Gotfrid Dinst
Gotfrid Dinst | |
|---|---|
| Datum rođenja | 9. septembar 1919. |
| Mesto rođenja | Bazel, Švajcarska |
| Datum smrti | 1. jun 1998. (78 god.) |
| Mesto smrti | Bern, Švajcarska |
Gotfrid Dinst (nem. Gottfried Dienst; Bazel, 9. septembar 1919 — Bern, 1. jun 1998) je bio švajcarski fudbalski sudija.
Fudbal je igrao u amaterskoj ekipi Klajnhoningan, a fudbalski sudija je bio pune dve decenije. 1948 — 1968. Sa znakom Svetske fudbalske federacije (FIFA) sudio je 13 sezona od 1955—1968..
U veoma uspešnoj karijeri sudio je na 28 međunarodnih utakmica, 42 meča za evropske kupove, 252 prvenstvene utakmice. Sudio je na dva Svetska prvenstva: 1962. u Čileu i 1966. u Londonu, gde je sudio finalnu utakmicu. Sudio je prvu utakmicu finala Italija — Jugoslavija (1:1) Evropskog prvenstva 1968. u Italiji. U Italiji je 1961. sudio finale Lige šampiona između Benfike i Barselone, a 1965. finale Kupa sajamskih gradova u kojem su u Torinu igrali Juventus i Ferencvaroš.
Najpoznatiji je kao sudija finala Svetskog prvenstva 1966. između reprezentacija Engleske i Zapadne Nemačke u kome je dosudio odlučujući kontroverzni gol za domaću ekipu Engleske.[1]
Nakon regularnog toka utakmice rezultat je bio 2:2. U 10. minuti produžetaka Džef Harst je osvojio loptu duboko u nemačkoj polovini terena pred golom Hansa Tilkovskog i šutirao na gol. Lopta je odbijena od prečke odskočila na gol-liniji, a odatle u polje. Linijski sudija Tofik Bahramov iz bivše Sovjetska Socijalističke Republike Azerbejdžana je pokazao na gol (ne centar). Glavni sudija mu je prišao i posle „dogovora“ (govorili su različitim jezicima) sa njim priznao gol za 3:2 u korist Engleske. Do danas je ostala nerazjašnjena, validnost ove odluke, ali je odluka arbitra priznata i Engleska je postala prvak sveta. Osim toga, on dosuđuje i četvrti gol za Englesku u poslednjoj sekundi produžetka, kada su gledaoci ušli u polje, da proslave osvajanje prvenstva, a trebalo je da shodno pravilima prekine igru. Nemci su prigovarali i zbog izbora sudija za meč jer je pomoćni sudija bio iz tadašnjeg SSSRa iako je sovjetska ekipa eliminisana u polufinalu od Nemačke.
Dve godine kasnije, bio je sudija finala Evropskog prvenstva između Italija — Jugoslavija, 8. juna 1968. odigranog u Rimu. Međutim, njegovo suđenje je ponovo bilo meta kritika. Neutralni posmatrači smatraju da je pokazao jasnu pristrasnost u korist domaćina, tako da gostujući tim iz Jugoslavije nije mogao postići više od 1:1. Nova utakmica je odigrana dva dana kasnije i završila pobedom Italije sa 2:0. Sudio je Španac Hose Marija Ortiz.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ video snimak na sajtu Youtube
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
