Господар прстенова: Две куле
| Gospodar prstenova: Dve kule | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | The Lord Of The Rings: The Two Towers |
| Režija | Piter Džekson |
| Scenario | Dž. R. R. Tolkin Piter Džekson Fren Volš Filipa Bojens |
| Glavne uloge | Elajdža Vud Ijan Makelen Šon Astin Vigo Mortensen Endi Serkis Hjugo Viving Karl Erban Miranda Oto Orlando Blum Džon Ris-Dejvis Liv Tajler Kejt Blančet Kristofer Li Bili Bojd Dominik Monahan Bernard Hil Dejvid Venam |
| Muzika | Hauard Šor |
| Godina | 2002. |
| Trajanje | Bioskopska verzija: 179 minuta Produžena verzija: 226 minuta[1] |
| Zemlja |  Novi Zeland SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 94 miliona dolara[2] |
| Zarada | 926 miliona dolara |
| Prethodni | |
| Sledeći | |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Gospodar prstenova: Dve kule (engl. The Lord of the Rings: The Two Towers) je drugi nastavak fantastične filmske trilogije reditelja Pitera Džeksona iz 2002. godine, bazirane na drugom delu Dž. R. R. Tolkinovog Gospodara prstenova. U glavnim ulogama su Elajdža Vud, Ijan Makelen, Liv Tajler, Vigo Mortensen, Šon Astin, Kejt Blančet, Džon Ris-Dejvis, Bernard Hil, Kristofer Li, Bili Bojd, Dominik Monahan, Orlando Blum, Hjugo Viving, Miranda Oto, Dejvid Venam, Bred Durif, Karl Erban i Endi Serkis. Ovo je nastavak filma Gospodar prstenova: Družina prstena (2001), a prati ga Gospodar prstenova: Povratak kralja (2003).
Nastavljajući se na radnju Družine prstena, film prati tri priče. Frodo i Sem nastavljaju svoj put prema Mordoru kako bi uništili Jedinstveni prsten, a na putu im se pridružuje Golum, prethodni vlasnik prstena. Aragorn, Legolas i Gimli dolaze u, ratom razorenu, zemlju Rohan, gde susreću vaskrslog Gandalfa, nakon čega učestvuju u Bici za Helmov ponor. Veseli i Pipin nakon bekstva susreću Enta Drvobradog, koji im pomaže u pripremi napada na Izengard.
Dve kule je finansirao i distribuirao američki studio New Line Cinema, ali je u potpunosti snimljen i montiran u Džeksonovom rodnom Novom Zelandu, kao i druga dva dela trilogije. Premijerno je prikazan 5. decembra 2002. godine u Njujorku, u američke bioskope je pušten 18. decembra, a u novozelandske bioskope 19. decembra iste godine. Film je dobio pozitivne kritike i od kritičara i od obožavaoca. Zaradio je 926 miliona dolara širom sveta, što ga je učinilo najuspešnijim filmom iz 2002. godine, a u vreme izlaska bio je četvrti film sa najvećom zaradom ikada.
Dve kule se smatra jednim od najboljih i najuticajnijih fantastičnih filmova svih vremena. Film je dobio brojne nagrade; na 75. dodeli Oskara, nominovan je za šest nagrada, uključujući one za najbolji film, najbolju scenografiju, najbolju montažu i najbolji miks zvuka, a osvojio je dva: za najbolju montažu zvuka i najbolje vizuelne efekte.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Film istoimeno prati nekoliko priča. U prvoj priči, Frodo i Sem pokušavaju da, uz pomoć Goluma, uđu u Mordor i da unište Jedinstveni prsten. U drugoj priči, pratimo Veselog i Pipina na putu kroz šumu Fangorn, gde sreću ljude-drveće, koji im na kraju pomažu da osvoje Izengard. U trećoj priči, Aragorn, Legolas, Gimli i Gandalf pokušavaju da odbrane zemlju Rohan od najezde Orka.
