Goce Delčev

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Goce Delčev
G Delchev.jpg
Goce Delčev
Datum rođenja(1872-02-04)4. februar 1872.
Mesto rođenjaKukuš
 Osmansko carstvo
Datum smrti4. maj 1903.(1903-05-04) (31 god.)
Mesto smrtiBanica
 Osmansko carstvo
Pismo Goce Delčeva za Nikolu Maleševskog

Goce Delčev (4. februar 1872. — 4. maj 1903) je bio makedonsko-bugarski[1][2] revolucionar, vođa Bugarskih makedonsko-jedrenskih revolucionarnih komiteta (bug. Български македоно-одрински революционни комитети), kasnije preimenovanih u Unutrašnju makedonsko-jedrensku revolucionarnu organizaciju, poznatu kao VMORO.

U Bugarskoj se Goce Delčev smatra Bugarinom. U NR Makedoniji Lazar Koliševski je rekao da je Delčev „...jedan Bugarin bez značaja za nacionalnu borbu Makedonaca“.[3] Nekoliko godina kasnije u NR Makedoniji Delčev je proglašen za jednog od najvećih makedonskih revolucionara. To mišljenje je ostalo zvanično do danas u Severnoj Makedoniji.

Goce Delčev je za sebe često govorio da je Bugarin.[4][5][6] U razočaranom pismu Nikoli Maleševskom Delčev piše: „Podele nas uopšte ne plaše. Zaista je šteta, ali šta možemo da uradimo kada smo Bugari i svi patimo od jedne zajedničke bolesti. Da ta bolest nije postojala u našim precima, od kojih smo je nasledili, oni ne bi pali pod ružnim žezlom turskih sultana.“

Biografija[uredi]

Revolucionarna delatnost[uredi]

Rođen je 4. februara (23. januara po julijanskom kalendaru) 1872. u Kukušu u Egejskoj Makedoniji (grč. Kilkis u današnjoj sjevernoj Grčkoj), kao prvo muško dijete, treće po redu u brojnoj porodici Delčevih koja je imala ukupno devetoro djece. Delčev je potekao iz relativno dobro situirane porodice. Njegov otac Nikola Delčev, bio je Kukušanac, a njegova majka Sultana Nurdžieva poticala je iz obližnjeg sela Murarci. Od 1879. do 1880. godine, Goce (Georgi) Delčev išao je u progimnaziju Bugarske egzarhije u Kukušu. Zatim je završio srednju školu u Solunskoj bugarskoj muškoj gimnaziji „Sveti Kiril i Metodij“ koja je delovala pod okriljem Bugarske egzarhije. Upisao se u Vojnu akademiju u Sofiji u Bugarskoj 1891. godine. Kasnije, kao pitomac vojne škole u Sofiji, tajno je posjećivao socijalističke skupove i širio socijalističku literaturu, zbog čega je isključen iz škole. Delčev je postao bugarski učitelj u gimnaziji Bugarske egzarhije u Štipu 1894. godine, gdje se upoznaje sa Dametom Gruevom, jednim od osnovača revolucionarne organizacije. Kao rezultat bliskog prijateljstva među njima, Delčev se pridružio toj Organizaciji 1895. godine, ubrzo postavši njen vođa.

Godine 1896, u Solunu se održao kongres makedonsko-jedrenskih revolucionara. Kongresu je prisustvovao i Goce Delčev. Goce Delčev i Đorče Petrov sastavili su Pravilnik i Ustav organizacije, koji je nosio naziv Ustav Bugarskih makedonsko-jedrenskih revolucionarnih komiteta. U to vrijeme organizacija je počela da se zove i Unutrašnja makedonsko-jedrenska revolucionarna organizacija (VMORO). Početkom januara 1898. godine ustanovljen je četnički institut, a Goce Delčev je postao načelnik svih četa u Makedoniji.

Cilj organizacije bila je autonomija Makedonije i jedrenske Trakije.

