Господар и заповедник: Далека страна света

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gospodar i zapovednik: Daleka strana sveta
Izvorni naslovMaster and Commander: The Far Side of the World
Žanrratna drama
ScenarioFrenk Batler
Džon Koli
ProducentSemjuel Goldvin Mlađi
Dankan Henderson
Piter Vir
Temelji se naMaster and Commander - Patrik O’Brajan
Glavne ulogeRasel Krou
Pol Betani
Direktor
fotografije		Rasel Bojd
MontažaLi Smit
Producentska
kuća		20th Century Fox
Miramax Films
Universal Pictures
Samuel Goldwyn Films
Distributer20th Century Fox
Godina2003.
Trajanje138 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet150 miliona dolara
Zarada211,6 miliona dolara
Veb-sajtwww.miramax.com/movie/master-and-commander
IMDb veza

Gospodar i komandant: Daleka strana sveta je američka epska ratna drama iz 2003. godine, čiji je koscenarista, producent i režiser Piter Vir. Dešavanja u filmu su smeštena tokom Napoleonovih ratova. Radnja i likovi filma su adaptirani iz tri romana iz romana autora Patrika O’Brajana, koja uključuje 20 završenih romana o pomorskoj karijeri Džeka Obrija. U filmu glume Rasel Krou kao Obri, kapetan Kraljevske mornarice, i Pol Betani kao dr Stiven Maturin, brodski hirurg. Ovo je druga saradnja na ekranu za Kroua i Betani, od kojih su oboje ranije glumili u filmu Blistavi um iz 2001. godine.

Film je bio lični projekat izvršnog direktora Foksa Toma Rotmana, koji je regrutovao Vira da vodi projekat. Snimanje se odvijalo na otvorenom moru, na replikama brodova u rezervoarima za vodu Baja studija i na ostrvima Galapagos . Film, čija je izrada koštala 150 miliona dolara, bio je koprodukcija 20th Century Studios, Miramax, Universal Pictures i Samuel Goldwin Films, a objavljen je 14. novembra 2003. godine. Bio je umeren uspeh na blagajnama, zaradio je 212 miliona dolara širom sveta.

Film je bio dobro primljen od strane kritike i dobio je Viru nagradu BAFTA za najbolju režiju. Na 76. dodeli Oskara, film je nominovan za 10 Oskara, uključujući najbolji film i najbolju režiju. Osvojio je najbolju fotografiju i najbolju montažu zvuka, ali je u ostalim kategorijama pobedio Gospodar prstenova: Povratak kralja. U junu 2021. najavljeno je da je prednastavak filma u aktivnom razvoju.

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Gimbal na koji je brod postavljan
Replika broda u Baja Studios

Uloženi su veliki napori da se reprodukuje autentični izgled i osećaj života na brodu ratnog čoveka iz ranog devetnaestog veka. Pored 2.000 šešira i 1.900 pari cipela, na glumce je utrošeno oko 400 funti kose.[1]

Međutim, samo deset dana snimanja se zapravo odvijalo na moru na Rouzu (reprodukcija poštanskog broda HMS Rouz iz 18. veka).[2] Ostale scene su snimljene na replici u punoj veličini postavljenoj na kardane u rezervoaru zapremine od skoro 20 miliona galona u studiju Baja u Meksiku,[1][3][2] izgrađenom za snimanje Titanika (1997).[4][1]

Sekvenca oluje je poboljšana korišćenjem digitalno komponovanih snimaka talasa koji su stvarno snimljeni na modernoj replici Kukovog poduhvata. Svi glumci su dobili temeljnu osnovu u pomorskom životu tog perioda kako bi njihove predstave bile što autentičnije. Brodski čamci korišćeni u filmu bili su ruske mornarice sa šest i četiri vesla.[traži se izvor]

Gospodar i zapovednik je bio prvi nedokumentarni film koji je snimljen na lokaciji na Galapagosu.[2] Snimanje je trajalo od juna do novembra 2002.

