Grenobl

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Grenobl
franc. Grenoble
Grenoble 01.JPG
Pogled na Grenobl
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Francuska
RegionRona-Alpi
DepartmanIzer
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2014-01-01160.725 [1]
 — gustina8.865,14 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate45°11′16″ SGŠ; 5°54′11″ IGD / 45.187778° SGŠ; 5.903085° IGD / 45.187778; 5.903085Koordinate: 45°11′16″ SGŠ; 5°54′11″ IGD / 45.187778° SGŠ; 5.903085° IGD / 45.187778; 5.903085
Vremenska zonaUTC+1, leti UTC+2
Ndm. visina204–500 m
Površina18,13 km2
Grenobl na mapi Francuske
Grenobl
Grenobl
Ostali podaci
Poštanski broj38000, 38100
Pozivni broj476
INSEE kod38185
Veb-sajt
www.grenoble.fr

Grenobl (franc. Grenoble) grad je u jugoistočnoj Francuskoj u podnožju Alpi u regiji Rona-Alpi i departmanu Izer. Po podacima iz 2006. godine broj stanovnika u mestu je bio 156.107. Šire gradsko područje ima 514.559 stanovnika po popisu iz 1999..

Geografija[uredi]

Pogled na Grenobl sa snežnim vrhovima Dofinskih Alpi u pozadini
Pogled na Bastilju iz grada Grenobla

Grenobl je okružen planinama. Grad se nalazi u aluvijalnoj dolini reke Izer na nadmorskoj visini od 214 m. Zbog planinskih, a posebno skijaških sportova grad je turistički veoma značajan. Dvadeset žičara se nalazi oko grada. Istorijski u području Grenobla bila je teška industrija i rudarstvo. Napuštene fabrike se mogu naći čak i u malim naseljima.

Klima[uredi]

Klima (Grenobl)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 16,5
(61,7)
20,7
(69,3)
25,3
(77,5)
28,0
(82,4)
31,3
(88,3)
37,0
(98,6)
38,3
(100,9)
39,5
(103,1)
33,6
(92,5)
28,1
(82,6)
24,8
(76,6)
19,5
(67,1)
39,5
(103,1)
Srednji maksimum, °C (°F) 5,9
(42,6)
7,8
(46)
12,0
(53,6)
15,3
(59,5)
19,9
(67,8)
23,8
(74,8)
26,9
(80,4)
26,4
(79,5)
21,8
(71,2)
16,9
(62,4)
10,2
(50,4)
6,4
(43,5)
16,2
(61,2)
Prosek, °C (°F) 2,3
(36,1)
3,7
(38,7)
5,0
(41)
9,8
(49,6)
14,4
(57,9)
17,9
(64,2)
20,5
(68,9)
20,2
(68,4)
16,3
(61,3)
12,3
(54,1)
6,4
(43,5)
3,1
(37,6)
12,0
(53,6)
Srednji minimum, °C (°F) −1,2
(29,8)
−0,4
(31,3)
2,0
(35,6)
4,4
(39,9)
8,9
(48)
12,0
(53,6)
14,2
(57,6)
14,0
(57,2)
10,9
(51,6)
7,8
(46)
2,7
(36,9)
−0,1
(31,8)
6,3
(43,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) −27,1
(−16,8)
−19,4
(−2,9)
−18,2
(−0,8)
−7,9
(17,8)
−2,3
(27,9)
2,1
(35,8)
4,8
(40,6)
3,8
(38,8)
−1,2
(29,8)
−5,3
(22,5)
−10,9
(12,4)
−20,2
(−4,4)
−27,1
(−16,8)
Količina padavina, mm (in) 61
(24)
52
(20,5)
66
(26)
83
(32,7)
104
(40,9)
75
(29,5)
59
(23,2)
67
(26,4)
106
(41,7)
106
(41,7)
87
(34,3)
67
(26,4)
934
(367,7)
[traži se izvor]

Istorija[uredi]

Grad je bio poznat po raznim imenima tokom istorije:

  • Kularo, kada su Gali Alobrogi sagradili jake zidine oko maloga grada u 3. veku
  • Gratianopolis, posle 380. kada je car Gracijan posetio grad i dao da se poprave zdine

Nakon pada Zapadnoga rimskoga carstva grad je bio deo Burgundijske kraljevine, dok ga nije zauzeo Klotar I, kralj Franaka i sin Hlodoveha. Kasnije su ga držali Karolinzi. Posle toga postao je deo druge burgundijske kraljevine Arl. Konačno je došao u posed grofova Vijen, čija titula Dofen je dala tradicionalno ime regiji Dofine. Grenobl je bio glavni grad regije Dofine od 1349. Tada je zadnji dofen od Vijena prodao regiju Francuskoj pod uslovom da francuski prestolonaslednici koriste titulu "Dofen".

Grad je bio poprište sukoba katolika i protestanata. Tako su 1562. veliki broj hugenota pobacali u reku Izer. Građani su 1788. napali vojsku Luja XVI. Opljačkane su i rušene crkve 1789. za vreme Francuske revolucije. Tih godina su postojale i putujuće giljotine, koje su išle od sela do sela i odrubljivale glave vrlo često na osnovu neosnovanih optužbi. U Grenoblu su održane Zimske olimpijske igre 1968.

Panorama Grenobla
Panorama Grenobla

Demografija[uredi]

Demografija
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.2014.
156.707161.616166.037156.637150.758153.317156.107157.424160.725

Bastilja[uredi]

Bastilja predstavlja seriju utvrđenja na obroncima planina kraj Grenobla. Bastilja je najposećenija turistička atrakcija u gradu. Gradnja Bastilje je započeta u srednjem veku, a kasnije su vršena proširenja na obimnim podzemnim odbrambenim mrežama. Bastilja se smatra najboljim primerom utvrđivanja u Francuskoj u 19. veku, a držala je važnu stratešku tačku na alpskoj granici.

Obrazovanje i istraživanje u Grenoblu[uredi]

Univerzitet u Grenoblu je 1339. osnovao papa Benedikt XII. Ali univerzitet nije imao dovoljno sredstava, tako da je ponovo osnovan 1542. Ponovo su se nakon nekoga vremena pojavili problemi, pa je Napoleon 1805. osnovao faluktet prava. Grenobl je danas veliki naučni centar, posebno u oblasti fizike, informatičkih nauka i primenjene matematike.

Partnerski gradovi[uredi]

Reference[uredi]


Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]