Господар прстенова (filmski serijal)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Gospodar prstenova.
Gospodar prstenova
Logo za filmove iz serijala Gospodar prstenova
Izvorni naslovThe Lord of the Rings
RežijaPiter Džekson
ScenarioRoman:
Dž. R. R. Tolkin
Scenario:
Piter Džekson
Fren Volš
Filipa Bojens
ProducentPiter Džekson
Fren Volš
Glavne ulogeElajdža Vud
Šon Astin
Ijan Makelen
Vigo Mortensen
Bili Bojd
Dominik Monahan
Kristofer Li
Liv Tajler
MuzikaHauard Šor
SnimateljEndru Lesni
Producentska
kuća		Vorner braders
StudioNju lajn sinema
Vingnut films
Godina2001.
ZemljaNovi Zeland Novi Zeland
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo
Sjedinjene Američke Države SAD
Jezikengleski
Veb-sajtwww.lordoftherings.net

Gospodar prstenova je filmski serijal od tri epska avanturistička filma u režiji Pitera Džeksona, zasnovana na istoimenom romanu Dž. R. R. Tolkina. Trilogija obuhvata delove Družina prstena (2001), Dve kule (2002) i Povratak kralja (2003), u distribuciji Nju lajn sinema.

Sa postavkom u fiktivnom svetu Međuzemlja, film prati hobita Froda Baginsa (Elajdža Vud) dok zajedno sa Družinom kreće u potragu za uništenjem Jedinog prstena, kako bi osigurali eliminaciju njegovog tvorca, mračnog gospodara Saurona. Družina se na kraju razilazi i Frodo nastavlja potragu sa svojim vernim drugom Semom (Šon Astin) i izdajničkim Golumom (Endi Serkis). U međuvremenu, Aragorn (Vigo Mortensen), naslednik u egzilu na tron Gondora, zajedno sa Legolasom (Ornaldo Blum), Gimlijem (Džon Ris-Dejvis), Merijem (Dominik Monahan), Pipinom (Bili Bojd) i čarobnjakom Gandalfom (Ijan Makelen), ujedinjuju se kako bi okupili slobodni narod Međuzemlja u Ratu prstena, da pomognu Frodu da oslabi Sauronove snage.

Tri filma snimana su istovremeno, u Džeksonovom rodnom Novom Zelandu, od oktobra 1999. do decembra 2000. godine, sa dodatnim snimcima napravljenim od 2001. do 2004. Jedan je od najvećih i najambicioznijih projekata u filmskoj industriji, sa prijavljenim budžetom od 280 miliona dolara. Prošireno izdanje svakog filma objavljeno je za VHS, DVD i Blu-rej disk.

Gospodar prstenova smatra se jednim od najvećih i najuticajnijih filmskih trilogija ikada snimljenih. Bio je veliki finansijski uspeh, sa ukupnom zaradom od 2,918 milijardi dolara u svetu, što je rekord za filmski serijal. Svaki od filmova izuzetno je nagrađen, osvojivši 17 od 30 nominacija za Oskara.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Prolog se dešava 3000 godina pre glavnog dela radnje. Bilo je mnogo prstenja: 3 za vilovnjake, najmudrija i besmrtna bića; 7 za patuljke, koji su živeli pod planinom, baveći se rudarstvom; i 9 za ljude, osuđene na smrt. Bez znanja ostalih naroda, mračni gospodar Sauron je u Planini Usuda iskopao Jedini prsten, kako bi zavladao Međuzemljem (mesto dešavanja radnje). Jednu po jednu, on je pokoravao sve zemlje, ali je bilo onih koji su se odupirali. Sklopljen je poslednji savez ljudi i vilovnjaka, koji se usprotivio Sauronu i Jedinom prstenu. Pobeda je bila blizu, ali je tada pred vojsku istupio Sauron. U tom okršaju gine Elendil, kralj ljudi, a njegov sin, Izildur, od krhotina očevog mača ubija Saurona. Pošto Jedini prsten može da bude uništen isključivo u vatri u kojoj je iskovan, Elrond, vilovnjački kralj, i Izildur su se uputili na Planinu Usuda. Međutim, Jedini prsten je korumpirao Izildurove misli i opstao je. Izdao je Izildura (ubila ga je četa orka) i bio je izgubljen dugo vremena. Pronašao ga je Golum, a na kraju je dospeo kod hobita Bibla Baginsa, što je najneverovatniji događaj. Prsten je služio Bilba narednih 60 godina. Potom je Sauron ponovo počeo da se budi.[1]

