Građanski savez Srbije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Građanski savez Srbije
GSS
GSSlogo1.jpg
Istaknuti lideriVesna Pešić (1992-1999)
Goran Svilanović (1999-2004)
Nataša Mićić (2004-2007)
Osnovana1992.
Raspuštena7. april 2007.
PrethodnikReformska stranka i Republikanski klub
NaslednikLiberalno-demokratska partija
Sedište Srbija
Ideologijaliberalizam
socijalni liberalizam
evropeizam
antinacionalizam
pacifizam
atlantizam
Politička pozicijaLiberalni centar
Međunarodno članstvoLiberalna internacionala
Evropska strankaEvropski liberali, demokrati i reformisti

Građanski savez Srbije (GSS) je nekadašnja parlamentarna stranka u Srbiji liberalnog i socijaldemokratskog opredeljenja. Sa političke scene je nestala posle odluke Skupštine GSS 7. aprila 2007. da se ujedini sa Liberalno-demokratskom partijom. GSS je kao stranka pod ovim imenom registrovan 1992. godine, ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije, osnovanog 1989. godine. GSS je bila parlamentarna stranka sa 5 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, posle izbora 2007.

Istorijat stranke[uredi]

Od početka krize u Jugoslaviji Građanski savez Srbije je vodio antiratnu i antinacionalističku politiku. U to vreme na čelo Građanskog saveza Srbije došla je dr Vesna Pešić, sociološkinja i priznati borac za ljudska prava. Stranka je tada okupila veći broj uglednih javnih ličnosti, profesora univerziteta, naučnika, umetnika. Članovi stranke su među osnivačima i aktivistima velikog broja ugledni nevladinh organizacija (Centar za antiratnu akciju, Beogradski krug, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za unapređenje pravnih studija).

Građanski savez Srbije je 1993. godine u okviru koalicije DEPOS učestvovao na republičkim izborima, dobio dva poslanička mesta i postao parlamentarna stranka.

U okviru Koalicije Zajedno, GSS je 1996. godine učestvovao na saveznim i lokalnim izborima. Na lokalnim izborima kandidati Građanskog saveza Srbije su srazmerno veličini drugih članica koalicije, postigli najveći uspeh. Posle izborne krađe na tim izborima, stručni tim GSS bio je zadužen za pravnu bitku koju je koalicija Zajedno vodila da bi, konačno, izvojevala priznavanje pravih izbornih rezultata (Lex specialis i Gonzalesov izveštaj). Zbog nedostatka uslova za slobodne i poštene izbore, Građanski savez Srbije je 1997. godine, zajedno sa ostalim demokratskim i opozicionim strankama, bojkotovala republičke i predsedničke izbore i posvetio se jačanju i širenju stranke i njenog uticaja. Ta akcija je bila veoma uspešna zbog neospornog ugleda i političke doslednosti stranke i njenih lidera. Zbog doslednog stava u borbi za demokratizaciju Srbije funkcioneri i članovi Građanskog saveza Srbije izloženi su progonu i represiji vlasti pa je 1998. godine šest članova Predsedništva i Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije otpušteno sa Pravnog fakulteta na osnovu represivnog Zakona o univerzitetu.

Od 1998. godine Građanski savez Srbije je jedan od inicijatora i osnivača Saveza za Promene. Paralelno sa radom u Savezu za Promene, Građanski savez Srbije nastavlja rad na jačanju svog uticaja i pripremama za izbore.

Od marta 1999. godine predsednik Građanskog saveza Srbije je Goran Svilanović ranije portparol i potpredsednik. Goran Svilanović postaje predsednik stranke u trenutku kada se Srbija nalazi u najtežoj društvenoj, socijalnoj i političkoj krizi i kao najmlađi politički lider aktivno se uključuje u rad opozicione koalicije Savez za promene.

Građanski savez Srbije je krajem 1999. godine pokrenuo promotivnu kampanju pod nazivom Srbija je naša zemlja koja je imala za cilj da podigne poznatost novog predsednika stranke, kao i da istovremeno promoviše ideju promene vlasti u Srbiji na slobodnim i poštenim izborima, a Građanski savez Srbije i Savez za promene kao nosioce te ideje.

Kampanju Srbija je naša zemlja koju je osmislio i realizovao kreativni tim GSS na čelu sa direktorkom kampanje, Majom Tasić, sastojala se iz četiri faze i trajala je do raspisivanja izbora 2000. godine kada se Građanski savez Srbije pridružuje zajedničkoj kampanji Demokratske opozicije Srbije.

