Gregerija

Gregerija (šp. greguería; od reči griego – grčki jezik, prenes. nerazumljiv jezik) je kratak, dovitljiv i oštrouman tekst, najčešće sastavljen od jedne rečenice, koji predstavlja kombinaciju izreke (ili antiizreke), aforizma i minijaturne pesme u prozi. U njoj se na spontan, originalan i neočekivan način, igrom reči i upotrebom metafore, ironije i drugih stilskih figura, izražavaju humoristične, filozofske i/ili poetske misli i asocijacije koje ne odgovaraju logičnoj stvarnosti. Cilj nije da se saopšti neka maksima ili istina, već da se iz neobičnog ugla opišu stvari i pojave.

Ovaj književni žanr, čiji je tvorac španski avangardni pisac Ramon Gomez de la Serna, i koji je nastao oko 1910. godine, poslužio je za obnovu snažne i dugotrajne ideje metafore i pesničke slike unutar španske književne estetike još od baroknog konceptizma i kulteranizma sve do avangarde.

Izvorno značenje i etimologija

Reč gregerija (šp. greguería) se prvi put spominje u Rečniku španskog jezika Španske kraljevske akademije iz 1734. godine, u značenju „zbrka glasova, koji se ne opažaju na jasan i razgovetan način.“ U kasnijim izdanjima rečnika greguería je izjednačena s rečju gritería (vika, graja). Nastala je spajanjem dva elementa:

• prideva griego, koji u doslovnom smislu označava grčki jezik, ali se u prenesenom smislu odnosi na nerazumljiv jezik. Reč je stekla to specifično značenje još u XVI veku. Grčki jezik je u to doba bio nerazumljiv za veliku većinu ljudi u Španiji, pa je izraz ’govoriti grčki’ (šp. hablar griego) postao sinonim za bučan, nerazgovetan i besmislen govor.
• sufiksa -ería, koji označava neku delatnost (npr. cacería – lov) i često ima pejorativan prizvuk (kao u reči pedanterija).

Istorijat i preteče

O razlozima koji su ga naveli da se opredeli za reč gregegerija, kojom bi označio nov književni žanr koji je stvorio, Ramon Gomez de la Serna je napisao sledeće:

„ Kada sam izumeo žanr, shvatio sam da je trebalo pronaći reč koja ne bi bila misaona ni previše korišćena, kako bih ga ispravno krstio. Zatim sam stavio ruku u veliki bubanj reči, i pomoću slučaja, koji je krstitelj najboljih otkrića, izvukao lopticu... Bila je to 'gregerija' [...] ”

Ova reč ga je privukla ne samo zbog njenog značenja, već i zbog njene onomatopeje: „Zastao sam kod reči zbog njene milozvučnosti i zbog tajni koje krije u svom polnom organu.“ Takođe je primetio da je „u ranijim rečnicima označavala groktanje prasića dok idu za majkom. Ja sam joj promenio značenje, pretvorio sam je u ono što nije bila.“

U 21. izdanju Rečnika španskog jezika Španske kraljevske akademije iz 2001. godine gregerija je definisana kao „odsečnost, prozna slika koja predstavlja ličnu viziju, neočekivanu i ponekad humorističnu, nekog aspekta realnosti, koju je zasnovao i dao joj ime pisac Ramon Gomez de la Serna."

Od 1910. godine, kada su u časopisu „Prometej“ objavljene prve gregerije, pa sve njegove smrti 1963, Gomez de la Serna je napisao mnogobrojne knjige u žanru koji ga je učinio poznatim na međunarodnom planu: Gregerije (1917), Cvet gregerija (1933), Sve gregerije (1955). Do sada je poznato da je Gomez de la Serna napisao oko 13 hiljada gregerija. U prologu knjige Sve gregerije (izdanje iz 1962. godine) napisao je sledeće:

„ Od 1910. sam posvećen gregeriji, koja je rođena onog dana ispunjenog skepticizmom i zamorom kada sam uzeo sve sastojke iz moje laboratorije, bočicu po bočicu, i pomešao ih, a iz njihovog taloga je, radikalnim pročišćenjem i rastvaranjem, nastala gregerija. [...] Susret s gregerijom mi je doneo sreću. Zahvaljujući gregerijama ja sam živeo, predavao, putovao, imao univerzalnu lozinku. ”

U pomenutom prologu knjige Sve gregerije Gomez de la Serna je kao preteče gregerije naveo pisce od antike do modernog doba, između ostalih Lukijana iz Samosate, Horacija, Vilijama Šekspira, Lopea de Vegu, Fransiska de Keveda, Sen-Pol Ru, Džordža Santajanu, Žila Renara. Drugi autori spominju i Macua Bašoa, Gijoma Apolinera, Žana Koktoa, Maksa Žakoba.

