Granadski emirat

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Emirat Granada
Arapski:إمارة غرﻧﺎﻃﺔ
Granada
Zastava
Zastava
Grb Emirata Granade
Grb
Emirat Granada
Emirat Granada
Geografija
Kontinent Evropa
Regija Iberijsko poluostrvo
Zemlja Španija,
Ujedinjeno kraljevstvo
Glavni grad Granada
Društvo
Službeni jezik andaluzijski arapaski
Religija islam
Politika
Oblik države deudalna monarhija
 — Sultan Muhamed I ibn Nasr (prvi)
Muhamed XII (poslednji)
Istorija
Istorijsko doba Srednji vek
 — Osnivanje 1238.
 — Ukidanje 1492.
 — Status bivša država
Zemlje prethodnice i naslednice
Emirata Granade
Prethodnice: Naslednice:
Flag of Morocco 1147 1269.svg Almohadi Kruna Kastilje Royal Banner of the Crown of Castile (Early Style)-Variant.svg
Portal:Istorija

Granadski emirat je bila država na jugoistočnom delu Iberijskog poluostrva, na jugozapadnom delu Evrope. Postojala je od 1238. do 1492. godine.

Od nastanka pa sve do kraja države, njom je vladala dinastija Nasrida.

Godine 1492. ovu poslednju muslimansku državu na Iberijskom poluostrvu osvojila je Kruna Kastilje.

Nastanak države[uredi]

Godine 1230. kralj Kastilje Fernando III Svetac je ujedinio Kastilju i Leon i tako stvorio Krunu Kastilje. Tada je konačno mogao da se nastavi borba sa Almohadima [1]. Fernando je 1236. godine zauzeo Kordobu, prestolnicu Almohadskog Kordobskog kalifata [2], i tada dolazi do raspada njihove države. Tako da on može lakše nastaviti osvajanje, pa 1248. godine osvaja i Sevilju. Kralj Đaume I od Aragona je u međuvremenu osvojio Majorsku i Minorku, a 1238. godine i Valensiju. Do Fernandove smrti, 1252. godine, muslimani su izgubili skoro celo poluostrvo [1], samo im je ostala malena i beznačajna pokrajina (emirat) Granada [2].

Muslimani su se u Granadi pribrali i zajedno sa izbeglicama iz Sevilje, Valensije i Mursije osnovali novu državu Emirat Granadu. Čiji je prvi sultan bio Muhamed I ibn Nasr [3].

Uređenje[uredi]

U Granadskom emiratu je vladao feudalizam. Ova monarhija je bila nasledna i njom je vladao sultan koji je živeo u dvorcu Alhambri, iako je sama država bila Emirat [1]. Alhambra se počela graditi za vreme vladavine Muhameda I i Muhameda II, a završena je za vreme vladavine Jusufa I i Muhameda V [3]. U Granadi se plemstvo osililo, a sultani mu nisu mogli ništa, jer su bili u čestim sukobima sa Kastiljom [4].

Iako feudalni Emirat se teško mogao nazvati feudalnim. Tamo je bilo ljudi koji su dobijali zemlju za svoju službu, ali izgleda da je veđina plemića i hodža imala alodijalne posede. Nije postojala nikakva feudalna hijerarhija, tako da su se feudalni vazali borili rame uz rame sa kmetovima, od kojih ih nisu razdvajali ni oružje ni oprema. Ovakav feudalni sistem bio je i u Kastilji, Leonu i Portugaliji [1].

Prednosti Granade[uredi]

Granada je bila najbogatiji deo Španije, s visokom zemljoradničkom kulturom, kraj koji je naveliko trgovao. Tu je bilo razvijeno intenzivno baštovanstvo, gajenje maslina, tu se primenjivalo i veštačko navodnjavanje [2]. Najveći ekonomske resurse Granada je dobijala trgjući svilom. Najveća luka u Emiratu je bila Malaga, na putu od Sredozemlja do Atlantika, iz koje se uspešno trgovalo [4].

Ratovi[uredi]

Ubrzo posle osnivanja Emirata, 1246. godine, Muhamed ibn Nasr je priznao vrhovnu vlast Krune Kastilje . Tako da je bez ratova, Granada za vreme prvog sultana živela u prosperitetu, ali to se promenilo kada je Muhamed umro [4].

