a b v Unemo, M (21. 8. 2015). „Current and future antimicrobial treatment of gonorrhoea – the rapidly evolving Neisseria gonorrhoeae continues to challenge.”. BMC Infectious Diseases. 15: 364. PMC 4546108 Slobodan pristup. PMID 26293005. doi:10.1186/s12879-015-1029-2. 
  6. ^ a b Newman, Lori; Rowley, Jane; Vander Hoorn, Stephen; Wijesooriya, Nalinka Saman; Unemo, Magnus; Low, Nicola; Stevens, Gretchen; Gottlieb, Sami; Kiarie, James; Temmerman, Marleen; Meng, Zhefeng (8. 12. 2015). „Global Estimates of the Prevalence and Incidence of Four Curable Sexually Transmitted Infections in 2012 Based on Systematic Review and Global Reporting”. PLOS ONE. 10 (12): e0143304. Bibcode:2015PLoSO..1043304N. PMC 4672879 Slobodan pristup. PMID 26646541. doi:10.1371/journal.pone.0143304. 
  7. ^ Leslie Delong; Nancy Burkhart (2017-11-27). General and Oral Pathology for the Dental Hygienist. Wolters Kluwer Health. str. 787. ISBN 978-1-4963-5453-2. 
  8. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22. 8. 2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 386 (9995): 743—800. PMC 4561509 Slobodan pristup. PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. 
  9. ^ Emergence of multi-drug resistant Neisseria gonorrhoeae (PDF) (Izveštaj). World Health Organisation. 2012. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 9. 2014. g. 
  10. ^ GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Slobodan pristup. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  11. ^ a b „Gonorrhea - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-06. 
  12. ^ Zakher, Bernadette; Cantor MD, Amy G.; Daeges, Monica; Nelson MD, Heidi (16. 12. 2014). „Review: Screening for Gonorrhea and Chlamydia: A Systematic Review for the U.S. Prevententive Services Task Force”. Annals of Internal Medicine. 161 (12): 884—894. CiteSeerX 10.1.1.691.6232 Slobodan pristup. PMID 25244000. S2CID 207538182. doi:10.7326/M14-1022. 
  13. ^ a b Marr, Lisa (2007) [1998]. Sexually Transmitted Diseases: A Physician Tells You What You Need to Know (Second izd.). Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University. ISBN 978-0-8018-8658-4. 
  14. ^ Smith, L; Angarone, MP (novembar 2015). „Sexually Transmitted Infections”. The Urologic Clinics of North America. 42 (4): 507—18. CiteSeerX 10.1.1.590.3827 Slobodan pristup. PMID 26475947. doi:10.1016/j.ucl.2015.06.004. 
  15. ^ a b v g d Moran JS (2007). „Gonorrhoea”. Clin Evid (Online). 2007. PMC 2943790 Slobodan pristup. PMID 19454057. 
  16. ^ Ljubin-Sternak, Suncanica; Mestrovic, Tomislav (2014). „Review: Chlamydia trachonmatis and Genital Mycoplasmias: Pathogens with an Impact on Human Reproductive Health”. Journal of Pathogens. 2014 (183167): 7. PMC 4295611 Slobodan pristup. PMID 25614838. doi:10.1155/2014/183167. 
  17. ^ a b v „What Complications Can Gonorrhea Cause?”. WebMD. 2019. 
  18. ^ a b v Brian R. Shmaefsky (1. 1. 2009). Gonorrhea. Infobase. str. 52. ISBN 978-1-4381-0142-2. 
  19. ^ Liang Cheng; David G. Bostwick (24. 1. 2014). Urologic Surgical Pathology E-Book. Elsevier Health Sciences. str. 863. ISBN 978-0-323-08619-6. 
  20. ^ Caini, Saverio; Gandini, Sara; Dudas, Maria; Bremer, Viviane; Severi, Ettore; Gherasim, Alin (2014). „Sexually transmitted infections and prostate cancer risk: A systematic review and meta-analysis”. Cancer Epidemiology. 38 (4): 329—338. PMID 24986642. doi:10.1016/j.canep.2014.06.002. 
  21. ^ „Prophylaxis for Gonococcal and Chlamydial Ophthalmia Neonatorum in the Canadian Guide to Clinical Preventative Health Care” (PDF). Public Health Agency of Canada. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 3. 2010. g. 
  22. ^ Trebach, Joshua D.; Chaulk, C. Patrick; Page, Kathleen R.; Tuddenham, Susan; Ghanem, Khalil G. (2015). „Neisseria gonorrhoeae and Chlamydia trachomatis Among Women Reporting Extragenital Exposures”. Sexually Transmitted Diseases. 42 (5): 233—239. ISSN 0148-5717. PMC 4672628 Slobodan pristup. PMID 25868133. doi:10.1097/OLQ.0000000000000248. 
  23. ^ Howard Brown Health Center: STI Annual Report, 2009
  24. ^ Gollmann, Wilhelm (1854). Homeopathic Guide to all Diseases Urinary and Sexual Organ. Charles Julius Hempel. Rademacher & Sheek. 
  25. ^ National Institute of Allergy and Infectious Diseases; National Institutes of Health, Department of Health and Human Services (20 July 2001). "Workshop Summary: Scientific Evidence on Condom Effectiveness for Sexually Transmitted Disease (STD) Prevention". Hyatt Dulles Airport, Herndon, Virginia. pp14
  26. ^ Goodyear-Smith, F (novembar 2007). „What is the evidence for non-sexual transmission of gonorrhoea in children after the neonatal period? A systematic review.”. Journal of Forensic and Legal Medicine. 14 (8): 489—502. PMID 17961874. doi:10.1016/j.jflm.2007.04.001. 
  27. ^ Brian R. Shmaefsky (1. 1. 2009). Gonorrhea. Infobase. str. 48. ISBN 978-1-4381-0142-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гонореја&oldid=27448745”