Na putu za Mordor[uredi | uredi izvor]
Frodo i Sem pokušavaju da stignu u Mordor, kako bi u ponoru Dum-planine uništili Jedinstveni Prsten. Frodo oseća da ih neko prati, tako da oni postavljaju zasedu. U nju upada Golum, koji ih je pratio od početka njihovog putovanja, pokušavajući da im otme Prsten. Golum je postao rob Prstena i zove ga „Moj prekrasni“. Frodo i Sem otkrivaju da Golum zna put do Mordora, pa mu postavljaju mito: oni će biti fini prema njemu i poštedeće mu život, ako on njih odvede do kapija Mordora.
Sem primećuje da Prsten sve više uzima Froda pod svoje. Frodo više ne može da se kontroliše. Ne skida oka s Prstena, često ga mazi i pazi kao da je to nešto dobro. Sem se nekoliko puta nudi da on malo nosi Prsten, kako bi olakšao Frodu teret, ali Frodo to shvata pogrešno. On misli da Sem želi da uzme Prsten za sebe. Golum sve više potpiruje njihove razmirice, jer on želi Prsten za sebe. Froda je pridobio, ali je Sem i dalje nepoverljiv. Zato Golum traži najbolji način da ga ukloni.
Golum ispunjava svoje obećanje. Dovodi Froda i Sema do kapija Mordora, ali zbog jake straže, ne uspevaju da uđu. Golum im otkriva da postoji duži, ali bezbedniji, put kroz pećine. Frodo odlučuje da idu tim putem, ali ih u šumi zarobljavaju Faramir, mladi kapetan Gondora, i njegova četa. Faramir hvata i Goluma, koga muči, sve dok mu ovaj ne otkrije šta Frodo nosi. Faramir, koji je ceo život proveo u senci savršenog starijeg brata Boromira, želi da se istakne i odnese ocu Prsten u Gondor.
Na putu za Gondor, Frodo i Sem pokušavaju da nateraju Faramira da ih pusti, jer je njihova misija od presudnog značaja. Ipak, Faramir ih vodi u Beli grad, gde ih napadaju Sauronovi Nazguli. Frodo zamalo daje vrhovnom Nazgulu Prsten, ali ga Sem sprečava. Faramira to ubedi da ih pusti, a njih dvojica, uz pomoć Goluma, nastavljaju put ka Mordoru.
Kroz šumu Fangorn do Izengarda[uredi | uredi izvor]
Veseli i Pipin, koje su zarobili Orci, uspevaju da im pobegnu. Bežeći, ulaze u šumu Fangorn. Ali, nisu znali da u toj šumi žive Enti, ljudi-drveće. Jedan od njih, Drvobradi, uzima Pipina i Veselog (jer je natprirodno veći od njih), misleći da su Orci. Oni pokušavaju da mu kažu da su Hobiti, ali on im ne veruje. Zato ih vodi kog Belog čarobnjaka, da on utvrdi ko su. Oni misle da ih vodi kod Sarumana, ali ih dočekuje iznenađenje.
Po naredbi Belog čarobnjaka, Drvobradi vodi Pipina i Veselog u Okrug, kroz šumu. Na putu, Drvobradi im priča o životu Enta, a onda im kaže da će ih prvo odvesti na sastanak Enta, gde će odlučiti da li će se priključiti ratu za Srednji svet. Na sastanku, Enti odlučuju da se ne priključe ratu. Veseli izražava svoj protest, ali ga Enti ne slušaju.
Drvobradi nastavlja da nosi Veselog i Pipina u Okrug, ali ga Pipin ubedi da idu drugim putem. Na tom putu, Drvobradi vidi uništeno drveće, a da je to delo Orka i Sarumana. On poziva ostale Ente, koji menjaju svoje mišljenje.