Posle Muhameda Emirat su oslabile dinastičke borbe, a sultani su se kolebali između Marninda, vladara Maroka i svojih gospodara kraljeva Krune Kastilje [3]. Sultani su se na kraju odlučili za Marninde i Granada je tada pokušala da se oslobodi Kastiljskog uticaja i da zavede apsolutističku monarhiju na osnovu vojne podrške. Granada je posebno obraćala pažnju na moreuz Gibraltar i sultani su čitav vek uložili napore da obezbede kontrolu nad moreuzom, koji deli Evropu od Afrike.

Godine 1306. Muhamed III (vladao 1302 — 1309) je osvojio Seutu i Gibraltar i pokušao da učini Granadu potpuno samostalnom, ali moćna koalicija vladara ga je vratila pod sizerenstvo Krune Kastilje [4]. Posle toga je oformljena Afrička koalicija, koja je pomagala Granadi da se bori sa Krunom Kastiljom [3], ali ona je potpuno razbijena i uništena u bici kod Tarife 1340. godine [3][4] od strane Alfonsa XI od Kastilje [3]. Tada je pitanje moreuza rešeno u Kastiljsku korist. Od tada je Granada gotovo bez prestanka bila u izolaciji i pokušavala je da iskoristi svaku povoljnu priliku da ojača svoje kopnene granice [4].

Građanski rat u Kruni Kastilje tokom druge polovine XIV veka omogućila je Muhamedu V i Muhamedu VII (vladao 1392 — 1408) da krene u kontraofanzivu na Alhesiras i na gradove na Gvadalkiviru, ali od 1407. godine Kruna Kastilja je odlučila da osvoji Granadu. Kampanja je bila veliki i skup poduhvat, pa je povremeno sprovođena tokom XV veka. Granada se u međuvremenu raspala kao rezultat unutrašnjih borbi [4].

Pad Granade i posledice[uredi]

Predaja Granade Katoličkim kraljevima i njihov svečani ulazak u grad, G. Padilja

Godine 1469. Kruna Kastilje i Kruna Aragona su se ujedinile u jednu državu, brakom između Fernanda II od Aragona i Izabele I od Kastilje [3].

Učvrstivši se iznutra, kraljevska je vlast u ujedinjenoj Španiji počela politiku teritorijalnog širenja.

Prvi je udarac bio upravljen protiv Granadskog emirata [5], čiji je sultan Abu el-Hasan Ali, odbijao da plati danak [3]. 1481. godine preduzet je pohod na Granadu. Dat mu je karakter krstaškog rata protiv nevernika. Rat sa Emiratom otegao se 11 godina [5], i Španci su tek 2. januara 1492. godine zauzeli poslednje uporište Emirata, grad Granadu, pošto je poslednji sultan Boabdil, tj. Muhamed XII [4]. Ako se izuzme Portugalija, sa osvajanjem Granade bilo je gotovo čitavo Iberijsko poluostrvo ujedinjeno u rukama španskih kraljeva.

Zauzimanje Granade zahtevalo je znatne napore, i Mavri su je predali pod uslovom da im se dozvoli slobodno vršenje muslimanskog kulta i da muslimani sačuvaju svoju svojinu. Taj se uslov odnosio i na Jevreje. Ali su sva ta obećanja bila docnije prekršena. Mavre i Jevreje silom su primoravali da prelaze u hrišćanstvo. Zbog toga su muslimani dizali niz ustanaka, koji. su bili ugušeni tek uz velike napore. Bilo im je predloženo ili da napuste Španiju ili da se pokrste (1502. godine). Znatan deo Muslimana i Jevreja preselio se u Afriku, i na taj način je iz Španije nestalo vrlo mnogo ekonomski dragocenih elemenata. S njihovom emigracijom raspao se niz važnih trgovačkih veza, koje je Granadski emirat održavao sa Severnom Afrikom i sa Istokom. To iseljavanje bilo je praćeno velikim konfiskacijama zemlje.

Mavri koji su ostali u Španiji i prešli u hrišćanstvo, Morisci, bili su predmet stalne hajke od strane crkve. Život Moriska nalazio se pod vrlo strogom kontrolom crkve. Na najmanju dostavu oni su okrivljavani za jeres, a to je za sobom povlačilo smrt na lomači ili doživotno tamnovanje [5].

