Danijel Šehtman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Danijel Šehtman
Danijel Šehtman
Lični podaci
Datum rođenja(1941-01-24)24. januar 1941. (83 god.)
Mesto rođenjaTel Aviv, Britanska Palestina
ObrazovanjeTehnion - Izraelski institut za tehnologiju
Porodica
SupružnikCipora
DecaJoav, Tamar, Ela, Rut
Naučni rad
PoljeKristalografija
InstitucijaTehnion - Izraelski institut za tehnologiju
Poznat pokvazikristali
NagradeNobelova nagrada za hemiju 2011.
Volfova nagrada za fiziku 1999.

Danijel (Dan) Šehtman (hebr. דן שכטמן; Tel Aviv, 24. januar 1941) [1] je profesor nauke o materijalima Filip Tobijas na Institutu za tehnologiju Izraela Tehnion, saradnik Ejms laboratorije američkog Ministarstva energetike i profesor nauke o materijalima na Državnom univerzitetu Ajove. 8. aprila 1982. godine, dok je bio u poseti američkom Nacionalnom institutu za standarde u Vašingtonu, Šehtman je otkrio ikosaedralnu fazu, koja je otvorila novo polje kvaziperiodičnih kristala. [2]

Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 2011. za otkriće kvazikristala, što ga čini jednim od šest Izraelaca koji su dobili Nobelovu nagradu za hemiju. [3] [4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Dan Šehtman je rođen 1941. u Tel Avivu, u tadašnjoj Mandatarnoj Palestini; grad je postao deo nove države Izrael 1948. godine. Odrastao je u Petah Tikvi i Ramat Ganu. Njegovi deda i baka su emigrirali u Palestinu tokom Druge alije - emigracije Jevreja u Palestinu (1904–1914) i osnovali štampariju. Šehtman je kao dete bio fasciniran Tajanstvenim ostrvom Žila Verna (1874), koje je mnogo puta čitao. Njegov san iz detinjstva bio je da postane inženjer kao glavni protagonista, Sajrus Smit.

Mislio sam da je to najbolja stvar koju čovek može da uradi. Inženjer u knjizi poznaje mehaniku i fiziku i iz ničega stvara čitav način života na ostrvu. Hteo sam da budem takav. [5]

Šehtman je oženjen prof. Ciporom Šehtman, šefom odeljenja za savetovanje i ljudski razvoj na Univerzitetu u Haifi, i autorom dve knjige o psihoterapiji. [6] [7] Imaju sina Joava Šehtmana (postdoktorski istraživač u laboratoriji VE Moerner) i tri ćerke: Tamar Finkelštajn (organizacioni psiholog u centru za rukovodstvo izraelske policije), Ela Šehtman-Kori (doktorka kliničke psihologije) i Rut Dagud-Nevo (takođe doktor kliničke psihologije). [8] [9] On je ateista. [10]

Akademska karijera[uredi | uredi izvor]

Sastanak na NIST-u 1985. gde Šehtman (levo) objašnjava atomsku strukturu kvazikristala

Nakon što je doktorirao nauku o materijalima na Tehničkom fakultetu 1972. godine, gde je i diplomirao mašinstvo 1966. i magistrirao 1968. godine, [1] prof. Šehtman je bio saradnik NRC-a (Nacionalni istraživački savet SAD) u laboratorijama za istraživanje svemira u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson AFB, Ohajo, gde je tri godine proučavao mikrostrukturu i fizičku metalurgiju titanijum-aluminida. Godine 1975. pridružio se odeljenju za inženjerstvo materijala u Tehnionu. 1981–1983. bio je u poseti Univerzitetu Džons Hopkins, gde je proučavao brzo očvrsnute prelazne metalne legure aluminijuma, u zajedničkom programu sa NBS-om. Tokom ovih studija otkrio je ikosaedarsku fazu koja je otvorila novo polje kvaziperiodičnih kristala.

1992–1994. bio je u poseti Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju (NIST), gde je proučavao uticaj defektne strukture dijamanta hemijski istaloženog parom (CVD) na njegov rast i svojstva. Šehtmanova istraživanja u Tehnionu se sprovode u Centru Luis Edelštajn, i u Volfsonovom centru kojim on rukovodi. Služio je u nekoliko senatskih komiteta Tehniona i bio je na čelu jednog od njih.

