Danilo Bata Stojković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Danilo Stojković (lekar).
Danilo „Bata” Stojković
Danilo Stojković 2007 Serbian stamp.jpg
Danilo „Bata“ Stojković na poštanskoj marki iz 2007.
Puno ime Danilo Stojković
Nadimak Bata
Datum rođenja (1934-08-11)11. avgust 1934.
Mesto rođenja Beograd
 Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 16. mart 2002.(2002-03-16) (67 god.)
Mesto smrti Beograd
 SR Jugoslavija
Supružnik Olga Stojković
Aktivni period 1964-2002
Zanimanje Filmski i pozorišni glumac
Bitna uloga Ko to tamo peva - Brka
Maratonci trče počasni krug - Laki
Kako sam sistematski uništen od idiota - Babi Puška
Balkanski špijun - Ilija Čvorović
Varljivo leto 68 - Veselin
IMDb veza

Danilo „Bata“ Stojković (Beograd, 11. avgust 1934 — Beograd, 16. mart 2002) bio je jedan od najpoznatijih srpskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca.

Biografija[uredi]

Bata je rođen u Beogradu 11. avgusta 1934. godine u porodici Alekse Stojkovića, uglednog predratnog veletrgovca drvima i ugljem. Odrastao je na Čuburi, uz rođenog brata Žiku, potonjeg poznatog beogradskog intelektualca i publicistu. Živeo je u Beogradu sa suprugom Olgom.

Jedan od presudnih trenutaka u karijeri Bate Stojkovića je bila predstava iz 1953. godine, na Pašinom brdu u kojoj je igrao u Čehovljevoj predstavi „Krčma na glavnom drumu”. U publici je bio i Dobrica Milutinović, koji je nakon predstave prišao Bati i uzbuđeno mu rekao: „Ti si, sine, još u majčinoj utrobi postao glumac.

Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu ga je primio Tomislav Tanhofer, a diplomirao je kod Josipa Kulundžića 1959. godine, ulogom Đorđa Crnojevića iz Jakšićeve „Jelisavete” i Kapetana vatrogasca iz „Ćelave pevačice”.

Ostvario je veliki broj uloga na filmu i u pozorištu. Najpoznatije su mu uloge u filmovima Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug i Balkanski špijun, za koje je nagrađivan brojnim nagradama[1].

Preminuo je 16. marta 2002. godine, u 68. godini posle teške bolesti, a njegova urna je nakon kremacije smeštena u rozarijum beogradskog Novog groblja[2].

Početak glumačke karijere[uredi]

Pozorišnu karijeru započeo je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1959), a 1962. postao je stalni član ansambla Ateljea 212. Publika ga je posebno zavolela u „Zvezdara teatru”, u ulogama koje je Dušan Kovačević pisao za njega. Prvi put na scenu JDP izašao je 1956. godine i igrao slugu u „Magbetu”, a godinu dana kasnije pojavio se kao agent u predstavi „Troje” na sceni Ateljea 212.

Filmsku karijeru je započeo ulogom u filmu „Izdajnik“ iz 1964. Usledio je niz televizijskih i manjih filmskih uloga, a najvažnije su bile uloge u filmovima „Majstor i Margarita“ (1972), „Čuvar plaže u zimskom periodu“ (1976) i Pas koji je voleo vozove (1977). Takođe je igrao i oca jednog od likova u seriji „Grlom u jagode“. Poznat je i po ulozi malog antagoniste u filmu Gorana MarkovićaNacionalna klasa“ (1979).

Proboj i slava[uredi]

Stojković je neke od svojih najboljih uloga imao radeći sa rediteljem Slobodanom Šijanom, a koji je bio najuspešniji kada je radio sa scenarijima Dušana Kovačevića. Šijan, koji je prethodno radio sa Stojkovićem u nekoliko televizijskih produkcija, debitovao je na velikom platnu filmom „Ko to tamo peva“ (1980), komedijom smeštenom pred početak Drugog svetskog rata u ondašnjoj Jugoslaviji. Od uloga ostalih glumaca u filmu, Stojković se isticao ulogom putnika germanofila. „Ko to tamo peva“ je bio veliki kritički i komercijalni uspeh i osvojio je dve nagrade na filmskom festivalu u Montrealu.

Stojković se pojavio u ulozi alkoholičara u filmu „Poseban tretmanGorana Paskaljevića, a zatim je ponovo radio sa Šijanom u komediji „Maratonci trče počasni krug“. Film, koji priča o porodici grobara u sukobu sa porodicom lokalnih pljačkaša, bio je još jedan uspeh za Stojkovića i Šijana i zadržao je kultni status do današnjih dana.