Čarobnjak Gandalf je posle Bilbovog odlaska iz Okruga (grada u kome žive hobiti) otkrio šta je Jedini prsten i daje zadatak Frodu Baginsu, Bilbovom nećaku, da odnese prsten u Rivendel (najveći i najlepši grad vilovnjaka), da bi se odlučio šta i kako dalje. Za to vreme Gandalf odlazi u Ajzengard, kako bi se savetovao sa prijateljem i vođom, Sarumanom. Međutim, na putu Frodo nije sam, prati ga najodaniji prijatelj, Semvajs Gemdži (Sem), a usput nailaze i dva rođaka u krađi povrća, Peregrin Tuk (Pipin) i Meriadok Brendibak (Meri). Na putu nailaze na mnoge nedaće: jure ih „Crni jahači“ (Nazguli), potom ponovo (zbog Frodove nespretnosti) u gradiću Briju i na Bregu vetrova, gde je Frodo uboden morgul-bodežom. „Strajder“ (Aragorn), čovek kog su upoznali u Briju, uprkos svojim veštinama, nije mogao da im pomogne. Spasila ih je Aruena, Elrondova ćerka. Gandalf je umalo stradao u Ajzengardu, jer je Saruman odlučio da se pridruži Sauronu. Na sastanku u Rivendelu je stvorena Družina prstena, čiji je zadatak bio da pomogne Frodu da uništi prsten. Činili su je Frodo, Sem, Meri, Pipin, Gandalf, Gimli (patuljak), Legolas (vilovnjak), Aragorn i Boromir (sin demostroitelja Gondora, najjačeg ljudskog kraljevstva). Družinu su na putu ometali Saruman, Juruk-Hai (posebna vrsta Orka, koju je Saruman proizvodio) i goblini. U rudniku Moriji je u borbi sa čudovištem Balrogom pao Gandalf. Družina je zatim svratila u Lorien, grad vilovnjaka, da se okrepi. Uruk-haji predvođeni Lurcom kod nekadašnje osmatračnice Amon Hena presreću Družinu. Frodo i Sem su pobegli i nastavili ka Planini Usuda; Boromir je poginuo, Meri i Pipin su oteti (jer Sauron i Saruman ne znaju koji polutan nosi Jedini prsten); a Aragorn, Gimli i Legolas kreću u poteru za otetim hobitima.

Frodo i Sem u Emun Muilu sreću Goluma, i koriste ga kako bi pronašli put u Mordos. Za to vreme, Legolas, Gimli i Aragorn ne mogu da sustignu četu Uruk-haja. Na njihovu sreću, Rohirimi, predvođeni Eomerom, koji je proteran iz Rohana (jer je kralju Teodenu otrovan mozak), uništavaju celu četu Uruk-haja, pred ulaz u šumu Fangorn. Hobiti su pobegli u Fangorn, gde su ih čuvali Engi. Legolas, Gimli i Aragorn su pronašli Gandalfa, iako se verovalo da je mrtav. Međutim, on je postao Gandalf beli (pre pada u borbi sa Balrogom je bio Gandalf sivi). Oni potom oslobađaju Rohan i kralja Teodena. Pošto se Ajzengard sprema za rat, ceo Rohan se seli iz Edorasa u Hempovu klisuru. Za to vreme je Golum doveo Froda i Sema do Crnih dveri, međutim, kroz njih se ne može proći, pa se vraćaju nazad kako bi prošli kroz tvrđavu Kirit Ungol. U Severnom Itilijenu ih zarobljavaju rendžeri Gondora, predvođeni Faramirom, bratom nastradalog Boromira. Kada saznaje da poseduju Jedini prsten, odlučuje da ih odvede u Minas Tirit. Zatim se biju dve velike bitke: u Helmpovoj klisuri i u Ozgilijagu (urušenom gradu kod Minas Tirita). Bitka kod Helmpove klisure je bila duga i krajnje uništiteljska. Najjače oružje je bila mina, kojom su Uruk-haji razorili zid (najvažniji Rohanov saveznik u svim bitkama za Helmpovu klisuru). Rohan je uspeo da izvuče Pirovu pobedu, uz pomoć dva juriša na kraju bitke: jedan od 20-ak Rohirima, predvođenih Teodenom i Aragornom; i vojska savezničkih Rohirima (oko 2000), predvođeni Eomerom i Gandalfom. Gondor je odbranio Ozgilijat, a Faramir je oslobodio Froda, Sema i Goluma.[2]