Kritički odgovor[uredi | uredi izvor]

Na veb-sajtu Rotten Tomatoes, 85% od 219 kritičara dalo je filmu ukupnu pozitivnu recenziju, sa prosečnom ocenom 7,6/10. Konsenzus kritičara sajta kaže: „Grubi šarm Rasela Kroua je dobro iskorišćen u ovoj majstorskoj adaptaciji romana Patrika O’Brajana.[5] Na Metakritik -u, film ima prosečnu ocenu od 81 od 100 na osnovu 42 kritičara, što ukazuje na „univerzalno priznanje“.[6] Publika koju je anketirao CinemaScore dala je filmu prosečnu ocenu „B+“ na skali od A+ do F.[7]

Rodžer Ebert dao je filmu 4 zvezdice od 4, rekavši da "postiže da izgleda epski bez gubljenja iz vida čoveka".[4] Kritičar Njujork tajmsa A. O. Skot opisao je film kao „neverovatno zabavan“.[8] Međutim, Džejson Epštajn, koji je takođe pisao za Njujork Tajms, kritikovao je film, osporavajući promene iz romana, Krouovog „jednodimenzionalnog akcionog heroja“ i neverovatne događaje u scenariju.[1]

Kristofer Hičens dao je mešovitu recenziju: „Svaka filmska adaptacija O’Brajana mora da stoji ili padne zbog uspeha u predstavljanju ove ličnosti [dr. Stivena Maturina]. Na ovome film ni ne pada, a kamoli stoji. Preskače ceo projekat." (Film potpuno izostavlja činjenicu da je doktor i prirodnjak takođe špijun za Englesku – ključni element zapleta u romanima. ) Hičens je ipak pohvalio akcione scene, napisavši: „U jednom pogledu radnja je u skladu sa svojom izmišljenom i stvarnom inspiracijom. Ovo je bilo doba Blaja i Kuka i putovanja otkrivanja, kao i osvajanja, a kada HMS Surprise dođe do ostrva Galapagos, dobijamo lepo snimljenu sekvencu o tome kako se moglo osećati zora naučnog prosvetljenja.“[9]

Recenzent filma San Francisco Chronicle, Mik LaSal, generalno je bio razočaran i, nakon što je pohvalio režiserovo rukovanje scenama bez dijaloga, primetio je da je „Vir manje uspešan kao scenarista. Pošto nisam pročitao nijedan O’Brajanov roman, ne mogu da kažem da li je greška u Virovoj adaptaciji ili u izvornom materijalu, ali na pola puta do 'Gospodara i komandanta' prijateljstvo kapetana i doktora počinje da izgleda šematski, kao da su sve pozitivne osobine koje pojedinac može imati podeljene podjednako između ova dva momka, samo da se svađaju. Njihova interakcija poprima kvalitetan kvalitet, koji podseća na interakciju likova iz „Zvezdanih staza“. Shvatili smo da je posebna avantura malo bitna osim kao izlog za ove ličnosti. Kada se to dogodi, priča koja uključuje francuski brod gubi veliki deo svog interesovanja i svu svoju opasnost. „Gospodar i komandant“ opstaju na površini do kraja, ali to je sve što se može reći.“[10]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Na 76. dodeli Oskara 2004. godine, film je dobio deset nominacija: najbolja kinematografija, najbolja montaža zvuka, najbolji film, najbolja režija, najbolja likovna režija, najbolji kostimograf, najbolja filmska montaža, najbolja šminka, najbolje miksovanje zvuka i najbolji vizuelni efekti. Osvojio je nagrade za najbolju fotografiju i najbolju montažu zvuka, ali je ostale nagrade osvojio Povratka kralja.[11][12] Film je takođe doneo Viru nagradu BAFTA za najbolju režiju.[13]

U leto 2020. Vulture je primetio da je „film zreo za ponovnu procenu“.[14] U januaru 2021. Krou je javno branio film od kritika.[15][16][17]