Šehtman se pridružio državnom fakultetu u državi Ajova 2004. Trenutno provodi oko pet meseci godišnje u Ejmsu. [3] [11]

Od 2014. godine je na čelu Međunarodnog naučnog saveta Tomskog politehničkog univerziteta u Sibiru. [12]

Rad na kvazikristalima[uredi | uredi izvor]

Šehtmanov rad koji je dobio Nobelovu nagradu bio je u oblasti kvazikristala, kristalnih materijala kojima nedostaju strukture koje se ponavljaju, kao što je ova legura Al-Pd-Mn. [13]
Intervju sa Danom Šlehtmanom posle dobijanja Nobelove nagrade

Od dana kada je Šehtman objavio svoja otkrića o kvazikristalima 1984. do dana kada je Lajnus Poling umro (1994), Šehtman je bio izložen njegovom neprijateljstvu. „Dugo sam bio ja protiv sveta“, rekao je. „Bio sam predmet ismevanja i predavanja o osnovama kristalografije. Vođa opozicije mojim otkrićima bio je dvostruki nobelovac Lajnus Poling, idol Američkog hemijskog društva i jedan od najpoznatijih naučnika na svetu. Godinama, do svog poslednjeg dana, borio se protiv kvaziperiodičnosti u kristalima. Pogrešio je i posle nekog vremena uživao sam u svakom trenutku ove naučne bitke, znajući da je pogrešio.“ [14]

Zabeleženo je da je Lajnus Poling rekao „Ne postoji takva stvar kao što su kvazikristali, samo kvazi-naučnici“. [15] Poling očigledno nije znao za rad iz 1981. H. Klajnerta i K. Makija koji je ukazao na mogućnost neperiodične ikosaedarske faze u kvazikristalima [16] (vidi istorijske beleške). Po objavljivanju Šehtmanovog rada, drugi naučnici su počeli da potvrđuju i prihvataju empirijske nalaze o postojanju kvazikristala. [17] [18]

Nobelov komitet pri Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka rekao je da je „njegovo otkriće bilo izuzetno kontroverzno“, ali da je njegov rad „na kraju primorao naučnike da preispitaju svoju koncepciju same prirode materije“. [15] Kroz Šehtmanovo otkriće, nekoliko drugih grupa je uspelo da formira slične kvazikristale do 1987. godine, otkrivši da ovi materijali imaju nisku toplotnu i električnu provodljivost, dok poseduju visoku strukturnu stabilnost. [19] [20] [21] Kvazikristali su takođe pronađeni u prirodi. [22] [23]

Kvaziperiodični kristal, ili, ukratko, kvazikristal, je struktura koja je uređena, ali nije [[Braveova rešetka | periodična]]. Kvazikristalni obrazac može kontinuirano ispuniti sav raspoloživi prostor, ali mu nedostaje translaciona simetrija. [24] „Aperiodični mozaici, poput onih pronađenih u srednjovekovnim islamskim mozaicima palate Alhambra u Španiji i svetilišta Darb-i Imam u Iranu, pomogli su naučnicima da shvate kako izgledaju kvazikristali na atomskom nivou. U tim mozaicima, kao i u kvazikristalima, obrasci su pravilni – prate matematička pravila – ali se nikada ne ponavljaju.“ [15] „ Intrigantna karakteristika takvih obrazaca, koji se takođe nalaze u arapskim mozaicima, jeste da se matematička konstanta poznata kao grčko slovo grč. ταυ, ili „zlatni presek“, javlja iznova i iznova. U osnovi to je niz koji je razvio Fibonači u 13. veku, gde je svaki broj zbir prethodna dva.“ [15]

Kvazikristalni materijali mogu se koristi u velikom broju primena, uključujući formiranje izdržljivog čelika koji se koristi za finu instrumentaciju, i nelepljivu izolaciju za električne žice i opremu za kuvanje, [25] [26] ali trenutno nemaju tehnološku primenu.

