Гоџи

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Godži
Godži bobice
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Solanales
Porodica: Solanaceae
Rod: Lycium
Vrsta:
L. barbarum
Binomno ime
Lycium barbarum
Sinonimi[1]
  • Boberella halimifolia (Mill.) E.H.L.Krause
  • Jasminoides flaccidum Moench
  • Lycium barbarum var. auranticarpum K.F.Ching
  • Lycium lanceolatum Veill.
  • Lycium halimifolium Mill.
  • Lycium turbinatum Veill.
  • Lycium vulgare Dunal
  • Teremis elliptica Raf.

Godži (lat. Lycium barbarum) drvenasta je biljka iz porodice Solanaceae, grmolikog oblika, a plodovi su joj crvenkaste bobice.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Godži vodi poreklo iz kineske provincije Ningsja. Stanovnicima Ningsje godži bobice predstavljaju deo svakodnevne ishrane, toliko ih cene da svake godine organizuju festival godži bobica. Osim što predstavljaju neizbežan deo mnogih tradicionalnih jela, zbog njihovog blagotvornog dejstva one su bile korišćene još u drevnoj kineskoj medicini pre više od 5.000 godina.[2]

Plod[uredi | uredi izvor]

Suve bobice
Cvet

Bobice su duguljastog oblika, veličine od 1 cm do 2 cm. Biljka počinje da daje plodove posle treće godine, a plodovi sazrevaju od jula do oktobra. Plodovi sadrže dosta semena i veoma brzo oksiduju. Nalaze se na prvom mestu biljaka po količini antioksidanata koje poseduje u borbi protiv slobodnih radikala.[3] Plodovi u sebi sadrže 18 aminokiselina, 7 vitamina i 21 mineral. Kao i većina jestivog voća, Godži nije toksičan. Energecka vrednost 100 g bobica iznosi 370 kalorija.

Uzgoj[uredi | uredi izvor]

Na istoku je godži popularan od davnina, dok je u Evropi počeo da se gaji tek u 18. veku. Osim na plantažama, često se može naći u vrtovima kao ukrasna biljka. Godži raste do 3 m u visinu, cveta u 7. i 8. mesecu, a plodovi sazrevaju sukcesivno od jula do oktobra i ne beru se već se tresu zbog brze oksidacije. Podnosi visoke temperature leti, kao i hladne zime sa velikim minusom. Gaji se na peskovitim zemljištima uz dosta navodnjavanja, a potrebno je postaviti i foliju da bi se sprečio rast korova i isparavanje vode.

Godži kao hrana[uredi | uredi izvor]

Kao nezaobilazna hrana, godži se u mnogim delovima Kine koristi već dugo vremena. S obzirom na njihov prijatan ukus, godži bobice se mogu jesti sveže ili sušene, u obliku soka ili čaja ili kao dodatak mnogim jelima. Bobice se često koriste za proizvodnju soka, džema i marmelada. Osim bobica, u ishrani može da se koristi lišće. Lišće se koristi za pripremu čaja, kao salata ili dodatak čorbama.

Medicinski aspekt[uredi | uredi izvor]

Vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini za održavanje dobrog zdravlja i energije. Kroz istoriju žene su ga konzumirale kako bi poboljšale svoj fizički izgled. Bobice imaju širok spektar dejstva na zdravlje, a najčešće se koriste za detoksikaciju organizma i regeneraciju tkiva, protiv preranog starenja tela, jačanje imuniteta, a pozitivno utiču na ten i kvalitet kože.[4] Osim bobica, u medicinske svrhe se koristi lišće i kora korena biljke. Čaj od lišća se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini, a kora korena se koristi za lečenje kožnih bolesti.

Bobice Antioksidantne jedinice u 100g bobica
Godži 25300
Aronija 16100
Suve šljive 5700
Suvo grožđe 5700
Borovnica 2400

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Plant List”. 
  2. ^ „Poreklo Goji bobica”. 
  3. ^ Zdrava Srbija - Godži
  4. ^ Godži ili Gou Qi Zi

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jan Kišgeci „Lekovite i aromatične biljke” Partenon, Srpska književna zadruga Novi Sad, 2008. godina.
  • Veličković M, "Opšte voćarstvo", Beograd, 2014.
  • Vulić T, Oparnica Č, Đorđević B, "Voćarstvo", Beograd, 2011.
  • Shufo no Tomosha (1963). Kuko no koyo (Medicinal and Therapeutic Effects of Lycium chinense). Tokyo, Japan.
  • Takayama, Eiji (1966). Jinsei no Honbutai wa Rokujissai Kara: Furo Choju Kuko no Aiyo (The Real Stage in Life Begins at Sixty: Habitual Use of Lycium chinense for Longevity). Tokyo, Japan: Koyo Shobo
  • Zhang, Yanbo (2000). Molecular Approach to the Authentication of Lycium barbarum and its Related Species. M. Phil. thesis. Hong Kong, China: Hong Kong Baptist University
  • Zhao, Yue (2005). The Market Prospect of Ningxia Wolfberry/Wolfberry Products in China. Thesis. Netherlands: University of Professional Education Larenstein Deventer.
  • Daugs, Donald R. Grow a Superfood, Goji Berries, Countryside Magazine, May/June 2014 pp. 63–67
  • Karp, D (August 5, 2009). "Goji taunts North American farmers". Los Angeles Times - Food. LA Times. Retrieved 14 April 2013.
  • Department for Environment, Food and Rural Affairs, April, 2008. Prohibited Import of Goji Plants. April 30, 2008

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гоџи&oldid=27673840”