U junu 2021. objavljeno je da je drugi film u razvoju od strane 20th Century Studios. Najavljen je prednastavak zasnovan samo na prvom romanu a scenario je napisao Patrik Nes.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Epstein, Jacob (16. 11. 2003). „Film; 'Master and Commander': On the Far Side of Credibility”. The New York Times. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 21. 2. 2021. 
  2. ^ a b v Fuster, Jeremy (13. 11. 2018). „'Master and Commander': 15th Anniversary of the Franchise That Never Was”. The Wrap. Arhivirano iz originala 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  3. ^ Tobias, Scott (4. 1. 2019). „Revisiting Hours: Ships Ahoy — 'Master and Commander'”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 17. 1. 2021. g. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  4. ^ a b „Master and Commander: The Far Side of the World”. RogerEbert.com. Arhivirano iz originala 12. 1. 2021. g. Pristupljeno 10. 1. 2021. 
  5. ^ „Master and Commander: The Far Side of the World (2003)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Arhivirano iz originala 29. 10. 2020. g. Pristupljeno 20. 10. 2020. 
  6. ^ „Master and Commander: The Far Side of the World Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 28. 9. 2015. g. Pristupljeno 1. 10. 2015. 
  7. ^ „CinemaScore”. Arhivirano iz originala 20. 12. 2018. g. Pristupljeno 31. 3. 2021. 
  8. ^ Scott, A.O. (14. 11. 2003). „Film Review; Master Of the Sea (And the French)”. The New York Times. Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  9. ^ Hitchens, Christopher (14. 11. 2003). „Empire Falls – How Master and Commander gets Patrick O'Brian wrong.”. Slate. Arhivirano iz originala 18. 2. 2021. g. Pristupljeno 24. 4. 2014. 
  10. ^ LaSalle, Mick (14. 11. 2003). „Grab your breeches, hoist the mainsail and prepare for an epic ride -- but is 'Master and Commander' seaworthy?”. SFGate.com. Arhivirano iz originala 12. 12. 2017. g. Pristupljeno 10. 9. 2018. 
  11. ^ „Terry Lawson Picks The Oscars”. Detroit Free Press. 1. 3. 2004. str. 2. Arhivirano iz originala 21. 9. 2022. g. Pristupljeno 21. 9. 2022 — preko Newspapers.com.  open access publication - free to read
  12. ^ „The 76th Academy Awards (2004) Nominees and Winners”. oscars.org. Arhivirano iz originala 29. 9. 2012. g. Pristupljeno 20. 11. 2011. 
  13. ^ „Film: David Lean Award for Achievement in Direction in 2004”. BAFTA. Arhivirano iz originala 27. 10. 2020. g. Pristupljeno 21. 2. 2021. 
  14. ^ Grierson, Tim; Leitch, Will (21. 8. 2020). „Every Russell Crowe Movie Performance, Ranked Whether in Westerns or biopics, action flicks or sports movies, Crowe has an unmistakable swagger.”. Vulture. New York. Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  15. ^ Parker, Ryan (17. 1. 2021). „Russell Crowe Defends 'Master and Commander' After Rude Twitter Remark”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 4. 2. 2021. g. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  16. ^ Shafer, Ellise (17. 1. 2021). „Russell Crowe Responds to Tweet Criticizing 'Master and Commander': 'Kids These Days'”. Variety. Arhivirano iz originala 4. 2. 2021. g. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  17. ^ Kiefer, Halle (17. 1. 2021). „If You Don't Like 2003's Master and Commander, That's On You, Says Its Star Russell Crowe”. Vulture. New York. Arhivirano iz originala 18. 1. 2021. g. Pristupljeno 19. 2. 2021. 
  18. ^ Kroll, Justin (4. 6. 2021). „20th Century Developing New 'Master And Commander' Movie With Patrick Ness Penning the Script”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 4. 6. 2021. g. Pristupljeno 4. 6. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Господар_и_заповедник:_Далека_страна_света&oldid=26551084”