Daglas C-74

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Daglas C-74 Gloubmaster

Daglas C-74
Daglas C-74

Opšti podaci
Namena transportni, putnički
Posada 5
Broj putnika 125 vojnika
Poreklo  SAD
Proizvođač Daglas (Douglas Aircraft Corporation)
Probni let 5. 9. 1945.
Uveden u upotrebu 1946.
Povučen iz upotrebe 1970.-tih
Status van upotrebe
Prvi operater USAAF i USAF
Broj primeraka 14
Dimenzije
Dužina 37,00 m
Visina 13,50 m
Raspon krila 52,81 m
Površina krila 233,00 m²
Masa
Prazan 39.087 kg
Normalna poletna 69.911 kg
Maksimalna 78.000 kg
Pogon
Motori klipni
Broj motora 4
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor Prat & Vitni (Pratt & Whitney R-4360-49)
Snaga KEM-a 2.424 kW
Snaga KEM-a u ks 3.250 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 528 km/h
Dolet 5.470 km
Plafon leta 6.490 m
Brzina penjanja 792 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Daglas C-74 Gloubmaster (engl. Douglas C-74 Globemaster) je bio teški transportni četvoromotorni avion metalne konstrukcije za prevoz 125 vojnika ili 21.840kg tereta. Proizvodila ga je firma Daglas (Douglas Aircraft Corporation) od oktobra 1945. do aprila 1947. godine. Nasledio ga je Daglas C-124 Gloubmaster II.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Daglas C-74 gloubmaster u letu

Posle napada na Perl Harbor i stupanja SAD u rat bilo je jasno da vođenje rata na toliko velikom prostranom ratištu kao što je pacifiško bojište, ili ono u Evropi, neće biti uspešno bez snažne transportne avijacije. Pored dotadašnjih aviona, osećala se potreba za velikim avionima ogromne nosivosti i velikim doletom. Početkom 1942. godine Daglas je potpisao ugovor sa američkom vojskom za projektovanje i proizvodnju ovako velikih transportnih aviona. Na bazi postojećeg DC-4 odnosno njegove vojne verzije C-54 Skymaster pristupilo se projektu aviona Daglas C-74. Ovaj avion treba je da preveze 125 vojnika sa ratnom spremom, ili 115 nosila sa ranjenicima i pratećim osobljem, ili 20 tona tereta. Od tereta trebalo je da može da prenosi džipove, haubice od 105mm, lake tenkove ili radne mašine (buldožere, grejdere, viljuškare i slično). Posle višegodišnjeg rada na projektu Daglas C-74 Globmaster je prvi put poleteo 5. septembra 1945. godine.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Daglas C-74 sa meteo radarom snimljen 1960.

Daglas C-74 Globmaster je bio jednokrilni niskokrilac, potpuno metalne konstrukcije sa konvencionalnim repom, uvlačećim stajnim trapom tipa tricikl sa nosnom nogom i dupliranim točkovima na svakoj nozi. Na svakom krilu trapezastog oblika, sa zaobljenim krajem, bilo je ugrađeno po dva radijalna vazduhom hlađena motora Prat & Vitni sa četvorokrakom metalnom elisom promenljivog koraka. Bilo je napravljeno ukupno 5 prototipova ovih aviona, jedan prototip se srušio u toku testiranja 5. avgusta 1946. godine, drugi je iskorišćen za detaljna statička ispitivanja do razaranja, a treći je poslužio kao osnova za konverziju u prototip novog transportnog aviona C-124 Gloubmaster II.

Ugovorom između Daglasa i vojske SAD bilo je predviđena proizvodnja 50 ovih aviona, međutim nakon kapitulacije Japana, ugovor je otkazan tako da je napravljeno svega 14 primeraka aviona Daglas C-74 Gloubmastera. Nakon rata u Daglasu su se preorijentisali na proizvodnju civilnih aviona ali i to je teško išlo s obzirom da je tržište bilo prezasićeno ogromnim viškovima vojnih transportnih aviona koji su konvertovani u putničke. Tek kasnije 1950.-tih godina sa zahtevom za interkontinentalnim avionima projektovan je i izrađen avion Daglas DC-7 koji je po svojim gabaritima podsećao na Daglas C-74 Gloubmaster, ali je to bio novo projektovan avion.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Nakon rata objedinjene su avio-transportne službe kopnene vojske i mornarice SAD i formiran MATS (engl. MATS-Military Air Transport Service), svi raspoloživi avioni Daglas C-74 Gloubmaster su leteli pod komandom MATS-a do 1956. godine kada su povučeni iz vojne službe. Za vreme službovanja u vojsci ovim avionima su održavane veze između Amerike i Japan, Engleske, Maroka, Bliskog istoka, Kariba i služila kao transportna podrška strateškoj avijaciji. Održavajući vojni saobraćaj između Amerike i Engleske 18. novembra 1949. godine jednim avionom ovog tipa prevezeno je 103 putnika i tako ušao u istoriju kao avion koji je prvi put prevezao više od 100 putnika preko Severnog Atlantika bez usputnog sletanja.