Pipin je koristio Palantir iliti vidi-kamen, iako je to bilo opasno. Međutim, prošao je bez loših posledica. Čak je otkrio da će biti napad na Minas Tirit. Gandalf i Pipin potom odlaze u Gondor. Rohan prihvata poziv za pomoć, i u mestu Dunharou okuplja vojsku. Elrond na želju svoje kćerke, koja voli Aragorna, a i on nju, ponovo kuje mač Narsil, kojim upravlja kralj Gondora (Aragorn je naslednik). Aragorn, uz pratnju Legolasa i Gimlija, kreće duboko u planinu, kako bi ukrotio Mrtvu vojsku. Oni su se zavetovali Izilduru da će poći u rat kada bude trebalo, međutim, pogazili su reč, zbog čega su prokleti. Samo kralj Gondora može da im naređuje, a to je upravo Aragorn. Sa tom vojskom presreće Crne veslače iz Umbara i kreće za Gondor. Za to vreme, u blizini tunela koji vodi za Kirit Ungol, Golum je prevario Froda da otera Seme, što je on i učinio. Frodo je upao u zamku. Uhvatila ga je Šilob, ogromni pauk. Sreća u nesreći je to što je Sem otkrio da je prevaren i vratio se, čak je i porazio Šilob. Ali, orci su odveli Froda u Kirit Ungol, mada je Sem uspeo da ga oslobodi, posle čega nastavljaju put. Bitka za Minas Tirit je uveliko počela. Gondor se čvrsto branio, ali je polako padao. Prvi saveznici koji su došli su Rohirimi. Oni su jurišem uništili skoro celu armiju Orka, ali nisu imali rešenja za Mumakile (ratne slonove). Potom, dolazi Mrtva vojska, sa kojom je izvučena Pirova pobeda. Da bi skoncentrisali Saurona na jednu tačku (kako bi Frodo i Sem došli do Planine Usuda), Družina predvodi vojsku od preživelih u borbu ispred Crnih dveri. Sledi dramatična završnica. Jedini prsten korumpira Frodov um, međutim, Golum otima prsten (što je još odavno planirao), posle čega Frodo gura Goluma (i prsten) u vatru. Usledili su dani mira za Međuzemlje. Aragorn je postao kralj. Trilogija se završava tako što Frodo, Bilbo i Gandalf napuštaju Međuzemlje poslednjim brodom u Sivim lukama.[3]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

„Dobrodošli u Hobiton” natpis u mestu Matamata, Novi Zeland.

Džekson je počeo da sarađuje sa Kristijanom Riversom u avgustu 1997, i ubrzo započeo projektovanje Međuzemlja sa svojom ekipom.[4] Džekson je angažovao dugogodišnjeg saradnika, Ričarda Tejlora, da predvodi Veta Vorkšop na pet glavnih elemenata dizajna: oklop, oružje, protetiku/šminku, stvorenja i minijature. U novembru 1997,[5] proslavljeni Tolkinovi ilustratori, Alan Li i Džon Hou, pridružili su se projektu. Slika većine scena u filmovima bazirana je na različitim ilustracijama.[6] Scenograf Grant Mejdžor je bio zadužen za pretvaranje ilustracija u arhitekturu, kreiranje modela setova, dok je Den Hena radio kao umetnički direktor, izviđajući lokacije i organizujući izgradnju setova.