Definicije i odlike

Iako je Gomez de la Serna dao mnoštvo različitih definicija ovog književnog žanra, poput onih da je gregerija „ono što bića zbrkano viču iz svog nesvesnog, ono što viču stvari“, „smelost da se definiše ono što ne može da se definiše, da se uhvati prolazno, da se pogodi ili ne pogodi ono što možda nije ni u kome ili je možda u svakome“, „cvet svega, ono što ostaje, ono što živi, ono što izbija između neverice, oporosti i zarđalosti, ono što svemu odoleva“, najpoznatija je ona koju je predstavio sledećom formulom:

                                        хуморизам + метафора = грегерија

Kao neke od ključnih karakteristika ili crta avangardnog književnog žanra gregerije mogu se navesti:

• Sažetost forme. Uglavnom se sastoji od jedne rečenice.
• Metaforičnost. Iako gregerije skoro uvek obuhvataju neku vrstu analoške asocijacije, ne izražavaju se sve u obliku metafore.
• Humoristični pogled na stvarnost
• Lirizam. Može da proizvede pravu pesmu u prozi. Poetska slika se može nametnuti spontano (ponekad kao nalet oštroumne misli, a ponekad kao naglo otkriće sličnosti između dva objekta u vidu otkrovenja ili epifanije), ali njen jezički izraz je veoma osmišljen i dorađen jer mora sintetički da ujedini ideju koju želi preneti.
• Neočekivanost. Proizvodi efekat iznenađenja koji se postiže vizuelnim povezivanjem dveju slika: „Mesec je volovsko oko noćne lađe”, izvrtanjem logičkih veza: „Prašina je puna starih i zaboravljenih kihanja”, slobodnim asociranjem povezanih pojmova: „Par jaja koje jedemo liče na blizance, a nisu ni rođaci u trećem kolenu”, slobodnim asociranjem suprotstavljenih pojmova: „Najvažnije je u životu ne biti mrtav.”
• Fonetska igra reči

Ramon Gomez de la Serna (1928)

• Animizam. Personifikacija putem metaforične ili metonimijske slike.
• Postvarenje. Odlika avangardne dehumanizacije umetnosti.
• Domišljatost. Crta zasnovana na racionalnosti i umešnosti da se iz nepovezanih stvari izvuku suptilne analogije.
• Beznačajnost i ozbiljnost. Beznačajno i žovijalno su karakteristike avangardne umetnosti kojima se naglašava ludička strana umetnosti. Kao kontrateža javlja se ozbiljnost koja polazi od trivijalnih opservacija i poetskih slika.
• Trenutnost. Teži da uhvati iznenadno i trenutno otkrovenje.
• Konkretnost. Ova crta podrazumeva odgovor na ono apstraktno i derealizirajuće u modernom svetu.
• Sentimentalno distanciranje
• Naivnost i bezazlenost. Semiotičke konstante gregerije i tipične odlike avangardne umetnosti.
• Iracionalnost i apsurdnost. Predstavljaju izraz hermetizma avangardne umetnosti.
• Paradoks

Podele

U stručnoj literaturi posvećenoj književnom žanru gregerije spominju se četiri sistema klasifikacije koji uzimaju u obzir tematski, semantičko-funkcionalni, deksriptivno-narativni i morfološki kriterijum. Prvu podelu predložio je Ričard L. Džekson (The Gregueria of Ramon Gomez de la Serna, 1963), drugu Luis Lopez Molina (Nebulosa y sistema en las greguerias ramonianas, 1981), treću Migel Gonzalez-Gerc, a četvrtu Sesar Nikolas (Ramón y la greguería: morfología de un género nuevo, 1988). Sve navedene primere gregerija napisao je Ramon Gomez de la Serna.