Nakon nekoliko manjih uloga, od kojih se izdvaja uloga direktora škole u filmu „Idemo dalje“, Stojković je glumio u tri filma u kojima je tumačio likove koji su bila satira na komunističke ideale „partijskog čoveka“ ili „marksističkog revolucionara“. Prva u nizu je bila uloga Babija Pupuške u Šijanovom filmu „Kako sam sistematski uništen od idiota“ (1983), u kome se radi o čoveku koji kreće u traganje za srodnom dušom nakon što je čuo, za njega šokirajuću, vest o ubistvu Če Gevare. Počev od ovog filma, Stojković se usavršio u tumačenju uloga sa „očinskom figurom“, pa je imao još jednu sjajnu ulogu u filmu „Varljivo leto '68“ Gorana Paskaljevića. Stojković je glumio strogog oca marksistu, koji nije mogao da podnese da se događaji iz 1968. odvijaju pred njegovim očima.

Ujedinjujući svoj talenat sa talentom Dušana Kovačevića, Bata Stojković je 1984. godine izveo po mnogima svoju najbolju ulogu u filmu „Balkanski špijun“, koji su režirali zajedno Božidar Nikolić i Dušan Kovačević. U ovom filmu, Stojković je glumio Iliju Čvorovića - bivšeg, sada pritajenog, staljinistu koji je zbog toga proveo godine u zatvoru i sada boluje od paranoje i vidi špijune svuda oko sebe.

Kraj života[uredi]

Petog februara 2002. godine, iako već teško bolestan, Danilo Bata Stojković igrao je Lupusa u Ateljeu 212, u jubilarnoj, 300. „Korešpodenciji“ (Mihizova dramatizacija dela Borislava Pekića u režiji Arsenija Jovanovića). Trinaestog februara 2002. godine[3], na molbu mladih glumaca iz Slovenije došao je i u Zvezdara teatar da odigra „Profesionalca“ Dušana Kovačevića[1]. To su bili poslednji nastupi jednog od najcenjenijih srpskih glumaca.

U prepunoj sali Zvezdara teatra 20. marta iste godine je održana komemoracija povodom smrti Bate Stojkovića[1]. U prvom redu, pored supruge Olge, sedele su njegove kolege — Ljuba Tadić, Ružica Sokić, Bora Todorović, Petar Božović, Mira Banjac, Neda Arnerić i drugi. U ime Jugoslovenskog dramskog pozorišta, od Bate se oprostila njegova koleginica Branka Petrić, a komemoraciji su prisustvovali i Zoran Živković, tada savezni ministar unutrašnjih poslova, akademici Matija Bećković i Dragoslav Mihajlović i brojni glumci[1]. Telegrame saučešća Batinoj supruzi Olgi[4] poslali su i Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, i Zoran Đinđić, republički premijer[1].

Bata Stojković je kremiran na Novom groblju u Beogradu, a poslednje reči uputio mu je ponovo njegov „lični pisac“ Dušan Kovačević: „Dragi Bato, danima pokušavam da ti kažem nešto nalik na oproštaj, a da se ti ne namrštiš ili nasmeješ. Beograd je imao velikih glumaca, ali nikada nekoga kao što si ti. Prošao si našom scenom kao oluja. Našim prijateljima koji te čekaju reci da smo bolje nego što jesmo...[1]

Poslednju počast[1] na Novom groblju odali su Zoran Đinđić, Đorđe Marjanović, Brana Petrović, Siniša Kovačević, Bajaga i mnogi drugi.

Filmografija[uredi]