Džeksonova vizija Međuzemlja opisana je kao „Rej Harihauzen upoznaje Dejvida Lina”, od Randala Kuka.[7] Džekson je želeo istrajan realizam i istorijski pogled na fantaziju, i pokušao je da napravi svet kao racionalan i uverljiv. Na primer, vojska Novog Zelanda pomogla je u izgradnji Hobitona više meseci pre početka snimanja, kako bi biljke zaista počele da rastu.[8] Stvorenja su dizajnirana tako da budu biološki uverljiva, kao što su ogromna krila pale zveri, kako bi mogla da poleti.[9] Weta Workshop kreirao je ukupno 48000 komada oklopa, 500 lukova i 10000 strela.[10] Kreirali su i veliki deo protetike, kao što je 1800 parova stopala hobita za glumce,[5] kao i dosta ušiju, nosa i glave za glumačku ekipu, sa preko 19000 nošenih, pletenih kostima.[5] Svaki element specijalno je dizajniran od strane odseka za dizajn, uzimajući u obzir različite veličine.[5]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Primarna fotografija za sva tri filma sprovedena je jednovremeno, na mnogim lokacijama unutar zaštićenih područja Novog Zelanda i nacionalnih parkova. Snimanje se odvijalo između 11. oktobra 1999. i 22. decembra, u toku od 438 dana. Dodatni snimci rađeni su na godišnjem nivou, od 2001. do 2004. godine.[11] Serijal je sniman na preko 150 različitih lokacija,[10] sa sedam različitih jedinica, kao i zvučnih scena oko Velingtona i Kvinstauna. Zajedno sa Džeksonom, koji je režirao čitavu produkciju, od ostalih režisera se izdvajaju Džon Mahafi, Geof Marfi, Fren Volš, Beri Ozborn, Rik Poras, asistenti režije, producenti, pisci. Džekson je nadgledao jedinice putem satelitskih kanala uživo, i sa dodatnim pritiskom konstantnog unapređivanja skripte i višestrukim jedinicama koje su interpretirale njegov zamišljeni rezultat, dobijao je već oko četiri sata sna dnevno.[12] Zbog udaljenosti između pojedinih lokacija, filmska posada bi takođe nosila komplete za preživljavanje, u slučaju da helikopteri ne stignu na odredište da ih vrate kući na vreme.[5] Departman za očuvanje životne sredine u Novom Zelandu je kritikovan zbog odobravanja snimanja u okviru nacionalnih parkova, bez adekvatnog razmatranja nepovoljnih efekata i bez javnog saopštenja.[13] Neželjeni efekti snimanja bitaka u nacionalnom parku Tongariro su posledica zbog koje je kasnije morao da se rekonstruiše.[14]

Glumci[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga

Postprodukcija[uredi | uredi izvor]

Primer vilovnjačkog oklopa iz filmova.

Za svaki film je čitava godina izdvojena za postprodukciju pre njegovog izdavanja u decembru, često završavajući u oktobru ili novembru, tako da je ekipa neposredno mogla početi sa radom na sledećem filmu. U ovom kasnijem periodu, Džekson bi se preselio u London kako bi nadgledao napredak i nastavio uređivanje, imajući kompjuterski pristup diskusiji u Dorčester hotelu i „deblju cev” Internet veza iz Pajnvud studija, da bi pogledao specijalne efekte. Imao je video link i 5.1 oklopljen ton, za organizovanje sastanaka i slušanje nove muzike i zvučnih efekata, gde god da se nalazi. Proširena izdanja su takođe imala čvrst raspored na početku svake godine, da bi se upotpunili specijalni efekti i muzika.[15]

Izdanje[uredi | uredi izvor]

Onlajn promotivni trejler trilogije prvi put je objavljen 27. aprila 2000. i postavio novi rekord za broj preuzimanja, zabeleženih 1,7 miliona u prvih 24 sata od puštanja.[16] Trejler je koristio selekciju iz saundtreka za Hrabro srce i Bekstvo iz Šošenka, između ostalih. Na Kanskom filmskom festivalu je 2001. godine prikazan isečak iz serijala, primarno Morija, u trajanju od 24 minuta, a ostavio je vrlo dobar utisak.[17] Prikazivanje je takođe uključilo područje koje je dizajnirano da izgleda kao Međuzemlje.[10]

