Grigorij Pereljman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Grigorij Pereljman
Grigori Perelman in 1993
Lični podaci
Datum rođenja(1966-06-13)13. jun 1966. (57 god.)
Mesto rođenjaLenjingrad, SSSR
Naučni rad
Poljematematika

Grigorij Pereljman (rus. Григо́рий Я́ковлевич Перельма́н; Lenjingrad, 13. jun 1966) ruski je matematičar. Doprineo je razvoju Rimanove geometrije i geometrijske topologije. Godine 1994. Pereljman je dokazao soul konjekturu. Godine 2003, on je dokazao (potvrdio 2006) Terstonovu geometrizacionu pretpostavku. Ovo je posledično rešeno potvrdnom Poankareovom pretpostavkom.

Avgusta 2006. godine Pereljmanu je ponuđena Fildsova medalja[1] za „njegov doprinos geometriji i revolucionarni uvid u analitičku i geometrijsku strukturu Ričijevog toka“, ali je odbio nagradu, izjavivši: „Ne zanima me novac ili slava; ne želim da budem izložen poput životinje u zoološkom vrtu.“[2] Dana 22. decembra 2006. naučni časopis Science proglasio je Pereljmanov dokaz Poenkareove hipoteze kao naučni „Proboj godine“, što je prvo takvo priznanje u oblasti matematike.[3]

Dana 18. marta 2010, objavljeno je da je ispunio kriterijume za dobijanje prve nagrade Klejove Milenijumske nagrade[4] za rešavanje Poenkareove hipoteze. Dana 1. jula 2010. godine odbio je nagradu od milion dolara, rekavši da smatra da je odluka odbora Klejovog instituta nepravedna, jer njegov doprinos u rešavanju Poenkareove hipoteze nije bio veći od doprinosa Ričarda S. Hamiltona, matematičara koji je bio pionir Ričijevog toka delimično sa ciljem rešavanja na hipoteze.[5][6] On je prethodno odbio prestižnu nagradu Evropskog matematičkog društva 1996.[7]

Porodica, detinjstvo i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Grigorij Jakovlevič Pereljman rođen je u Lenjingradu, Sovjetski Savez (sada Sankt Peterburg, Rusija) 13. juna 1966. godine, od jevrejskih roditelja.[8][9][10] Grigorijevi roditelji su Jakov[8] (koji sada živi u Izraelu) i Ljubov (koja još uvek živi u Sankt-Peterburg sa Grigorijem).[11] Grigorijeva majka Ljubov odustala je od diplomskog rada u matematici kako bi ga podigla. Matematički talenat Grigorija postao je očigledan u dobi od deset godina, a njegova majka ga je upisala u školi matematike Sergeja Ruksina.[11]

Njegovo matematičko obrazovanje nastavljeno je u Lenjingradskoj srednjoj školi # 239, specijalizovanoj školi sa naprednim programima matematike i fizike. Grigorij se isticao u svim temama osim fizičkog vaspitanja.[12] Godine 1982, kao član tima Sovjetskog Saveza koji se takmičio na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, međunarodnom takmičenju za srednjoškolce, osvojio je zlatnu medalju i postigao savršen rezultat.[13] Nastavio je kao student matematike i mehanike na Lenjingradskom državnom univerzitetu, bez prijemnih ispita i upisao se na univerzitet.

Nakon doktorata 1990. godine, Pereljman je počeo da radi na Lenjingradskom odseku Matematičkog instituta Steklova Akademije delu Akademije nauka Sovjetskog Saveza, gde su njegovi savetnici bili Aleksandar Aleksandrov i Juri Burago. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, sa snažnom preporukom geometra Mihaila Gromova,[14] Pereljman je dobio istraživačke pozicije na nekoliko univerziteta u Sjedinjenim Državama. Godine 1991, Pereljman je osvojio Nagradu mladih matematičara Matematičkog društva Sankt Peterburga za svoj rad na Aleksanrovim prostorima zakrivljenosti, koji su bili ograničeni odozdo.[15] Godine 1992, pozvan je da svake godine provede semestar u Institutu Kourant na Univerzitetu u Njujorku i Univerzitetu Stoni Bruk gde je počeo raditi na mnogostrukostima sa donje strane na Ricijevoj zakrivljenosti. Odatle je 1993. godine prihvatio dvogodišnju istraživačku stipendiju kao Milerov istraživač na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Nakon što je 1994. godine dokazao pretpostavku duše,[16][17][18][19] ponuđen mu je posao na nekoliko vrhunskih univerziteta u SAD, uključujući Prinston i Stanford, ali on sve ih je odbacio i vratio se u Institut Steklov u Sankt Peterburgu u leto 1995. godine za samo istraživačku poziciju.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Radovi[uredi | uredi izvor]

