David II Škotski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
David II Škotski
David II of Scotland.jpg
Datum rođenja5. mart 1324.
Mesto rođenjaDanfermlin
Datum smrti22. februar 1371.(1371-02-22) (46 god.)
Mesto smrtiDvorac Edinburg
DinastijaBrus
OtacRobert Brus
MajkaElizabet de Burg
SupružnikJoan of The Tower, Margaret Drummond, Queen of Scotland
Kralj Škotske
PrethodnikRobert Brus
NaslednikRobert II Škotski

David II Škotski (Danfermlajn, 5. mart 1324Dvorac Edinburg, 22. februar 1371) bio je kralj Škotske iz dinastije Brus. Bio je sin Roberta Brusa i Elizabet de Burg.

Biografija[uredi]

U skladu s anglo-škotskim Sporazumom iz Northemtona,[1][2][3][4] tada četvorogodišnji David je 17. jula 1328. oženjen za Joanu, sestru engleskog kralja Edvarda III.[5] Još kao malo dete — 7. juna 1329, nasledio je svog oca Roberta Brusa na škotskom tronu.[5] Prvih godina njegove vladavine, dok je još bio dete, vladali su kao regenti Tomas Rendolf, Domnhal od Mara i Arčibald Daglas (regent od 1332),[6] ali nakon što je on pobeđen od strane Edvardove vojske u Bici kod Helidon Hila kod Nortamberlenda 19. jula 1333. stvari su po Davida krenule loše. Edvardu III, kome je nezavisnost Škotske ianako išla na živce, smetao je David, pa je umesto njega postavio na škotski tron svog favorita — Edvarda Bejliola (koga većina Škota nije smatrala svojim vladarem).[5]

Ali kako nije imao kud, pobegao je 1334. u Francusku,[7] gde ga je velikodušno uzdržavao kralj Filip VI. David se za njega između 1339. i 1340. borio u neuspešnim pohodima protiv Edvarda III. Konačno se 1341. vratio u Škotsku, ali je malo toga uradio kao novi-stari monarh, osim nekoliko jalovih napada na sever Engleske. U vreme francuske opsade Kala pokušao je da ponovno pomogne Filipu napavši Engleze sa severa, ali je poražen, ranjen i zarobljen u bici kod Nevil Krosa kod Darama 17. oktobra 1346.[5][8]

Nakon toga je 11 godina proveo u engleskom zarobljeništvu. Oslobođen je 1357. uz obećanje da će njegova Škotska platiti visoku otkupninu, ali je to ipak ispalo puno više nego što je Škotska mogla da prikupi. Ipak do 1363. izgladio je odnose sa Edvardom, koji su čak postali srdačni, pa je čak ponudio da sin engleskog kralja postane škotski suveren, u zamenu za ostatak duga od njegove otkupnine. Taj predlog doneo mu je neprijatelje u vlastitoj kući, jer su protiv njega ustali Škotski parlament i njegov naslednik i nećak Robert II.[5]

I poslednje godine svoje vladavine David je proveo u teškim svađama sa parlamentom i opozicijom koja se protivila njegovim preteranim troškovima.[5]

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Robert de Brus
 
 
 
 
 
 
 
8. Robert de Brus, 5. lord od Anandejla
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Isobel of Huntingdon
 
 
 
 
 
 
 
4. Robert de Brus, 6. lord od Anandejla
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Gilbert de Clare, 5th Earl of Hertford and Gloucester
 
 
 
 
 
 
 
9. Isabella of Gloucester and Hertford
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Izabel Maršal
 
 
 
 
 
 
 
2. Robert Brus
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Donnchadh, Earl of Carrick
 
 
 
 
 
 
 
10. Níall of Carrick
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Mardžori, grofica od Karika
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Walter Steward of Dundonald
 
 
 
 
 
 
 
11. Margaret Stjuart
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Bethóc of Angus
 
 
 
 
 
 
 
1. David II Škotski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ričard Mor de Burg
 
 
 
 
 
 
 
12. Walter de Burgh, 1st Earl of Ulster
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Egidia de Lacy
 
 
 
 
 
 
 
6. Richard Óg de Burgh, 2nd Earl of Ulster
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. John Fitzgeoffrey
 
 
 
 
 
 
 
13. Isabel FitzJohn
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Isabel Bigod
 
 
 
 
 
 
 
3. Elizabet de Burg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Hubert de Burgh, 1st Earl of Kent
 
 
 
 
 
 
 
14. Džon de Burg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Beatrice de Warrenne
 
 
 
 
 
 
 
7. Margarit de Burg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. William III de Lanvaley
 
 
 
 
 
 
 
15. Hawise de Lanvaley
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Maud Peche
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi]

  1. ^ Andrew of Wyntoun, The orygynale cronykil of Scotland, edited by D. Laing (Edinburgh, 1872–1879)
  2. ^ John of Fordun, Chronica gentis Scotorum, edited by W. F. Skene (Edinburgh, 1871–1872)
  3. ^ J. H. Burton, History of Scotland, vol. ii. (Edinburgh, 1905)
  4. ^ A. Lang, History of Scotland, vol. i. (Edinburgh, 1900)
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 David II (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 22. 11. 2014. 
  6. ^ Dunbar (1899). p. 147.–9
  7. ^ Dunbar 1899, str. 150.
  8. ^ Dunbar 1899, str. 152.

Literatura[uredi]