Berlinski vazdušni most[uredi | uredi izvor]

Daglas C-74 dotura hranu berlincima

Tokom kampanje Berlinski vazdušni most jedan avion Daglas C-74 Gloubmaster je 17. avgusta 1948. godine prevezao pošiljku brašna tešku 20 tona. Tokom 6 nedelja koliko je učestvovao ovaj avion je obavio 24 misije i preneo 1.234.000 kg raznih zaliha. Pored zaliha hrane i ogreva ovim avionom je prebačena i oprema (teške građevinske mašine) neophodne za izgradnju aerodroma u francuskom delu Berlina. Ona oprema koja nije mogla da stane u C-74 je razmontirana pre transporta pa ponovo sastavljana. Posle 6 nedelja avion je povučen sa ovog zadatka i prebačen je da doprema motore i rezervne delove za avione iz Amerike u Nemačku, kao logistička podrška avionima koji su održavali Berlinski vazdušni most. Ovaj most su u glavnom održavali manji avioni C-47 i C-54. Iskustvo u radu za Berlinski vazdušni most je pokazalo neophodnost postojanja velikih aviona što je doprinelo da se ubrza rad na razvoju novog transportnog aviona Daglas C-124 Gloubmaster II.

Korejski rat[uredi | uredi izvor]

Za vreme Korejskog rata Daglas C-74 Gloubmaster je intenzivno korišćen za transport. Od Havaja do Južne Koreje su prevozili ratni materijal a u povratku su odvozili ranjenike tako da su od 1. jula 1950. godine ovi avioni proveli u vazduhu preko 7.000 sati. U toku 7 meseci Daglas C-74 Gloubmasteri su prevezli blizu 2.500 ranjenika, 550 putnika i 65.000kg tereta.

Povlačenje iz službe[uredi | uredi izvor]

U periodu od 1946. godine pa do kraja u vojnoj službi C-74 su prevalili preko 10 miliona kilometara i proveli u vazduhu 31.000 sati bez ijedne povrede posade ili putnika što dokazuje kvalitet i pouzdanost ovih aviona. Nakon vojne službe preostalih 11 aviona su poslati u skladište isluženih aviona. Četiri od njih su prodata privatnom sektoru i leteli su nakon remonta pod Panamskom zastavom kao kargo avioni prevozeći robu širom sveta. Poslednji avion ovog tipa prizemljen je 1972. godine. Ostali avioni ovog tipa iz skladišta Devis-Montan AFB su otpisani 1965. godine.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Francillon, René (1979). McDonnell Douglas Aircraft Since 1920: Vol. 1 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Putnam. ISBN 978-0-87021-428-8. 
  • Williams, Nicholas M. (1995). Bug-Eyed Monster: The Douglas Model 415A the first Globemaster and DC-7 (na jeziku: (jezik: engleski)). Air Enthusiast. ISSN 0143-5450. 
  • Williams, Nicholas M. (1980). Globemaster - The Douglas C-74 (na jeziku: (jezik: engleski)). Volume 25, Number 2: JOURNAL of the American Aviation Historical Society. nema. 
  • Pearcy, Arthur (1995). Douglas Propliners: DC-1–DC-7 (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury, UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-261-5. 
  • Yenne, Bill (1985). McDonnell Douglas: A Tale of Two Giants (na jeziku: (jezik: engleski)). Greenwich: Connecticut: Bison Books. ISBN 978-0-517-44287-6. 
  • Williams, Nicholas M. (1999). Military Air Transport Service (na jeziku: (jezik: engleski)). Speciality Press. ISBN 978-1-85780-087-6. 
  • Tambini, Anthoni J. (1999). Douglas Jumbo's The Globemaster (na jeziku: (jezik: engleski)). Brookline Village, Boston: Branden Publishing Company. ISBN 978-0-8283-2044-3. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Daglas C-74 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даглас_C-74&oldid=27557000”