Tematska podela

• Rasne i etničke skupine: „Crnci su crni zato što samo tako mogu da budu u senci pod afričkim suncem”, „Persija je jedina zemlja u kojoj je pejzaž pokriven tepihom.“
• Slova i brojevi: „Slovo T je abecedni čekić“, „6 je broj koji očekuje prinovu.“
• Žene i deca: „Žena koja je zaboravila ruž uzbuni se kao da je ostavila usne kod kuće“, „Beba pozdravlja samu sebe pružajući ruku svojoj nozi.“
• Mesec: „Mesec: kinematograf koji pušta crno-bele filmove“, „Mesečina je nebeski auto-put.“
• Oblaci: „Srećom, arhitektura oblaka je u potpunosti barokna“, „Postoje oblaci kojima je na pod ispala maramica od senke.“
• Duga: „Duga je nebeski šal“, „Duga je kao reklama za hemijsko čišćenje.“
• Zvezde: „Zvezda trepće jer joj se spava“, „Zvezdama oduzimaju sjaj more i zima.”
• Bog: „Veliki reflektori traže Boga“, „Elektricitet je deo nervnog sistema Boga.“
• Sunce: „Sunce je vitaminska banka koja ne radi kad je oblačno”, „Suncokreti su sunčeva džepna ogledala.“
• Insekti: „Zrikavci mere puls noći“, „Najmanja železnica na svetu je larva.“
• Liftovi: „Lift je padobran koji služi i za penjanje“, „Lift: privremeni zatvor.“
• Pupak: „Pupku nedostaje dugme“, „Dušek je pun pupaka.“
• Kipovi: „Mermer ume da čeka kip vekovima“, „Kip kojem se na glavu spusti golubica morao bi zbog toga da se osmehne.”
• Poljupci: „Poljubac je glad za besmrtnošću“, „Poljubac je praznina u zagradi.“
• Dim: „Dim je opsena vatre“, „Dim se penje na nebo, a trebalo bi da silazi u pakao.“
• Sirevi: „Sir je proizvođač fermentisanih snova“, „Najukusniji sirevi su gangrena mleka.“
• Lobanje, kosti i kosturi: „Lobanja je umrli sat“, „Naše stvarno i jedino vlasništvo su kosti.“
• Mostovi, reke: „Most je pun samoljubivosti od tolikog ogledanja u reci“, „Reka veruje da je most zamak.“
• Slonovi: „Slon je ogromni šumski čajnik“, „Slonovske uši – jesu li to životinje ili biljke?“
• Mačke: „Mačka misli da je mesec činija s mlekom“, „Mačka se divi čoveku samo kad ubacuje još jedno drvo u peć.“
• Majmuni: „Majmun je majmun obučen u čoveka“, „Majmun ne razume, ali uvek pokušava da razume.“
• Labudovi: „Iz snega koji pada u jezera rađaju se labudovi“, „Labud je slovo S kojim počinje pesma jezerceta.“
• Kišobrani: „Kišobran koji se otvoren suši na podu liči na ožalošćenu kornjaču“, „Otvaranje kišobrana je kao pucanje na kišu.“
• Automobili, bicikli, motocikli: „Far automobila koji nas osvetljava pretvara nas u film“, „Biciklista je vampir brzine.“
• Borbe s bikovima: „Španac je toreador svoje duše“, „Kada matador namerava da ubije bika, namešta se kao fotograf koji će ovekovečiti smrt.“
• Život i smrt: „Život je odslušati koncert i otići sa ovog sveta“, „Dosađivati se znači poljubiti smrt.”
• Satovi: „Sat ne postoji u časovima sreće“, „Onaj tip je imao tik, ali mu je nedostajao tak: zato nije bio sat.”

Semantičko-funkcionalna podela

• Diskurzivne gregerije. Nastale su kao rezultat vežbanja refleksivne sposobnosti. U njima se iznose tvrdnje o prirodi i smislu stvarnosti, a posebno se izdvajaju one u kojima se daju vrednosni sudovi o čoveku i njegovom položaju u svetu: „Život je ili dosada ili perverzija“, „Ne gubimo nadu da se nadamo: nadanje produžuje vreme“, „Pisac želi da piše svoju laž, a piše svoju istinu.“
• Asocijativne gregerije. Nastale su širenjem veza između stvari i pojmova ili poređenjem i izjednačavanjem elemenata stvarnosti koji ne samo da se razlikuju, već su međusobno udaljeni i čak suprotstavljeni. U njima je predstavljen svet u kojem je sve moguće, u kojem dominira „bratstvo stvari“ i u kojem su vladajući mehanizmi logike paralizovani, a gde se kao glavni princip ističe slobodno asociranje: „Propeler je detelina brzine“, „Sat se brije, ali ostavlja brkove“, „Žirafa je konj koji se izdužio zbog radoznalosti.“
• Verbalne gregerije. Nastale su kao rezultat unutrašnje dinamike jezika. One su zasnovane na konotaciji, odnosno na svemu onome što jedna reč može manje-više jasno ili neprecizno da definiše, evocira ili sugeriše: „Idiosinkrazija je bolest bez specijaliste“, „Svaka reč ima nejestivu kost: etimologiju“, „Piknik: ptica na ekskurziji.“

