Grigorij Ordžonikidze

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grigorij Ordžonikidze
Biografija
Datum rođenja(1886-10-24)24. oktobar 1886.
Mesto rođenjaGubernija Kutaisi
Ruska Imperija
Datum smrti18. februar 1937.(1937-02-18) (50 god.)
Mesto smrtiMoskva
Ruska SFSR, SSSR
Politička
stranka
Svesavezna komunistička partija (boljševika)
član Politbiroa CK SKP(b)
21. decembar 1930 — 18. februar 1937.

Grigorij Sergo Ordžonikidze (gruz. გრიგოლ (სერგო) ორჯონიკიძე; rus. Григо́рий Константи́нович Орджоники́дзе; zapadna Gruzija, 24. oktobar 1886Moskva, 18. februar 1937) je bio gruzijski, a kasnije sovjetski boljševik i političar.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen u je Gruziji. Studirao je na medicinskom fakultetu. Postao je boljševik i Staljinov saborac. Živeo je u Nemačkoj, da bi se 1907. vratio u Rusiju i smestio u grad Baku, ali je iste godine uhapšen, jer je bio član Socijal-demokratske stranke te je deportovan u Sibir.[1] Tri godine kasnije je pobegao i otišao da živi u Parizu. Godine 1912. Ordžonikidze i Staljin su se vratili u Sankt Peterburg. Tamo je opet uhapšen i osuđen na tri godine teškog rada. Kada je 1917. izbila Oktobarska revolucija, vratio se u Peterburg i ponovno sastao sa Staljinom.[1]

Pomogao mu je u osmišljavanju povoda za invaziju Crvene armije na Gruziju 1921. Dok je trajao Ruski građanski rat (1918—1922), borio se protiv Belog pokreta. Od 1930. je bio član Politbiroa CK SKP(b). Bio je i potpredsednik vlade i rukovodilac industrijalizacije Sovjetskog Saveza. Međutim, s vremenom se Staljin sve više udaljavao od Ordžonikidzea te je našao novog vernog podanika, Lavrentija Beriju.

Zbog sukoba sa Staljinom, jer je bio protiv politike velikih čistki i likvidacije, Ordžonikidze je izvršio samoubistvo.[traži se izvor] Njegova smrt i danas je nerazjašnjena. Dijagnozu o samoubistvu je potpisao dr. Kaminski, koji je i sam ubrzo nakon toga uhapšen i smaknut.[1]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Sergo Ordzhonikidze - Biography”. Spartacus Educational. Arhivirano iz originala na datum 11. 04. 2013. Pristupljeno 28. 3. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]