Vladari Emirata[uredi]

XIII vek[uredi]

Ime vladara
Životni vek
Početak vladavine
Kraj vladavine
Beleške
Dinastija
Slika
Muhamed I ibn Nasr
arap. محمد ابن الأحمر‎
1194 — 22. januar 1273. (79 godina) 1238. 22. januar 1273.
  • Rodonačelnik dinastije Nasrida;
  • Sin Jusufa ibn Nasra;
  • 1246. — Postao je vazal Krune Kastilje;
  • Vladao do smrti;
  • 1273. — izbila je pobuna emira u okolini Granade: Muhamed je krenuo s vojskom da uguši pobunu, ali je upao u zasedu i poginuo je [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed II el Fakih
arap. أبو عبد الله محمد بن محمد‎
1235 — 7. april 1302. (67 godina) 22. januar 1273. 7. april 1302.
  • Sin Muhameda I ibn Nasra;
  • Kolebao se između Marninda i Krune Kastilje;
  • Građanski rat;
  • Vladao do smrti [3][4].
Nasridi

XIV vek[uredi]

Ime vladara
Životni vek
Početak vladavine
Kraj vladavine
Beleške
Dinastija
Slika
Muhamed III od Granade
arap. أبو عبد الله محمد بن محمد المخلوع‎‎‎
15. avgust 1257 — 7. april 1314. (57 godina) 7. april 1302. 14. mart 1309.
  • Sin Muhameda II el Fakiha;
  • Kolebao se između Marninda i Krune Kastilje: na kraju se odučio za Krunu Kastilju;
  • 1309. — brat ga je svrgnuo s prestola zbog nepromišljene politike [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Nasr od Granade
arap. أبو الجيوش نصر بن محمد‎‎‎
2. novembar 1287 — 16. novembar 1322. (35 godina) 14. mart 1309. 1314.
  • Sin Muhameda II el Fakiha;
  • Odlučio se za Marninde i poveo rat protiv Krune Kastilje;
  • 1314. — Ismail iz pobočne linije Nasrida ga je svrgnuo s prestola [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Ismail I od Granade
arap. ‎‎‎أبو الوليد إسماعيل بن فرج
1279 — 6. jul 1325. (46 godina) 1314. 6. jul 1325.
  • Unuk brata Muhameda ibn Nasra;
  • Vodio je rat protiv Krune Kastilje u savezu sa Marnindima;
  • Vladao do smrti;
  • Ubijen je u jednoj zaveri [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed IV od Granade
arap. أبو عبد الله محمد بن إسماعيل
1315 — 25. avgust 1333. (18 godina) 6. jul 1325. 25. avgust 1333.
  • Sin Ismaila I;
  • Vodio je rat protiv Krune Kastilje u savezu sa Marnindima;
  • Vladao do smrti;
  • Obijen je od strane svog plemstva, koje je bilo ogorčeno na njegov savez s Marnindima [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Jusuf I od Granade
arap. أبو الحجاج يوسف بن إسماعيل‎‎
9. jun 1318 — 19. oktobar 1354. (36 godina) 25. avgust 1333. 19. oktobar 1354.
  • Sin Ismaila I;
  • Vodio je rat protiv Krune Kastilje u savez sa Marnindima;
    • 1340. — bitka kod Tarife: potpun poraz Granade i njena sudbina je zapečaćena;
  • Vladao do smrti;
  • Ubio ga manijak tokom molitve u džamiji [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed V od Granade
arap. أبو عبد الله محمد بن يوسف‎‎‎‎
4. januar 1338 — 16. januar 1391. (53 godine) 19. oktobar 1354. avgust 1359.
  • Sin Jusufa I;
  • Sva vlast je bila u rukama vezira Ridvana;
  • 1359. — uz pomoć jedne zavere je svrgnut i pobegao je Marnindima [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Ismail II od Granade
arap. أبو الوليد إسماعيل بن يوسف‎‎‎‎‎‎
2. oktobar 1338 — 24. jun 1360. (22 godine) avgust 1359. jun 1360.
  • Sin Jusufa I;
  • 1360. — sin ga je svrgao s prestola i pogubio u Alhambri [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed VI od Granade
arap. ‎‎‎‎‎‎أبو عبد الله محمد بن إسماعيل‎‎
1332 — 21. april 1362. (30 godina) jun 1360. februar 1362.
  • Čukununuk Ismaila I;
  • 1362. — uz pomoć Krune Kastilje i Marninda Muhamed V se vratio na vlast i Muhamed VI je ubijen ubodom koplja [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed V od Granade
arap. أبو عبد الله محمد بن يوسف‎‎‎‎
(druga vladavina)
4. januar 1338 — 16. januar 1391. (53 godine) februar 1362. 16. januar 1391.
  • Sin Jusufa I;
  • Iskoristio je krize u Kruni Kastilje: napadi na Alhesiras i na dolinu Gvadalkivira;
  • Vladao do smrti [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Jusuf II od Granade
arap. ‎‎‎‎أبو الحجاج "المستغني" يوسف بن محمد‎‎
Umro 3. oktobra 1392. 16. januar 1391. 1392.
  • Sin Muhameda V;
  • Bio je miroljubiv i mecena umetnosti;
  • Neprijatelji su ga bacili u tamnicu i otrovali [3][4].
Nasridi