Film Družina prstena objavljen je 19. decembra 2001. Zarada je u SAD iznosila 47 miliona dolara tokom prvog vikenda, a u svetu ukupno 870 miliona dolara. Pretpregled nastavka, Dve kule, umetnut je neposredno pre zaključne špice, na kraju bioskopske projekcije.[18] Promotivni trejler je izbačen kasnije, a sadržao je ponovno snimljenu muziku iz filma Rekvijem za snove.[19] Dve kule objavljen je 18. decembra 2002. Zarada prvog vikenda u SAD je iznosila 62 miliona dolara, a ukupno, na svetskom nivou, nadmašila je prethodnika sa 926 miliona dolara. Promotivni trejler za Povratak kralja ekskluzivno je predstavljen pre početka bioskopske projekcije za film Matori Lavovi, 23. septembra 2003. godine.[20] Objavljen je 17. decembra 2003, sa zaradom prvog vikenda od 72 miliona dolara u SAD, a postao je i drugi film po redu, posle Titanika (1997), da globalno nadmaši ukupnu zaradu od jedne milijarde dolara.

Film Bioskopska verzija Produžena verzija
Družina prstena 178 minuta[21] 208 minuta[22]
Dve kule 179 minuta[23] 225 minuta[24]
Povratak kralja 200 minuta[25] 252 minuta[26]
Ukupno trajanje 558 minuta 686 minuta

Recenzija[uredi | uredi izvor]

Reakcija kritičara[uredi | uredi izvor]

Serijal Gospodar prstenova dobio je univerzalno priznanje, a svrstan je među najboljim filmskim trilogijama ikada snimljenih.[27][28][29] Kenet Turan za Los Anđeles tajms napisao je da „trilogija neće skoro, ako uopšte ikada, pronaći svog ekvivalenta”.[30] Tod Makarti za Verajeti opisao je filmove kao „jedan od najambicioznijih i fenomenalno uspešnih projekata iz snova, za sva vremena”.[31]

Serijal se pojavljuje na top 10 listi od Dalas-Fort Vort udruženja filmskih kritičara, Tajmovih 100 vanvremenskih filmova, i top 100 listi Džejmsa Berardinelija.[32] Svaki film nalazi se i na top 250 listi na sajtu IMDb.[33] 2007. godine, Ju-Es-Ej tudej je filmove iz serijala nazvao najvažnijim filmovima u proteklih 25 godina.[34] Enterteinment Vikli ih je istakao na „best-of” listi filmova decenije, rečima: „Sprovođenje časne knjige na veliko platno? Bez problema. Trilogija Pitera Džeksona — ili, kako volimo da je zovemo, naša dragocenossssst — ostvarila je svoj neodoljiv potez, sa naprednim visoko-vilovnjačkim govornicima i sličnim novajlijama”.[35] Trilogija se nalazi i na top 50 listi filmova decenije časopisa Pejst,[36] kao i na istoimenoj listi časopisa Tajm.[37] Pored toga, šest likova i njihovih dotičnih glumaca našlo se na Empajerovoj top 100 listi najboljih filmskih likova, sa Vigom Mortensenom u ulozi Aragona - na 15. mestu, Ijanom Makelenom u ulozi Gandalfa - na 30. mestu, Ijanom Holmom u ulozi Bilboa Baginsa (zajedno sa Martinom Frimanom kao istog lika u serijalu Hobit) - na 61. mestu, Endijem Serkisom u ulozi Goluma - na 66. mestu, Šonom Astinom u ulozi Sema - na 77. mestu, i Orlandom Blumom u ulozi Legolasa - na 94. mestu.[38]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Sva tri filma su nominovana za Oskara, 17 nagrada od ukupno 30 nominacija, što je rekord za bilo koju filmsku trilogiju.[39] Družina prstena osvojio je 13 nominacija, više nego bilo koji film na 74. dodeli Oskara, sa četiri pobede. Dve kule osvojio je dve nagrade, od ukupno šest nominacija, na 75. dodeli Oskara. Povratak kralja je naredne godine postavio rekord, osvojivši nagradu iz svake kategorije za koju je nominovan, a sa 11 nagrada uspeo je da nadmaši rekorde koji su postavili Ben-Hur (1959) i Titanik (1997).[40] Povratak kralja postao je drugi nastavak sa osvojenim Oskarom za najbolji film (posle Kum 2).