U proleće 2000. godine GSS je organizovao dvadeset dve tribine po čitavoj Srbiji koje su nosile naziv Verujemo u Srbiju i tekle paralelno sa kampanjom GSS. Organizaciju tribina radio je tim GSS uz pomoć predstavnika iz Nove Srbije i SDK Odbrana. Gostovanja na tribinama po Srbiji pratila su i gostovanja na lokalnim radio i televizijskim stanicama. U tada medijski potpuno mračnom Beogradu tribine su bile jedini interaktivni način komunikacije sa građanstvom.

Kada je postalo sve izvesnije da se izbori bliže i da je izbornu pobedu moguće odneti samo ukoliko se sve opozicione snage udruženo suprotstave vladajućem režimu, Građanski savez Srbije je u okviru kampanje Srbija je naša zemlja poslao poruku građanima i svim demokratskim snagama Srbije koja je glasila Složno.

Dok su prva i druga faza kampanje promovisale novoizabranog predsednika stranke, Gorana Svilanovića, treća i četvrta faza kampanje promovišu Građanski savez Srbije kao ozbiljan politički faktor i ideju zajedništva u opoziciji usmerenu ka jačanju pritisaka na režim da raspiše izbore.

U periodu od 24. septembra do 5. oktobra 2000. godine Građanski savez Srbije je sa koalicionim partnerima iz DOS-a uradio još dve kampanje Pobeda i Pukô je ko zvečka.

Nakon demokratskih promena u Srbiji, 2000. godine, Građanski savez Srbije participira na saveznom, republičkom i lokalnom nivou sa ukupno pet poslaničkih mandata u saveznoj Skupštini, devet poslaničkih mandata u republičkoj Skupštini i sto odborničkih mesta u Skupštinama opštinama širom Srbije. Na istaknutim funkcijama nalaze se Goran Svilanović — savezni ministar inostranih polova, Nataša Mićić — predsednica republičke Skupštine i vršiteljka dužnosti predsednice Srbije, Gašo Knežević — republički ministar prosvete, Dragor Hiber — predsednik Odbora za pravosuđe u Skupštini Srbije, Ivan Andrić — predsednik Odbora za kulturu i informisanje u Skupštini Srbije, Radmila Hrustanović — gradonačelnica Beograda, Goran Ješić — gradonačelnik Inđije...

Posle parlamentarnih izbora 2004. godine, GSS je osvojio 5 mandata na listi Demokratske stranke.

U decembru 2004. održana je Skupština GSS, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo stranke s ciljem da se stranka konsoliduje i pripremi za sledeće izbore. Nova predsednica GSS-a je Nataša Mićić. Odlučeno je da stranka podnese zahtev za pristupanje Liberalnoj Internacionali (ELDR)

Izbori 2007.[uredi]

U koaliciji sa LDP-om Čedomira Jovanovića, SDU-om Žarka Koraća i LSV-om Nenada Čanka, Građanski savez je učestvovao na parlamentarnim izborima 2007. i osvojio tri poslanička mesta u Narodnoj skupštini Srbije.

Rezultati na parlamentarnim izborima[uredi]

Narodna skupština Republike Srbije
Izbori Koalicija # glasova % od važećih # poslanika Vlada Lider
1992 17.276 0,37%
0 / 250
van parlamenta Ratomir Tanić
1993 DEPOS 715.564 16,64%
1 / 250
opozicija Vesna Pešić
1997 Koalicija Zajedno bojkot
0 / 250
van parlamenta
2000 DOS 2.404.758 64,09%
9 / 250
vladajući Goran Svilanović
2003 sa DS-DC-SDU-LZS 481.249 12,58%
2 / 250
opozicija
2007 sa LDP-SDU-LSV-DHSS 214.262 5,31%
3 / 250
opozicija Nataša Mićić

Prestanak delovanja[uredi]

10. februara 2007, Glavni odbor GSS je sa tesnim kvorumom izglasao da se sazove Skupština GSS na kojoj će se odlučivati o političkom ujedinjenju s LDP-om. Skoro polovina opštinskih odbora stranke je odbilo da učestvuje u procesu utapanja u LDP, tako da je održavanje Skupštine GSS tada bilo odloženo.

Skupština je održana 7. aprila 2007, gde je odlučeno da se GSS pripoji LDP-u, čime je ugašena jedna od najstarijih stranaka u Srbiji. Na toj Skupštini nisu prisustvovali predstavnici više opštinskih odbora koji su odbili da učestvuju u gašenju stranke i prelasku u LDP. Ujedinjenje su podržali bivši predsednici stranke i članovi Glavnog odbora Vesna Pešić i Goran Svilanović, kao i tadašnja predsednica Nataša Mićić.

Spoljašnje veze[uredi]