XV vek[uredi]

Ime vladara
Životni vek
Početak vladavine
Kraj vladavine
Beleške
Dinastija
Slika
Muhamed VII od Granade
arap. محمد السابع بن يوسف الثاني‎‎
1370 — 1408. (38 godine) 1392. 1408.
  • Sin Jusufa II;
  • Iskoristio je krize u Kruni Kastilje: napadi na Alhesiras i na dolinu Gvadalkivira;
  • Vladao do smrti [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Jusuf III od Granade
arap. أبو الحجاج يوسف الثالث الناصر بن يوسف الثاني‎‎‎‎
1376 — 6. novembar 1417. (41 godine) 1408. 6. novembar 1417.
  • Sin Jusufa II;
  • Poraz u ratu protiv Krune Kastilje: primirje;
  • Vladao do smrti [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed VIII od Granade
arap. أبو عبد الله محمد بن يوسف‎‎‎‎
1411 — 1431. (20 godina) 1417. 1419.
  • Sin Jusufa III;
  • Sva vlast je bila u rukama Alija el-Amina;
  • 1419. — porodica Abenseragi ga je svrgnula s prestola [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed IX od Granade
arap. أبو عبد الله الأيسر ﻫﺤﻤﺪ بن نصر "الغالب ﺑالله"‎‎‎‎
1396 — 1454. (58 godina) 1419. 1427.
  • Unuk Muhameda V;
  • Sva vlast bila u rukama Abenseraga;
  • 1427. — svrgnut je zbog toga što su Abesenragi postali previše moćni [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed VIII od Granade
arap. ‎‎‎‎أبو عبد الله محمد بن يوسف
(druga vladavina)
1411 — 1431. (20 godina) 1427. 1429.
  • Sin Jusufa III;
  • Dvorjani su ga vratili na presto jer su Abesenragi bili previše moćni;
  • 1429. — Abesenragi su vratili Muhameda IX na presto [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed IX od Granade
arap. أبو عبد الله الأيسر ﻫﺤﻤﺪ بن نصر "الغالب ﺑالله"‎‎‎‎
(druga vladavina)
1396 — 1454. (58 godina) 1429. decembar 1431.
  • Unuk Muhameda V;
  • Sva vlast bila u rukama Abenseraga;
  • 1431. — Kruna Kastilje ga je svrgla i on je pobegao u Almeriju [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Jusuf IV od Granade
arap. أبو الحجاج يوسف بن المول بن محمد‎‎‎‎
Umro 1432. 1. januara 1432. april 1432.
  • Sin Muhameda VI;
  • 1432. — predao se Muhamedu, koji ga je pogubio [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed IX od Granade
arap. أبو عبد الله الأيسر ﻫﺤﻤﺪ بن نصر "الغالب ﺑالله"‎‎‎‎
(treća vladavina)
1396 — 1454. (58 godina) april 1432. januar 1445.
  • Unuk Muhameda V;
  • Od 1432. do 1439. — rat protiv Kastilje: poraz;
  • 1445. — svrgnuo ga je Muhamed X [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed X od Granade
arap. أبو عبد الله "الأحنف" ﻣﺤﻤﺪ بن عثمان‎‎‎‎
1415 — 1454. (39 godina) januar 1445. jun 1445.
  • Sinovac Muhameda IX;
  • 1445. — svrgnuo ga je Jusuf V [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Jusuf V od Granade
arap. يوسف بن أحمد بن محمد
Umro 1462. jun 1445. januar 1446.
  • Unuk Jusufa II;
  • 1446. — Muhamed IX se vratio na presto [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed IX od Granade
arap. أبو عبد الله الأيسر ﻫﺤﻤﺪ بن نصر "الغالب ﺑالله"‎‎‎‎
(četvrta vladavina)
1396 — 1454. (58 godina) januar 1446. 1454.
  • Unuk Muhameda V;
  • Vladao do smrti [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed XI od Granade