Serijal Gospodar prstenova na nagrađivanju za Oskara[41][42][43]
Nagrada 74. Akademijino nagrađivanje 75. Akademijino nagrađivanje 76. Akademijino nagrađivanje
Družina prstena Dve kule Povratak kralja
Film Nominacija Nominacija Osvojeno
Režiser Nominacija Osvojeno
Glumac u sporednoj ulozi Nominacija
Adaptirani scenario Nominacija Osvojeno
Scenografija Nominacija Nominacija Osvojeno
Fotografija Osvojeno
Kostimografija Nominacija Osvojeno
Montaža Nominacija Nominacija Osvojeno
Šminka Osvojeno Osvojeno
Originalna muzika Osvojeno Osvojeno
Originalna pesma Nominacija Osvojeno
Zvučni efekti Osvojeno
Zvuk Nominacija Nominacija Osvojeno
Vizuelni efekti Osvojeno Osvojeno Osvojeno

Pored Oskara, svaki film u serijalu je osvojio Hugovu nagradu za najbolju dramsku prezentaciju, MTV nagradu za film godine, kao i nagradu Saturn, za najbolju fantaziju. Prvi i treći film su takođe osvojili BAFTA nagradu za najbolji film. Saundtrek za Dve kule nije nominovan zbog pravila koje je zabranjivalo uzimanje muzike iz prethodnog saundtreka, kako bi dobio mogućnost nominacije. Ovo pravilo je izmenjeno na vreme za Povratak kralja, koji je osvojio Oskara za najbolju filmsku muziku. Udruženje njujorških filmskih kritičara dodelilo je nagradu poslednjem filmu na ceremoniji održanoj 2003. godine, koju je vodio Endru Džonston, tadašnji predstavnik organizacije, nazvavši ga „majstorskim remek delom.”[44]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gospodar prstenova - Družina prstena - 2001”. Opusteno.rs. Pristupljeno 18. 1. 2019. [mrtva veza]
  2. ^ „Gospodar prstenova - Dve kule - 2002”. Opusteno.rs. Pristupljeno 18. 1. 2019. [mrtva veza]
  3. ^ „Gospodar prstenova - Povratak kralja”. Opusteno.rs. Pristupljeno 18. 1. 2019. [mrtva veza]
  4. ^ Russell 2003
  5. ^ a b v g d The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring Appendices (DVD). New Line Cinema. 2002. 
  6. ^ Braun 2009
  7. ^ The Lord of the Rings: The Return of the King "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2004. 
  8. ^ „Hobbiton is being built”. The One Ring.net. 12. 4. 2006. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 15. 10. 2006. 
  9. ^ French 2005, str. 149–150.
  10. ^ a b v Sibley 2002
  11. ^ The Lord of the Rings: The Return of the King "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2004. 
  12. ^ The Lord of the Rings: The Two Towers "Appendices" (DVD). New Line Cinema. 2003. 
  13. ^ Johnson, S. 2002. 'The Lord of the Rings and Vertical Limits Film Concessions and the Conservation Act 1987', 4 Butterworths Resource Management Bulletin Vol. 11:125–129, Butterworths of NZ, Wellington, New Zealand.
  14. ^ „Tongariro/Taupo Conservation Awards 2005”. Department of Conservation. Arhivirano iz originala 21. 4. 2008. g. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  15. ^ Lloyd, Dennis (19. 11. 2003). „iPod helped to make Lord of the Rings”. iLounge. Arhivirano iz originala 17. 12. 2007. g. Pristupljeno 17. 05. 2019. 
  16. ^ „Lord of the Rings News | LoTR movie internet trailer preview”. Xenite.org. Arhivirano iz originala 21. 8. 2008. g. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  17. ^ Davidson, Paul (15. 5. 2001). „IGN: LOTR Footage Wows Journalists”. Uk.movies.ign.com. Arhivirano iz originala 15. 2. 2012. g. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  18. ^ Davidson, Paul (25. 1. 2002). „A Longer Fellowship Ending?”. IGN. News Corporation. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 21. 2. 2011. 
  19. ^ „Movie Answer Man”. rogerebert.com. Arhivirano iz originala 30. 8. 2009. g. 
  20. ^ „MovieWeb.com's News for 23 September 2003, last retrieved on 5 August 2006”. Movieweb.com. Arhivirano iz originala 26. 7. 2008. g. Pristupljeno 30. 4. 2010. 