Deskriptivno-narativna podela

• Deskriptivne gregerije
  • A je (kao) B: „Latica je poljubac“, „Zevovi su slova O koja beže.“
  • A (opšte) deluje na B (opšte): „Klasje golica vetar“, „Sneg snabdeva pejzaž hartijom.“
  • B (opšte) deluje na A (opšte): „Mačak prisustvuje kružoku kao da ga razgovor uspavljuje“, „U pamuku raste bela brada zemaljskog iskustva.“
• Narativne gregerije
  • A (posebno) deluje na B (posebno ili opšte): „Bila je tako veličanstvena i moćna, da je davala da joj snove prave po njenom ukusu i meri.“
  • A (opšte) je (kao) ili deluje na B (u određenom trenutku): „Mačka se divi čoveku samo kad ubacuje još jedno drvo u peć.“
  • A je (kao) ili deluje na B (pod posebnim uslovima): „Ako u krevetu ima jedna mrva, san će biti put uzbrdica i oštrog kamenja.“

Morfološka podela

• A je B: „Kometa je zvezda kojoj se raspala punđa.“
• A je kao B: „Biblioman je svojevrsni knjiški kleptoman.“
• Slika sadržana u verbalnoj sintagmi: „Od piramida pustinja postaje grbava.“
• Poređenja: „Ona žena me je pogledala kao da sam slobodan taksi.“
• Verbalne morfeme: „Vrt puši lulu opalim lišćem.“
• Morfološke konstante
• Posledične gregerije: „Bio je tako moralan da je progonio kopulativne veznike.“
• Uslovne gregerije: „Kad bi nedelja pala u ponedeljak, život bi izgubio glavu.“
• Upitne gregerije: „A šta ako nismo u pravu? Šta ako je zemlja mesec, a mesec zemlja?“
• Gregerije u formi dijaloga: „– Ima li riba da suncu? – Ima, ali pečenih.“
• Gregerije zasnovane na anafori: „Oči bele mačke su oči crne mačke.“

Vidi još

• Aforizam
• Haiku
• Izreka

Literatura

• Gómez de la Serna, Ramón (1955). „Prólogo”. Ramonismo VI. Total de greguerías (1927—1962). Barcelona: Galaxia Gutenberg. ISBN 978-84-81091-01-4. Arhivirano iz originala 16. 09. 2016. g. Pristupljeno 04. 11. 2015.  Pristupljeno 26.10.2015.
• Holtus, Günter (1992). Lexicon der Romanistischen Linguistik. Aragonesisch / Navarresisch, Spanisch, Asturianisch / Leonesisch. VI. Tübingen: Max Niemeyer Verlag. str. 746. ISBN 978-3-484-50236-9.  Pristupljeno 30.10.2015.
• Gallego, José Andrés (1982). Historia general de España y América. Revolución y Restauración. XVI. Madrid: Ediciones Rialp. str. 788. ISBN 978-84-321-2113-5.  Pristupljeno 30.10.2015.
• De la Colina, José (2013). De libertades fantasmas o de la literatuta como juego. México, D.F: Fondo de Cultura Económica. str. 203. ISBN 978-607-16-1852-8.  Pristupljeno 26.10.2015.
• Johnson, Roberta (1993). Crossfire: Philosophy and the Novel in Spain, 1900-1934. Lexington: University Press of Kentucky. str. 284. ISBN 978-0-8131-9284-0.  Pristupljeno 30.10.2015.
• Adorno, Rolena (2008). De Guancane a Macondo: Estudios de Literatura Hispanoamericana. Sevilla: Editorial Renacimiento. str. 512. ISBN 978-84-8472-931-0.  Pristupljeno 30.10.2015.
• Ayuso de Vicente, María Victoria; García Gallarín, Consuelo; Solano Santos, Sagrario (1997). Diccionario Akal de Términos Literarios. Madrid: Ediciones Akal. str. 420. ISBN 87-7600-533-4.  Pristupljeno 30.10.2015.

Spoljašnje veze

• Ramon Gomez de la Serna: Praskavice, Grudi, Kapriočos...
• Kritički prikaz: Gregerije Ramona Gomeza de la Serne (jezik: španski)