arap. ‎‎‎‎محمد بن محمد
(četvrta vladavina)
Umro 1454. 1451. 1454.
  • Sin Muhameda VIII;
  • 1451. — pobedio je Muhameda IX u Mursiji i proglasio se za sultana;
  • Bio je sultan istočnog dela Emirata;
  • 1454. — osvojio je Granadu;
  • 1454. — svrgnuo ga je uzurpator Said [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Said od Granade
arap. ‎‎‎‎محمد بن محمد
Umro 1465. 1454. jul 1462.
  • Unuk Jusufa II;
  • Neuspešni rat protiv Kastilje;
  • Porodica Abenseraga ga je svrgnula s prestola [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Jusuf V od Granade
arap. يوسف بن أحمد بن محمد
(druga vladavina)
Umro u decembru 1462. jul 1462. 1462.
  • Unuk Jusufa II;
  • Neuspešni rat protiv Kastilje;
  • Vladao do smrti [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Said od Granade
arap. ‎‎‎‎محمد بن محمد
(druga vladavina)
Umro 1465. decembar 1462. 1464.
  • Unuk Jusufa II;
  • Neuspešni rat protiv Kastilje;
  • Porodica Abenseraga ga je svrgnula s prestola [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Abu el-Hasan Ali
arap. أبو الحسن علي بن سعد‎‎
Umro 1485. 1464. 1482.
  • Sin Saida;
  • Neuspešni rat protiv Kastilje;
  • Svrgnuo ga Muhamed XII [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed XII od Granade
arap. أبو عبد الله محمد الثاني عشر‎‎
1459 — oko 1530. (oko 71 godinu) 1482. 1483.
  • Sin Abu el-Hasana Alija;
  • Neuspešni rat protiv Kastilje;
  • Zarobili ga Kastiljani i Abu el-Hasan Ali je to iskoristio i svrgnuo ga [3][4].
Nasridi [[Datoteka:El rey chico de Granada.jpg
|80p|]]
Abu el-Hasan Ali
arap. أبو الحسن علي بن سعد‎‎
(druga vladavina)
Umro 1485. 1483. 1485.
  • Sin Saida;
  • Neuspešni rat protiv Kastilje;
  • Svrgnuo ga je sin Muhamed XIII [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed XIII od Granade
arap. أبو عبد الله محمد الزغل‎‎
oko 1444 — oko 1494. (oko 50 godina) 1485. 1487.
  • Sin Abu el-Hasana Alija;
  • Neuspešni rat protiv Kastilje;
  • Muhamed XII ga je pobedio u bici i svrguno ga [3][4].
Nasridi [[Datoteka:
|80p|]]
Muhamed XII od Granade
arap. أبو عبد الله محمد الثاني عشر‎‎
(druga vladavina)
1459 — oko 1530. (oko 71 godinu) 1487. 1492.
  • Sin Abu el-Hasana Alija;
  • Neuspešni rat protiv Kastilje;
    • 1492. — Pad Granade pod vlast Krune Kastilje: kraj Emirata [3][4].
Nasridi El rey chico de Granada.jpg

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Sidni Pejnter, Istorija Srednjeg veka 284-1500, Clio. str. 227.
  2. 2,0 2,1 2,2 A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn — Istorija srednjeg veka II, Beograd (1950). str. 310.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 3,31 3,32 3,33 3,34 3,35 3,36 3,37 3,38 3,39 Encyclopaedia Britannica
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 4,22 4,23 4,24 4,25 4,26 4,27 4,28 4,29 4,30 4,31 4,32 4,33 4,34 4,35 4,36 4,37 4,38 4,39 Encyclopaedia Britannica
  5. 5,0 5,1 5,2 A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn — Istorija srednjeg veka II, Beograd (1950). str. 315–316.

Literatura[uredi]

Vidi još[uredi]