  • Perelьman, Grigoriй Яkovlevič (1990). Sedlovыe poverhnosti v evklidovыh prostranstvah [Saddle surfaces in Euclidean spaces] (na jeziku: ruski). Leningradskiй gosudarstvennый universitet. Avtoref. dis. na soisk. učen. step. kand. fiz.-mat. nauk. 
  • Perelʹman, G.Ya. Realization of abstract k-skeletons as k-skeletons of intersections of convex polyhedra in R2k − 1. Geometric questions in the theory of functions and sets, 129–131, Kalinin. Gos. Univ., Kalinin, 1985.
  • Polikanova, I.V.; Perelʹman, G.Ya. A remark on Helly's theorem. Sibirsk. Mat. Zh. 27 (1986), no. 5, 191–194, 207.
  • Perelʹman, G.Ya. On the k-radii of a convex body. Sibirsk. Mat. Zh. 28 (1987), no. 4, 185–186.
  • Perelʹman, G.Ya. Polyhedral saddle surfaces. Ukrain. Geom. Sb. No. 31 (1988), 100–108. English translation in J. Soviet Math. 54 (1991), no. 1, 735–740.
  • Perelʹman, G.Ya. An example of a complete saddle surface in R4 with Gaussian curvature bounded away from zero. Ukrain. Geom. Sb. No. 32 (1989), 99–102. English translation in J. Soviet Math. 59 (1992), no. 2, 760–762.
  • Burago, Yu.; Gromov, M.; Perelʹman, G. A.D. Uspekhi Mat. Nauk 47 (1992), no. 2(284), 3–51, 222. English translation in Russian Math. Surveys 47 (1992), no. 2, 1–58. „Aleksandrov spaces with curvatures bounded below”. doi:10.1070/RM1992v047n02ABEH000877. 
  • Perelʹman, G.Ya. Elements of Morse theory on Aleksandrov spaces. Algebra i Analiz 5 (1993), no. 1, 232–241. English translation in St. Petersburg Math. J. 5 (1994), no. 1, 205–213.
  • Perelʹman, G.Ya.; Petrunin, A.M. Extremal subsets in Aleksandrov spaces and the generalized Liberman theorem. Algebra i Analiz 5 (1993), no. 1, 242–256. English translation in St. Petersburg Math. J. 5 (1994), no. 1, 215–227
  • Perelman, G. A complete Riemannian manifold of positive Ricci curvature with Euclidean volume growth and nonunique asymptotic cone. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2021) Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 165–166, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
  • Perelman, G. Collapsing with no proper extremal subsets. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. avgust 2021) Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 149–155, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
  • Perelman, G. Construction of manifolds of positive Ricci curvature with big volume and large Betti numbers. Comparison geometry (Berkeley, CA, 1993–94), 157–163, Math. Sci. Res. Inst. Publ., 30, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1997.
  • Perelman, G. J. Amer. Math. Soc. 7 (1994), no. 2, 299–305. „Manifolds of positive Ricci curvature with almost maximal volume”. doi:10.1090/S0894-0347-1994-1231690-7. 
  • Perelman, G. J. Differential Geom. 40 (1994), no. 1, 209–212. „Proof of the soul conjecture of Cheeger and Gromoll.”. doi:10.4310/jdg/1214455292. 
  • Perelman, G. Proceedings of the International Congress of Mathematicians, Vol. 1, 2 (Zürich, 1994), 517–525, Birkhäuser, Basel, 1995. „Spaces with curvature bounded below”. doi:10.1007/978-3-0348-9078-6. 
  • Perelman, G. Math. Z. 218 (1995), no. 4, 595–596. „A diameter sphere theorem for manifolds of positive Ricci curvature.”. doi:10.1007/BF02571925. 
  • Perelman, G. Widths of nonnegatively curved spaces. Geom. Funct. Anal. 5 (1995), no. 2, 445–463. . doi:10.1007/BF01895675.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Unpublished work

