Grozdana Olujić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Grozdana Olujić

Pošalji fotografiju

Informacije
Datum rođenja 30. avgust 1934.
Mesto rođenja Erdevik (Kraljevina Jugoslavija)
Dela
Nagrade NIN-ova nagrada 2009. godine, nagrada Političkog zabavnika 1980. godine, nagrade Mladog pokoljenja 1980 i 1984. godine, nagradu Zmajevih dečjih igara 1990. godine, nagradu Narodne prosvete i nagrada Telegrama
Potpis

Grozdana Olujić (Erdevik, 30. avgust 1934) je srpski romansijer, prevodilac i antologičar, dobitnica Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004) i NIN-ove nagrade za najbolju knjigu 2009. Njeni romani i bajke doživele su brojna izdanja u zemlji, prevedene su na dvadeset osam svetskih jezika i objavljene u Rusiji, Ukrajini, Kini, Litvaniji, Engleskoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Finskoj, Indiji, Danskoj, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj, Češkoj, Rumuniji, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama... Dobitnica je NIN-ove nagrade za književnost za 2009. godinu za roman „Glasovi u vetru“.

Grozdana Olujić danas živi i stvara u Beogradu, a počasni je građanin grada Osla, nosilac danskog viteškog ordena Daneborg za zasluge na polju književnosti [1].

Biografija[uredi]

Grozdana Olujić je rođena 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku. Gimnaziju je učila u Bečeju. Diplomirala je i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Književnim radom počela je da se bavi veoma rano. U srednjoškolskim danima objavljivala je svoje radove u Stražilovu i Mladoj kulturi. Prva pripovetka štampana joj je prilikom konkursa za najbolju priču, koji je organizovala Borba 1953. godine.

Grozdana Olujuć, dobitnica je NIN-ove nagrade za najbolji roman („Glasovi u vetru“) u 2009. godini.[2]. Osim toga dobitnica je prve nagrade Politikinog zabavnika (1980), nagrade Mlado pokolenje (1980 i 1984), nagrade Zmajevih dečjih igara (1990). Dobila je nagradu Narodne prosvjete za roman „Izlet u nebo“ i nagradu Telegrama za roman „Glasam za ljubav“.[3]

Romani[uredi]

Prvi roman o mladima i za mlade Izlet u nebo objavila je u dvadeset drugoj godini. Štampan 1957. godine, doživeo je i uspeh i osporavanje, prevođen je i prilagođen izvođenju u pozorištu, po njemu je snimljen i film Čudna devojka[4]. Godine 1959. Mlado pokolenje izdaje joj knjigu Pisci o sebi, zbirku književnih razgovora sa našim savremenim piscima. Roman Glasam za ljubav (Prosveta, Beograd, 1962) dobija prvu nagradu zagrebačkog Telegrama za najbolji kratak roman 1963. godine, zatim se prenosi na filmsko platno i na pozorišnu scenu. Romani Ne budi zaspale pse (Prosveta, Beograd, 1964) i Divlje seme (Prosveta, Beograd, 1967) prvi put u literaturu naših krajeva unose urbani život mladih ljudi, njihove probleme, ljubavi i nedoumice. Iako je imao kontradiktoran prijem (od ulaska u najuži izbor za NIN-ovu nagradu do osporavanja), roman Divlje seme, u prevodu na engleski jezik Wild Seed, dobio je u anglosaksonskom svetu sjajne kritike, a kasnije postao i lektira pojedinih američkih univerziteta.[traži se izvor od 10. 2009.]

Bajke[uredi]

U oblasti književnosti za decu Grozdana Olujić napisala je nekoliko zbirki bajki׃ Sedefna ruža i druge bajke (Zagreb, 1979), za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, Nebeska reka i druge bajke (Zagreb, 1984), Dečak i princeza, Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir, Kamen koji je leteo, Snežni cvet, roman-bajku Zvezdane lutalice (1987). Za njih je dobila domaće i svetske nagrade׃ nagradu Mladog pokolenja, koju je primila dva puta 1980. i 1984, nagradu Zmajevih dečjih igara 1990. godine[5], povelje Zmajevih dečjih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. godine, nagradu za priču Varalica i smrt iz zbirke Sedefna ruža, koju je osvojila na konkursu za najbolju modernu bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu (World Congress for Art and Culture), SAD, 1994.[traži se izvor od 10. 2009.]

Po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta Sedefna ruža u interpretaciji Mije Aleksića [6], uz muzičku pratnju Laze Ristovskog (PGP, Beograd) i televizijska serija (devet nastavaka od po trideset minuta). Svetsku premijeru na pozorišnim daskama bajke Grozdane Olujić imale su u pozorištu Eg, Albani, država Njujork.[traži se izvor od 10. 2009.]

Mnoge priče iz zbirke Afrička ljubičica (Narodna knjiga, 1984) uključene su u niz svetskih antologija u Rusiji, Izraelu, Indiji, Francuskoj, a priča Igra iz ove knjige nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku priču u Arnsbergu, Nemačka.

Eseji, prevodi i antologije[uredi]

Pored većeg broja eseja o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke [7], objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.

Grozdana Olujić je prevela drame Arnolda Veskera, Jukija Mišime i Sola Beloua, romane savremene književnice iz Indije Amrite Pritam (Taj čovek, Kostur), delo dobitnika Pulicerove nagrade Vilijema Kenedija (Korov) i priredila i prevela pesme za antologiju savremene indijske poezije Prizivanje svetlosti (Rad, 1980).

U izdanju Srpske književne zadruge 2001. godine objavljena je Antologija ljubavnih bajki sveta, prva ove vrste u svetu, u kojoj su se na oko petsto strana, našle najlepše kineske, ruske, srpske, havajske, škotske, indijske, brazilske, estonske, japanske, aljaske narodne bajke, kao i niz autorskih umetničkih bajki Hansa Kristijana Andersena, braće Grim, Šarla Peroa...

Mnogi poznavaoci književnosti su proučavali stvaralaštvo Grozdane Olujić i pisali o njemu. U recenzijama i predgovorima njenih knjiga činili su to i Aleksandar Jovanović, Dragan Lakićević, Ivan V. Lalić...

Saznanje da je bajka lekovita, a bajkovitost neophodna pomaže Grozdani Olujić da, po rečima Slobodana Ž. Markovića „gradi svoju poetsku viziju na temama i motivima uronjenim u savremenost, modernim izrazom i novim stilovima, oslanjajući se na stvaralačko iskustvo svojih prethodnika, a naročito na bogatstvo i razuđenost naše narodne bajke“. (Bajkoviti svet)

Spoljašnje veze[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ „Инт“. Politika.rs Приступљено 24. 4. 2012.. 
  2. ^ [1]
  3. ^ Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd 1991. strana 334, tekst „Olujić I. Grozdana“
  4. ^ „''Чудна девојка''“. Filmovi.com. 17. 2. 1962. Приступљено 24. 4. 2012.. 
  5. ^ Mirko Markovic. „Награда Змајевих дечјих игара 1990“. Zmajevedecjeigre.org.rs Приступљено 24. 4. 2012.. 
  6. ^ Sedefna ruža
  7. ^ http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Grozdana_Olujic_Poetika_bajke.pdf