Nobelova nagrada iznosila je 10 miliona švedskih kruna (oko 1,5 milion USA dolara). [15]

Predsednička kandidatura[uredi | uredi izvor]

Šehtman je 17. januara 2014. u intervjuu za izraelski Kanal jedan objavio svoju kandidaturu za predsednika Izraela. [27] Šehtman je dobio podršku deset poslanika Kneseta potrebnih za kandidovanje. Na izborima održanim 10. juna 2014. dobio je samo jedan glas. Ovo je navelo izraelsku štampu i izraelske humoriste da Šehtmana kvalifikuju kao „kvazi predsednika“ u odnosu na citat „kvazi naučnika“.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Šehtman u Stokholmu, jun 2016.
  • 2014. Fray International Sustainability Award, SIPS 2014. [28]
  • 2013. Počasni doktor Univerziteta Bar-Ilan [29]
  • Nobelova nagrada za hemiju 2011. za otkriće kvazikristala
  • Nagrada za 25. godišnjicu Evropskog društva za istraživanje materijala (E-MRS) 2008.
  • 2002. EMET nagrada za hemiju
  • 2000. Muriel & David Jacknow Technion nagrada za izvrsnost u nastavi
  • 2000. Nagrada Gregori Aminof Kraljevske švedske akademije nauka
  • 1999. Volfova nagrada za fiziku [30]
  • Izraelska nagrada za fiziku 1998. [31]
  • Vajcmanova nagrada za nauku 1993.[traži se izvor]
  • 1990. Rotšild nagrada za inženjering [32]
  • 1988. Akademska nagrada Nove Engleske Tehniona[traži se izvor]
  • 1988. Međunarodna nagrada za nove materijale[traži se izvor] Američkog fizičkog društva
  • 1986. Nagrada za fiziku Fridenbergovog fonda za unapređenje nauke i obrazovanja[traži se izvor]

Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Dan Shechtman Arhivirano novembar 10, 2011 na sajtu Wayback Machine. (PDF). Retrieved on January 28, 2012.
  2. ^ „Israeli Wins Chemistry Nobel For Quasicrystals”. npr.org. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  3. ^ a b Iowa State, Ames Laboratory, Technion Scientist Wins Nobel Prize in Chemistry. Newswise.com (October 5, 2011). Retrieved on 2012-01-28.
  4. ^ Multiple sources:
  5. ^ „Clear as crystal”. Haaretz. 1. 4. 2011. Pristupljeno 6. 10. 2011. 
  6. ^ Professor Zipora Shechtman Arhivirano april 1, 2012 na sajtu Wayback Machine. Edu.haifa.ac.il. Retrieved on January 28, 2012.
  7. ^ He deserves it, wife of 2011 Nobel Chemistry laureate says Arhivirano oktobar 26, 2011 na sajtu Wayback Machine. Monstersandcritics.com (October 5, 2011). Retrieved on 2012-01-28.
  8. ^ Shechtman Wins Chemistry Nobel for Crystal Find Arhivirano decembar 18, 2011 na sajtu Wayback Machine. Mobile.bloomberg.com (October 5, 2011). Retrieved on 2012-01-28.
  9. ^ Genealogy of the Shechtman family. Geni.com (August 12, 2010). Retrieved on 2012-01-28.
  10. ^ „Dan Shechtman: 'Linus Pauling said I was talking nonsense'”. 6. 1. 2013. 
  11. ^ Iowa State prof wins Nobel in chemistry (Chicago Tribune, October 5, 2011)
  12. ^ „V TPU vpervыe prošlo zasedanie Meždunarodnogo naučnogo soveta”. Arhivirano iz originala 3. 9. 2014. g. Pristupljeno 1. 9. 2014. 
  13. ^ Ünal, B; V. Fournée; K.J. Schnitzenbaumer; C. Ghosh; C.J. Jenks; A.R. Ross; T.A. Lograsso; J.W. Evans; P.A. Thiel (2007). „Nucleation and growth of Ag islands on fivefold Al-Pd-Mn quasicrystal surfaces: Dependence of island density on temperature and flux” (PDF). Physical Review B. 75 (6): 064205. Bibcode:2007PhRvB..75f4205U. doi:10.1103/PhysRevB.75.064205. 
  14. ^ „Iowa State, Ames Laboratory, Technion scientist wins Nobel Prize in Chemistry” (Saopštenje). Ames, Iowa: Iowa State University. 5. 10. 2011. 
  15. ^ a b v g d Lannin, Patrick (5. 10. 2011). „Ridiculed crystal work wins Nobel for Israeli”. Reuters. Pristupljeno 22. 10. 2011. 
  16. ^ Kleinert H., Maki K. (1981). „Lattice Textures in Cholesteric Liquid Crystals” (PDF). Fortschritte der Physik. 29 (5): 219—259. Bibcode:1981ForPh..29..219K. doi:10.1002/prop.19810290503. 
  17. ^ Bradley, David (5. 10. 2011). „Dan Shechtman discusses quasicrystals”. ScienceBase. Pristupljeno 5. 10. 2011.  Shechtman video interview
  18. ^ „Clear as crystal”. Haaretz. 1. 4. 2011. Pristupljeno 6. 10. 2011. 
  19. ^ Day, Charles (2001-02-01). „Binary Quasicrystals Discovered That Are Stable and Icosahedral”. Physics Today. 54 (2): 17—18. ISSN 0031-9228. doi:10.1063/1.1359699. 
  20. ^ Wang, N.; Chen, H.; Kuo, K. H. (1987-08-31). „Two-dimensional quasicrystal with eightfold rotational symmetry”. Physical Review Letters. 59 (9): 1010—1013. doi:10.1103/PhysRevLett.59.1010. 
  21. ^ Bancel, Peter A.; Heiney, Paul A. (1986-06-15). „Icosahedral aluminum--transition-metal alloys”. Physical Review B. 33 (12): 7917—7922. doi:10.1103/PhysRevB.33.7917. 
  22. ^ Crane, Leah (8. 12. 2016). „Third-ever natural quasicrystal found in Siberian meteorite”. New Scientist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28. 
  23. ^ Bindi, Luca; Eiler, John M.; Guan, Yunbin; Hollister, Lincoln S.; MacPherson, Glenn; Steinhardt, Paul J.; Yao, Nan (2012-01-31). „Evidence for the extraterrestrial origin of a natural quasicrystal”. Proceedings of the National Academy of Sciences (na jeziku: engleski). 109 (5): 1396—1401. ISSN 0027-8424. PMID 22215583. doi:10.1073/pnas.1111115109. 
  24. ^ Janot, Christian (1997). Quasicrystals – a primer, 2nd ed. Oxford University Publishing. 
  25. ^ Van Noorden, Richard (5. 10. 2011). „Impossible crystals snag chemistry Nobel”. nature. doi:10.1038/news.2011.572. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  26. ^ Carpenter, Jennifer (5. 10. 2011). „Nobel win for crystal discovery”. BBC. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  27. ^ „Nobel Prize winning professor announces run for president of Israel”. 
  28. ^ „Dan Shechtman Winner of the Fray Award”. 
  29. ^ „Honorary Doctorate Recipients, Bar-Ilan University”. Arhivirano iz originala 24. 05. 2017. g. Pristupljeno 3. 9. 2019. 
  30. ^ „Wolf Prize Recipients in Physics”. Wolffund.org.il. Arhivirano iz originala 05. 02. 2012. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  31. ^ „Israel Prize Official Site – Recipients in 1998 (in Hebrew)”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. 
  32. ^ Ziv, Jacob (2010). „Engineering”. Rothschild Prizes 2010: Fifty Years (PDF) (na jeziku: engleski). Jerusalem. str. 26, 32. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Divincenzo, D. P.; Steinhardt, Paul J., ur. (1991). Quasicrystals: The State of the Art. Directions in Condensed Matter Physics. 11. World Scientific. ISBN 981-02-0522-8. 
  • T. Janssen. 2007. Quasicrystals: Comparative dynamics. Nature Materials, Vol 6., 925–926.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данијел_Шехтман&oldid=27615543”