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Fields Medals 2006”. International Mathematical Union (IMU) - Prizes. Arhivirano iz originala 17. 6. 2013. g. Pristupljeno 30. 4. 2006. 
  2. ^ „Russian maths genius Perelman urged to take $1m prize”. BBC News. 24. 3. 2010. 
  3. ^ Dana Mackenzie (2006). „Breakthrough of the year. The Poincaré Conjecture—Proved”. Science. 314 (5807): 1848—1849. PMID 17185565. doi:10.1126/science.314.5807.1848 Slobodan pristup. 
  4. ^ „The Poincaré Conjecture”. Arhivirano iz originala 5. 7. 2014. g. Pristupljeno 1. 5. 2014. 
  5. ^ „Poslednee "net" doktora Perelьmana”. Interfax. 1. 7. 2010. Arhivirano iz originala 2. 7. 2010. g. Pristupljeno 1. 7. 2010. 
  6. ^ Malcolm Ritter (1. 7. 2010). „Russian mathematician rejects $1 million prize”. AP on PhysOrg. Arhivirano iz originala 17. 1. 2012. g. Pristupljeno 15. 5. 2011. 
  7. ^ „Maths genius declines top prize”. BBC News. 22. 8. 2006. Arhivirano iz originala 15. 8. 2010. g. 
  8. ^ a b Osborn, Andrew (27. 3. 2010). „Russian maths genius may turn down $1m prize”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 30. 3. 2010. g. Pristupljeno 2. 7. 2010. „He has suffered anti-Semitism (he is Jewish)....Grigory is pure Jewish and I never minded that but my bosses did” 
  9. ^ McKie, Robin (27. 3. 2011). „Perfect Rigour: A Genius and the Mathematical Breakthrough of the Century by Masha Gessen – review”. The Guardian. Arhivirano iz originala 4. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 8. 2013. „Given that his parents were Jewish, Perelman, who was born in 1966, was fortunate in those who took up his cause.” 
  10. ^ Gessen (2009, str. 48)
  11. ^ a b v John Allen Paulos (29. 4. 2010). „He Conquered the Conjecture”. The New York Review of Books. 
  12. ^ „Eccentric 'Mathsputin' Rejects Million Dollar Prize”. Fox News. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 8. 7. 2014. 
  13. ^ „International Mathematical Olympiad”. Imo-official.org. Arhivirano iz originala 2. 11. 2012. g. Pristupljeno 25. 12. 2012. 
  14. ^ Gessen (2009, str. 45)
  15. ^ „Young mathematician prize of the St. Petersburg Mathematical Society”. 
  16. ^ Cheeger, Jeff; Ebin, David G. (2008). Comparison theorems in Riemannian geometry (Revised reprint of the 1975 original izd.). Providence, RI: AMS Chelsea Publishing. ISBN 978-0-8218-4417-5. MR 2394158. doi:10.1090/chel/365. 
  17. ^ Cheeger, Jeff; Gromoll, Detlef (1972). „On the structure of complete manifolds of nonnegative curvature”. Annals of Mathematics. Second Series. 96 (3): 413—443. ISSN 0003-486X. JSTOR 1970819. MR 0309010. doi:10.2307/1970819. 
  18. ^ Chow, Bennett; Chu, Sun-Chin; Glickenstein, David; Guenther, Christine; Isenberg, James; Ivey, Tom; Knopf, Dan; Lu, Peng; Luo, Feng; Ni, Lei (2010). The Ricci flow: techniques and applications. Part III. Geometric-analytic aspects. Mathematical Surveys and Monographs. 163. Providence, RI: American Mathematical Society. ISBN 978-0-8218-4661-2. MR 2604955. doi:10.1090/surv/163. 
  19. ^ Gromoll, Detlef; Meyer, Wolfgang (1969). „On complete open manifolds of positive curvature”. Annals of Mathematics. Second Series. 90 (1): 75—90. ISSN 0003-486X. JSTOR 1970682. MR 0247590. S2CID 122543838. doi:10.2307/1970682. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Grigorij Pereljman na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Григориј_Перељман&oldid=27674402”