Dvadesetšesta egipatska dinastija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Dvadesetšesta egipatska dinastija, takođe poznata i kao Saiska dinastija, vladala je Egiptom od 664. do 525. godine p. n. e. Saiski period obično se smatra početkom „poznog perioda“ istorije starog Egipta. Najuočljivija promena jeste pojava demotskog pisma koje predstavlja fazu razvoja egipatskog kurzivnog pisma, hijeratskog. Period od oko 140 godina, sve do osvajanja Egipta od strane Kambiza, predstavlja stabilnu fazu egipatske istorije. Izvori za ovaj period jesu dela Herodota (druga knjiga) i Diodora (prva knjiga), kao i materijal iz samog Egipta (Serapeum u Sakari gde se nalaze ispisani sarkofazi i stele i drugi). Za Saisku dinastiju karakteristično je poštovanje kulta Apis-bika i boga Ptaha i boga Memfisa.

Istorija[uredi]

Dinastiju je osnovao faraon Psametih I. Svoju vladavinu započeo je kao asirski vladar. Nije poznato kako je Psametih uspeo da se izbori za nezavisnost i od Asiraca i od Napatinaca. Asirija nije preduzela nikakvu vojnu akciju protiv Egipta. Odnosi između dve države bili su relativno prijateljski. Do 656. godine p. n. e. Psametih je proširio svoju vlast i na Gornji Egipat. Država je ponovo bila ujedinjena. Ovo je ustanovljeno „Nitokridinom stelom usvajanja“. Važni centri Saiske dinastije bili su Memfis i Sais. Vladari su koristili najamničku vojsku koja je za svoje usluge od faraona dobijala parcelu zemlje. Faraon Neho II razvio je egipatsku mornaricu koja je delovala i na Sredozemnom i na Crvenom moru. Ovaj faraon poznat je i po započinjanju kopanja kanala koji bi povezivao Nil sa Crvenim morem. Završio ga je ahemenidski car Darije I. Psametih je otvorio Egipat trgovcima iz Grčke. U to vreme nastaje grčka kolonija Naukratis i druge trgovačke postaje u severnom Egiptu.

Južna granica države ležala je u Asuanu. Protiv Kušitskog kraljevstva, Egipćani su poveli jedan pohod (593. godine p. n. e.). Egipat se nametnuo i kao značajan faktor u političkom životu Levanta. Judeja je bila vazalna egipatska država. Jak uticaj Egipat je vršio i na Fenikiju, a protiv Vavilonije je vodio borbe sve do 601. p. n. e.

Godine 570/69. p. n. e. izbija građanski rat u Egiptu. Faraon Aprije je ubijen. Na njegovo mesto dolazi vojni komandant Amazis. Amazis je bio pretposlednji vladar Saiske dinastije. Vladao je do 526. godine p. n. e. Zajednička opasnost od Persije zbližila je Egipat i Vaviloniju. Savezu se priključuje i Lidija. Obe saveznice Egipta osvojio je persijski vladar Kir. Amazisa je na prestolu nasledio Psametih III. Naslednik Kira, Kambiz, organizovao je pohod na Egipat. Severni deo države predao se bez pružanja jačeg otpora. Mnogi pređašnji činovnici nastavili su da služe persijske gospodare. Persijski vladari usvojili su formalne egipatske titule.

Izvori[uredi]