  21. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE FELLOWSHIP OF THE RING”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 26. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  22. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE FELLOWSHIP OF THE RING [Extended version]”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  23. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE TWO TOWERS”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  24. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE TWO TOWERS [Extended version]”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  25. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE RETURN OF THE KING”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 22. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  26. ^ „THE LORD OF THE RINGS - THE RETURN OF THE KING [Extended version]”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 21. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  27. ^ „The 33 Greatest Movie Trilogies”. Empire Online. 27. 9. 2010. Arhivirano iz originala 11. 12. 2015. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  28. ^ „The Best Movie Trilogies Of All Time”. Screen Rant. 29. 6. 2016. Arhivirano iz originala 2. 7. 2016. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  29. ^ „From 'Jurassic Park' to 'The Godfather': America's favourite movie trilogies, ranked”. The Independent. 20. 9. 2018. Arhivirano iz originala 21. 9. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  30. ^ Turan, Kenneth (16. 12. 2003). „'The Lord of the Rings: The Return of the King'”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 22. 9. 2010. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  31. ^ McCarthy, Todd (5. 12. 2003). „The Lord of the Rings: The Return of the King”. Variety. Arhivirano iz originala 14. 5. 2019. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  32. ^ Berardinelli, James. „Berardinelli's All-Time Top 100”. Reelviews. Pristupljeno 16. 3. 2007. 
  33. ^ „IMDb Top 250”. IMDb. Amazon. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  34. ^ Wloszczyna, Susan (2. 7. 2007). „Hollywood highlights: 25 movies with real impact”. USA Today. Arhivirano iz originala 7. 7. 2007. g. Pristupljeno 3. 7. 2007. 
  35. ^ Geier, Thom; Jensen, Jeff; Jordan, Tina; Lyons, Margaret; Markovitz, Adam; Nashawaty, Chris; Pastorek, Whitney; Rice, Lynette; Rottenberg, Josh; Schwartz, Missy; Slezak, Michael; Snierson, Dan; Stack, Tim; Stroup, Kate; Tucker, Ken; Vary, Adam B.; Vozick-Levinson, Simon; Ward, Kate (11 December 2009), "THE 100 Greatest MOVIES, TV SHOWS, ALBUMS, BOOKS, CHARACTERS, SCENES, EPISODES, SONGS, DRESSES, MUSIC VIDEOS, AND TRENDS THAT ENTERTAINED US OVER THE PAST 10 YEARS". Entertainment Weekly. (1079/1080):74-84
  36. ^ „The 50 Best Movies of the Decade (2000–2009)”. Paste Magazine. 3. 11. 2009. Arhivirano iz originala 8. 12. 2011. g. Pristupljeno 14. 12. 2011. 
  37. ^ Corliss, Richard (29. 12. 2009). „The Lord of the Rings trilogy (2001–03) – Best Movies, TV, Books and Theater of the Decade”. TIME. Arhivirano iz originala 1. 5. 2011. g. Pristupljeno 22. 4. 2011. 
  38. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 29. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 4. 2016. 
  39. ^ „'Star Wars' ties 'Lord of the Rings' with 30 Oscar nominations, the most for any series”. Mashable. 14. 1. 2016. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  40. ^ „Most Oscars won by a film”. Guinness World Records. Arhivirano iz originala 14. 8. 2018. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  41. ^ „The 74th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  42. ^ „The 75th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  43. ^ „The 76th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  44. ^ „New York film critics honor 'Rings'”. MSNBC. 15. 12. 2003. Arhivirano iz originala 27. 09. 2012. g. Pristupljeno 10. 3. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gospodar prstenova na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Господар_прстенова_(филмски_серијал)&oldid=26855915”