Da odstrani, ili bar da smanji djelovanje bugarskog dvora i njegovog tzv. Vrhovnog makedonsko-jedrenskog komiteta u Makedoniji i Trakiji, Goce je aktivno radio protiv njihovog miješanja u rad Revolucionarne organizacije, koja je bila jedinstven predstavnik makedonsko-jedrenskog oslobodilačkog ustanka. Zvaničnoj Bugarskoj Goce je poručio da ne misli na Makedoniju, već da čuva svoju teritoriju, a Makedonci će čuvati Makedoniju.

Na redovnom savjetovanju decembra 1902. godine, Goce Delčev, Dame Gruev, Jane Sandanski i dr. tvorci TMORO-a riješili su da se ne diže frontalni ustanak u Makedoniji i Trakiji, već da se vodi gerilski rat. Cilj, kao što je izjavio Goce, treba da bude: „ne da mi pobijedimo Tursku, već da ona ne pobijedi nas.“ Zatim je Goce otišao na teren.

U januaru 1903. godine, Goce Delčev se izjasnio otvoreno kako je on prvi protiv podizanja ustanka u Makedoniji i Trakiji te godine. Na njegovu inicijativu u Sofiji je organizovano savjetovanje grupe makedonsko-jedrenskih revolucionara, među kojima su bili Goce Delčev, Đorče Petrov, Jane Sandanski, Pere Tošev, Mihail Gerdžikov i drugi iz TMORO. Razmatrao se prijedlog o podizanju ustanka. Izlagali su svoja mišljenja Goce Delčev, Jane Sandanski, Đorče Petrov i dr. Oni su smatrali da unutrašnja i međunarodna situacija u Makedoniji nije pogodna za dizanje ustanka, i skup se izjasnio protiv njega.

Dana 19. januara 1903. godine, Goce Delčev sa četom kreće za Makedoniju, a sa njim i Javorov. Istog dana stižu u Samokov. 19. marta 1903. Goce Delčev sa svojom četom minira most na rijeci Angisti, a u vazduh je dignut i tunel na železničkoj pruzi. Od 19. do 20. aprila iste godine Goce Delčev pristiže u Solun i smješta se u prostore Solunske bugarske muške gimnazije. Tu se nekoliko puta sreće sa Dametom Gruevom i sa njim razmatra podizanje ustanka. Goce napušta Solun i vozom ide u Seres. Uveče 2. maja 1903. Goce Delčev pristiže u selo Banicu blizu Seresa. O pristignuću Goca Delčeva u Banicu izviješćeni su Turci. U zoru 4. maja 1903. godine, Goce Delčev i i njegova družina obaviješteni su od strane svojih jataka da su opkoljeni turskom vojskom. Goce naređuje ljudima da izlaze iz kuća i da se povlače kako bi se spasli turskog zuluma. U borbama prilikom izlaženja iz sela Banice, Goce Delčev je bio pogođen u lijevi dio grudi i pao je mrtav.

Goce Delčev u Severnoj Makedoniji i Bugarskoj slovi za narodnog heroja. Njegovo ime je postalo legenda i ideal svim kasnijim organizacijama koje su se zalagale za nezavisnost Makedonije.

Avgusta 1903. godine, na praznik Ilindan, u Makedoniji je podignut tzv. Ilindanski ustanak protiv turske vlasti. Iako Goce Delčev, koji je poginuo u maju te godine, nije učestvovao u njemu, ustanici su bili nadahnuti njegovim revolucionarnim idejama.