Filmografija glumca Danila Bate Stojkovića
God. Naziv Uloga
1960.-te ▲
1960. Dva pogleda kroz ključaonicu
1964. Čovek iz hrastove šume Stevan
1964. Izdajnik
1965. Čovek nije tica
1965. Peta strana sveta
1965. Kapetan kapetanu
1966. Partija šaha s ocem
1966. Roj Nikola
1966. Vreme ljubavi Ratko (segment Put)
1967. Volite se ljudi
1967. Jutro vojnik
1967. Krug dvojkom
1967. Bokseri idu u raj profesor
1967. Probisvet (TV serija)
1967. Stara koka, dobra juha
1967. Ove žene posle rata
1968. Pre istine vođa bande
1968. U raskoraku poštar
1968. Gorski car
1968. Bekstvo Tihi
1968. Delije Gvozden
1968. Kod Londona
1968. Sezona poljubaca
1968. Sajam na svoj način
1968. Ljubitelj golubova
1968. Jednog dana, jednom čovjeku
1968. Ima ljubavi, nema ljubavi
1969. Zazidani stražar
1969. Samci 2
1969. Rađanje radnog naroda Bangeja Kukuljević
1969. Pucanj u glavu
1969. Kako je lagao njenog muža
1970.-te ▲
1970. Lilika Poočim, otac
1970. Rekvijem skretničar
1970. Prirodna granica major
1970. Burduš reditelj
1970. Engleski onakav kakav se govori
1971. Ceo život za godinu dana Sveta Bajić
1971. Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji Strogi
1971. Mlad i zdrav kao ruža
1971. Bubašinter Živan Gašić
1971. Diplomci Dušan Bubuleja
1971. Operacija 30 slova
1971. Haleluja
1971. Dom i lepota
1971. Čep koji ne propušta vodu milicioner
1971. Bez naziva
1972. Uniforme (TV serija)
1972. Obraz uz obraz Bata
1972. Majstor i Margarita Bobov
1972. Deveto čudo na istoku
1972. Razvojni put Bore Šnajdera Selimir
1972. Derviš i smrt (TV) Vezirov defterdar
1972. Ćelava pevačica vatrogasni kapetan
1973. Kužiš stari moj pekar
1973. Bombardovanje Nju Hejvna major
1973. Naše priredbe (TV serija)
1973. Šta se može kad se dvoje slože
1973. Putnik mali
1973. Policajci
1973. Pjegava djevojka
1973. Beograd ili tramvaj a na prednja vrata
1974. Trkač (TV)
1974. Poštenje
1974. Dimitrije Tucović Dragiša Lapčević
1974. Pred zoru
1974. Oglas Milan Pavlvić
1974. Obešenjak dželat
1975. Testament
1975. Kičma (film) čovek iz kafane
1975. Pavle Pavlović Pavletov bivši kolega
1975. Zimovanje u Jakobsfeldu Damjan
1975. Borisko i Natalija
1976. Vagon li putnik 1
1976. Salaš u Malom Ritu Damjan
1976. Čuvar plaže u zimskom periodu Milovan Pašanović - Draganov otac
1976. Salaš u Malom Ritu Damjan
1976. Zvezdana prašina kum
1976. Grlom u jagode Banetov otac Sreten
1976. Vlajkova tajna Bata
1977. Hajdučka vremena narednik Munižaba
1977. Raščerečeni
1977. Marija Magdalena Majstor Anton, stolar
1977. Domaći stranac
1977. Nikola Tesla Džordž Vestinghaus
1977. Pas koji je voleo vozove otac
1977. Topovska završnica (TV)
1977. Subota ujutru
1977. 67. sastanak Skupštine Kneževine Srbije Nikola Krupežević
1978. Tamo i natrag
1978. Siroče
1978. Pogled u noć
1978. Izbacivač
1978. Nije nego Budić - Buda Filadelfija
1978. Povratak otpisanih Prletov otac Steva
1979. Srećna porodica poslovođa
1979. Srećna porodica (TV serija) poslovođa
1979. Kost od mamuta Dušanov otac
1979. Nacionalna klasa Čabor
1979. Sedam plus sedam Bata
1979. Prva srpska železnica Marko Bogdanović
1979. Gradilište šofer kamiona
1979. Djetinjstvo mladosti
1980.-te ▲
1980. Ko to tamo peva Brka
1980. Pripovedanja Radoja Domanovića čiča Ilija Stanojević/Disko
1980. Poseban tretman Steva
1981. Svetozar Marković
1981. Proleće života
1982. Sijamci Đura Mitrović
1982. Idemo dalje Božur
1982. Maratonci trče počasni krug Laki Topalović
1982. Kante ili kese drug Kačavenda
1982. 13. jul poslanik
1983. Učitelj Božur
1983. Čovek sa četiri noge fotoreporter
1983. Kako sam sistematski uništen od idiota Babi Papuška
1983. Korespondencija Simeon Njegovan Lupuš, deda
1984. Varljivo leto ’68 Petrov otac Veselin
1984. Varljivo leto ’68 (TV serija) Veselin Cvetković
1984. Čudo neviđeno gazda Šćepan
1984. Balkanski špijun Ilija Čvorović
1984. Jalta Staline
1984. Provincija u pozadini Jaša Muktar
1985. Naš učitelj četvrtog razreda učitelj
1985. Držanje za vazduh upravnik doma
1985. Priče iz fabrike Đura Bošnjaković Tambura
1985. Srebrena lisica Čavče
1986. Štrajk u tkaonici ćilima
1986. Svečana obaveza
1987. Ne znate vi Martina
1987. Milan — Dar doktor Milan Savić
1987. Iznenadna i prerana smrt pukovnika K. K major
1988. Proljeće Janka Potlačeka Janko Potlaček
1989. Vreme čuda Jovan
1989. Sabirni centar Simeun
1989. Balkan ekspres 2 Mida
1989. Atoski vrtovi — preobraženje
1989. Balkan ekspres 2 (TV serija) Mida Baba
1989. Vreme čuda (TV serija) Jovan
1989. Sile u vazduhu Toša
1989. Poslednji krug u Monci Dobrivoje
1989. Osmi dan u nedelji Marko, Nikolin kum
1990.-te ▲
1990. Seks — partijski neprijatelj br. 1 Gvozden
1990. Profesionalac Luka Laban
1990. Klaustrofobična komedija Sava odžačar
1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
1991. Zaboravljeni Adamov tast
1991. Mala sveštenik
1991. Video jela, zelen bor Milovan
1992. Crni bombarder predsednik
1993. Tri karte za Holivud ratni veteran
1993. Obračun u Kazino Kabareu Gile
1993. Tri karte za Holivud Aldo
1993. Kaži zašto me ostavi teča
1995. Terasa na krovu Dragutin Sova
1994. Podzemlje deda
1995. Urnebesna tragedija Vasilije
1995. Ubistvo s predumišljajem Stavra Aranđelović
1995. Dvoboj za troje Boško
1995. Urnebesna tragedija Milan
1996. Bila jednom jedna zemlja deda
1997. Balkanska pravila sajdžija
1997. Gore-dole Avram Jakšić
1998. Rane komšija
1998. Bure baruta Viktor, Aleksijev otac
1999. Belo odelo sveštenik
1999. U ime oca i sina Mrgud Miletić
1999. Proputovanje Stojan (segment Srebrni metak)
1999. Đeneral Milan Nedić Milan Nedić
2000.-te ▲
2001. Otac kapetan Albert