Zajedno sa Pipinom i Veselim, Enti napadaju Izengrad. Tu ubijaju Orke i oslobađaju reku. Opsada uspeva, i oni zarobljavaju Sarumana u kuli Izengarda.
Borba za Rohan[uredi | uredi izvor]
U potrazi za Veselim i Pipinom, Aragorn, Legolas i Gimli sreću Gandalfa, koji više nije Gandalf Sivi, već Gandalf Beli. Njih četvorica odlaze u kraljevstvo Rohan, na čijem čelu se nalazi kralj Teoden. Teodenov um je zaposet, a zaposeo ga je Saruman. Gandalf oslobađa Teodena od Sarumanove moći, a onda pokušava da nagovori Teodena da se suprotstavi Sarumanovim i Sauronovim trupama. Teoden smatra da će to odvesti njegov narod u propast, pa ih vodi u Helmov ponor, tvrđavu koja je godinama štitila njegov narod.
U Rohanu, Aragorn upoznaje princezu Jovajnu, koja se zaljubljuje u njega. Jovajna je prava ratnica i ne daje se lako muškarcima. Ali, Aragorn ne zaboravlja Aruenu, pa ne pada pod Jovajnine čari.
Na putu za Helmov ponor, putnike napadaju Varge, koje jašu Orci. Posle žestoke bitke, Aragorn je nestao, i svi su u uverenju da je mrtav. Legolas nalazi Aureninu ogrlicu, koju je Aragorn uvek nosio sa sobom, pa i on i Gimli nekako poveruju u Aragornovu smrt. Međutim, Aragorn se samo onesvestio, i on brzo stiže u Helmov ponor. Gandalf ih napušta, rekavši da će doći za četiri dana. Za to vreme, Gandalf vredno sakuplja vojsku.
Bitka treba da počne, ali Rohan jednostavno nema dovoljno boraca. Stiže jedan odred Vilovnjaka, Legolasove braće. Orci stižu: više ih je od deset hiljada, mnogo više od boraca na strani Dobra. Tokom bitke, ginu mnogi ljudi, a i sam kralj Teoden se više puta našao u smrtnoj opasnosti. Ipak, četvrtog dana, Gandalf dovodi ogromnu vojsku, tako da Dobro pobeđuje Zlo. Nakon što su zaštitili Rohan, Aragorn, Leogolas, Gimli, Teoden i rohanski borci, predvođeni Gandalfom, kreću u Izengard, kako bi se spremili za završnu bitku.
Uloge[uredi | uredi izvor]
Poređenje sa knjigom[uredi | uredi izvor]
Dve kule je poznat kao najteži film Gospodara prstenova, budući da ne postoji određen početak ni kraj na kojima bi scenario trebalo da se fokusira. Bez obzira na to, scenaristi su čvrsto odlučili da učine Bitku za Helmov ponor vrhuncem filma, a ova odluka je uticala na ugođaj i stil cele priče.
Najveća razlika u odnosu na knjigu je struktura filma. Tolkinove Dve kule su podeljene u dva dela, jedan koji prati rat u Rohanu i jedan koji prati Froda. Film ispušta početak knjige, Boromirovu smrt, što je iskorišćeno za linearni vrhunac na kraju 'Družine prstena. Isto tako, film doživljava vrhunac Bitkom za Helmov ponor, dok je priča o Družini koja odlazi u Izengard i Frodov obračun sa Šelobom ostavljen za film Povratak kralja.
Još jedna primetna promena u radnji je ta da je Teoden doslovno opsednut Sarumanom, dok se u knjizi jednostavno nalazi u depresiji, dok ga zavarava Crvjezik. Teoden je ipak nesiguran što treba da učini i odlazi na Helmov ponor. U knjizi odlazi u rat, gde završava opkoljen kad je odlučio da pomogne Erkenbrandu. Erkenbrand ne postoji u filmovima: njegov lik je sjedinjen sa Jomerom, dok kao general Rohirima dolazi sa Gandalfom na kraju filma. Sam Jomer je u knjizi prisutan tokom cele bitke.