Posmrtni ostaci Goce Delčeva se čuvaju u kamenom sarkofagu, u dvorištu crkve Sveti Spas u glavnom gradu Severne Makedonije, kao što je bila želja i zaveštanje Makedonaca, njegovih sledbenika koji su se potrudili da sačuvaju njegove kosti. „Zaklinjemo iduća pokolenja svete kosti da budu sahranjene u budućoj prestonici slobodne i nezavisne Makedonije“.[7]

Citati Goca Delčeva[uredi]

Spomenik Goce Delčevu u Skoplju
  • „Sloboda Makedonije se krije u unutrašnjem ustanku. Ko misli da oslobodi Makedoniju od spolja, taj laže i sebe i druge.“
  • „Trud i upornost, to je moć sa čijom pomoći čovek postaje nesalomiv u nekom svom zalaganju.“
  • „Da čuvamo čistotu oslobodilačkog ustanka i Organizacije - to je prvi uslov za naš uspeh!“
  • „Bravo, junače, dođi da ti ja stisnem ruku i da te pozdravim, takvi i jesu potrebni majci Makedoniji!“
  • „Unutrašnja organizacija ne teži samo tome da narodu daje oružje za ustanak, već i da razbije njihov robovski duh.“
  • „Mi se borimo za slobodnu i nezavisnu Makedoniju sa širokim pravima siromašnog življa.“
  • „Ja ne volim ustanak sa ljudima koji će me napustiti pri prvom neuspehu, ja volim revoluciju sa građanima kadrim da podnesu sva iskušenja jedne dugotrajne borbe kakva će, usled žestokih političkih uslova, biti i naša - ili ćemo voditi goveda u kasapnicu.“
  • „Ja zamišljam svet kao polje za kulturnu saradnju među narodima.“
  • „No to je put za oslobođenje naroda od tuđeg ropstva. Njim su krenuli Grci, Srbi, Bugari. Tim putem treba da krenemo i mi, Makedonci, kako bismo se oslobodili od Turaka.“
  • „Ako je tiranija nasilje, onda je revolucija nasilje protiv nasilja.“
  • „Da li može postojati drugo mesto za jednog Makedonca osim Makedonije? Da li postoji narod nesrećniji od makedonskog? I da li postoji negde šire polje za rad od ovog u Makedoniji?“

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Pismo od Goce Delčeva do Nikole Maleševskog iz 1899. godine, u kojem se izjašnjava kao Bugarin: "Zaista je šteta, ali šta možemo da uradimo kada smo Bugari i svi patimo od jedne zajedničke bolesti"
  2. ^ Goce je bio je Bugarin po narodnosti; Studirao je u bugarskim školama: Kukuš, Solun, Sofija. Iako je u poslednje dve škole obrazovan u duhu uskog nacionalizma, Goce je smatrao sve Makedonce kao svoju braću. On se borio za oslobođenje ne samo makedonskih Bugara, već i svih Makedonaca. On se nije borio da postanu Bugari u Makedoniji dominantna nacija, već kako bi i ostale narodnosti u Makedoniji bili slobodni. "
  3. ^ Mičev. D. Makedonskiяt vъpros i bъlgaro-юgoslavskite otnošeniя - 9 septemvri 1944-1949, Izdatelstvo: SU Sv. Kl. Ohridski. 1992. pp. 91.
  4. ^ Upward 1908, str. 323-324
  5. ^ Cipušev, K. 19 godini v srъbskite zatvori. Spomeni, Sofiя, 1943 g. gl. 1. Meždu borcite-velikani. pp. 32.
  6. ^ Bъlgarite v naй-iztočnata čast na Balkanskiя poluostrov - Iztočna Trakiя, Dimitъr Voйnikov, gl. 24. Idvaneto na Goce Delčev v Trakiя i nяkoi utočneniя po tozi povod. Ideologičeskite sporove meždu Goce Delčev i Stoяn Lazov. Nepublikuvani spomeni na očevidci.
  7. ^ Dokumenti za prenesuvanjeto na posmrtnite ostanki na Goce Delčev

Literatura[uredi]

  • Upward, Allen (1908). The East End of Europe: The report of an unofficial mission to the European provinces. London: J. Murray. str. 323—324. 

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]