Nagrade[uredi]

Danilo Stojković je bio dobitnik brojnih priznanja[5]. Između ostalih, tu su: Oktobarska nagrada Beograda, Sterijina nagrada, Zlatna arena u Puli 1984. (za ulogu u filmu Balkanski špijun), Srebrna arena 1969. (za ulogu u filmu Zazidani), nagrada na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, Statueta Joakim Vujić, „Oskari popularnosti“, nagrada na pozorišnom festivalu u Kvebeku, Nagrada „Pavle Vuisić“ 1998. godine, kao i „Dobričin prsten“ za životno delo. Na Međunarodni dan pozorišta, 27. marta 2002. trebalo je da primi „Zlatnog ćurana“, nagradu Dana komedije u Jagodini, ali mu je ona dodeljena posthumno[1].

Letnja pozornica u Vrnjačkoj Banji, na kojoj se održava Festival filmskog scenarija, od 2010. godine nosi ime „Danilo Bata Stojković“, a na njoj je i otkrivena spomen ploča[6] ovom glumcu. Od 2010. godine u Vrnjačkoj Banji počeli su da se održavaju i „Dani Danila Bate Stojkovića“ koji će počinjati svake godine 11. avgusta, na dan njegovog rođenja.[7]

Zanimljivosti[uredi]

  • Bata Stojković je u 14. godini ponavljao razred[1].
  • Dugogodišnji nadimak Bubuleja je stekao proslavivši se istoimenom ulogom u televizijskoj seriji Diplomci[3].
  • Bata nikada nije otkazivao predstave, pa je tako i jednu od poslednjih, „Korešpondenciju“, odigrao teško bolestan[6] 5. februara 2002. na sceni Ateljea 212. Na komemoraciji povodom Batine smrti Dušan Kovačević je rekao: „Ne znam da li je iko voleo pozorište kao Bata. Pred početak svake predstave ulazio je u garderobu maksimalno doteran, sa pažljivo odabranom kravatom. Govorio je: »Dobro veče deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj način odajem počast.«[1]

Literatura[uredi]

  • Gligorijević, Milo (Ur.). Danilo Bata Stojković. (Muzej pozorišne umetnosti Srbije: Beograd, 1995.).

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Povodom smrti Danila Bate Stojkovića, Draško Aćimović, Balkanmedia, Pristupljeno 16. aprila 2011.
  2. Danilo Bata Stojković, Pristupljeno 18. aprila 2011.
  3. 3,0 3,1 Glumčina, Dnevne novine Press od 16. marta 2007. godine, Pristupljeno 16. aprila 2011.
  4. 4,0 4,1 Bata i dalje živi u našim srcima, Dnevne novine Press od 12. avgusta 2009. godine, Pristupljeno 16. aprila 2011.
  5. Umro Bata Stojković, B92, 16. mart 2002. godine, Pristupljeno 16. aprila 2011.
  6. 6,0 6,1 U čast Danila Bate Stojkovića, Pristupljeno 16. aprila 2011.
  7. RTS: Spomen-ploča Bati Stojkoviću (12. avgust 2010)
  8. Vremeplov: Preminuo Danilo - Bata Stojković, Sajt Radio-televizije Vojvodine, Pristupljeno 16. aprila 2011.

Spoljašnje veze[uredi]