Na putu do Helmovog ponora, izbeglice iz Edorasa napadaju varge. Scena je verovatno inspirisana jednom scenom iz knjige koja je izrezana iz Družine prstena, gde se Družina bori sa njima. Ovde je stvorena nova podradnja gde Aragorn pada sa litice, pa se pretpostavlja da je mrtav. Džekson je dodao ovu scenu, kako bi se stvorila napetost. Ta scena je usklađena i sa pričom o Aruenom, kad odlučuje da napusti Srednju zemlju, nakon što je izgubila nadu u mogućnost dugotrajne ljubavi. Aruena u knjizi nema takvu ulogu.
Velike promene su unapred isplanirane. Trebalo je da Aruena i Elrond posete Galadrijelu, a trebalo je da se Aruena pridruži vojsci Vilenjaka u Helmovom ponoru, kako bi se borila uz Aragorna. Tokom snimanja, scenario se menjao, budući da su scenaristi smislili neke bolje ideje kako bi prikazali romansu. Stvorena je nova scena sa Aruenom koja odlazi na Zapad, dok je scena razgovora koja je ostala montirana kao telepatija. Bez obzira na to, ostala je jedna velika promena koja se nije mogla ukloniti: ratnici Vilenjaci koji se bore kod Helmovog ponora. Međutim, Džekson je smatrao da je promena u kojoj se Vilenjaci vraćaju kako bi se borili za budućnost Srednje zemlje romantična i uzbudljiva.
Druga promena je bila činjenica da Drvobradi ne odlučuje da odmah uđe u rat. To dodaje malo napetosti i čini Veselog i Pipina nečim važnijim od običnog prtljaga. Tada Hobiti pokazuju Drvobradom šta je Saruman uradio sa šumom, izazivajući njegov gnev. Još jedna strukturalna promena je da se Hobiti susreću sa Gandalfom ranije, što verovatno objašnjava zašto se Hobiti ne iznenađuju na njegov povratak nakon uništenja Izengarda. U knjizi Gandalf stiže u Izengard u okrilju noći kako bi razgovarao sa Drvobradim.
Odluka producenata da ostave Šelobu za treći film značila je da će Faramir postati prepreka za Froda i Sema. U knjizi, Faramir (kao i Aragorn) brzo prepoznaje Prsten kao opasnost i iskušenje i ne okleva u puštanju Froda i Sama. U filmu, Faramir prvo odlučuje da će Prsten odneti u Gondor svom ocu, kao način da se dokaže u odnosu na svog starijeg brata, Boromira. U filmu, Faramir odvodi Froda, Sema i Prsten u Bitku kod Ozgilijata, putem kojim ne idu u knjizi. Nakon što je video kako Prsten snažno utiče na Froda tokom napada orka, Faramir se predomišlja i pušta ih.
Konačno, promenjen je i sam naziv, Dve kule. Dok je Tolkin razmatrao nekoliko nacrta kula, na kraju je stvorio konačnu ilustraciju koja se našla na naslovnici. Osim toga, na kraju Družine prstena ih je nazvao Minas Morgul i Ortank. Džeksonov film, koji ne uključuje Minas Morgul, ih naziva Ortank i Barad-dur, simbole saveza zla koji namerava da uništi Ljude.
Nagrade[uredi | uredi izvor]
Dve kule dobio je dve nagrade Oskar, zatim nekoliko nagrada Američkog instituta filma, Britanske filmske akademije, jednu nagradu Empajer, jednu Hugo nagradu, nekoliko nagrada Saturn i jednu MTV filmsku nagradu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE TWO TOWERS | British Board of Film Classification”. bbfc.co.uk. Pristupljeno 23. 8. 2019.
- ^ „The Lord of the Rings: The Two Towers (2002) - Box Office Mojo”. www.boxofficemojo.com. Pristupljeno 23. 8. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
