Gustav Nahtigal
Gustav Nahtigal | |
|---|---|
.jpg) Gustav Nahtigal | |
| Datum rođenja | 23. februar 1834. |
| Mesto rođenja | Ajhštet, Pruska |
| Datum smrti | 20. april 1885. (51 god.) |
| Mesto smrti | Atlantski okean |
Gustav Nahtigal (nem. Gustav Nachtigal; Ajhštet, 23. februar 1834 — Atlantski okean, 20. april 1885), bio je nemački istraživač središnje Afrike i posebno Sahare. Zaslužan je da su Togo i Kamerun postali nemačke kolonije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Sin je luteranskog pastora.[1] Rođen je u Ajhštetu u Brandenburgu.[1] Nakon studija medicine u Haleu, Vircburgu i Grajfsvaldu nekoliko godina je stažirao kao vojni hirurg. U Nemačkoj je obolio od tuberkoloze i zbog nepovoljne klime otišao je u Alžir i Tunis.[1] Doktori su mu predvideli koju godinu života, ako ostane u Nemačkoj. Tu je kao hirurg sudelovao u nekoliko ekspedicija u unutrašnjost Sahare. Kralj Pruske mu je dao zadatak da odnese poklone sultanu Bornua, kao znak zahvalnosti zbog ljubaznosti, koju je sultan pokazivao prema nemačkim istraživačima.[1] Dve godine je putovao dok nije ispunio tu krljevu misiju. Krenuo je 1869. iz Tripolija. Posetio je Tibesti i Borku, oblasti središnje Sahare, koje su dotad bile nepoznate za Evropljane. Od Bornua krenuo je do Bagirmija, pa je nastavio put do Vadajia i Kordofana i pojavio se u Kartumu zimi 1874. Svoje putovanje je opisao u knjizi Sahara i Sudan (3 toma 1879 — 1889).
Kada je uspostavljen francuski protektorat nad Tunisom, Gustav Nahtigal je postavljen za konzula Nemačke. Tu je ostao do 1884. Posle toga ga je Bizmark poslao u zapadnu Afriku kao specijalnog komesara. Poslao ga je navodno da ispita uslove za trgovinu sa Nemačkom, ali u stvari Nemačka je nameravala da anektira neke teritorije pre Velike Britanije. Kao rezultat njegove misije Togo i Kamerun su postali nemačke kolonije. Pri povratku se udavio kraj rta Palmasa 20. aprila 1885.
Značaj[uredi | uredi izvor]
Gustav Nahtigal je jedan od najvećih nemačkih istraživača. samo je Hajnrih Bart zaslužniji od njega. Najviše se interesovao za etnografiju i za tropsku medicinu. Njegova zapažanja o Africi su bila jako značajna, jer su bila detaljna i jer je nepristrasno opisivao Afrikance. Za razliku od većine tadašnjih istraživača on nije verovao u navodnu inferiornost Afrikanaca. Bio je svedok lova na robove u Africi i brojnim zverstvima afričkih vladara. Ušao je u kolonijalnu službu jer je verovao da evropska dominacija nad Afrikom može zaustaviti lov na robove i robovlasništvo.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Sahara and Sudan: The Results of Six Years Travel in Africa”. World Digital Library. 1879—1889. Pristupljeno 3. 10. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - A. Tunis: "Gustav Nachtigal. Ein Philanthrop im Staatsdienst." In: Baessler-Archiv. 44 (1996), 407-424. [1]
- Gustav Nachtigal - ein deutscher Forscher und Afrika (Manuscript of speech held at the Togo Exhibition at Düsseldorf 1986. - In German only), Peter Kremer.
- Die Forschungsreisenden, in, Cornelius Trebbin & Peter Kremer, Die Tuareg. Düsseldorf 1985.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sahara und Sudan als Online-Text bei www.jaduland.de
- Gustav Nachtigal das Nachtigal-Forum auf www.altmark-pur.eu
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
