12 година ропства (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
12 godina ropstva
Filmski poster na srpskom jeziku
Izvorni naslov12 Years a Slave
Žanrbiografski
drama
RežijaStiv Makvin
ScenarioDžon Ridli
ProducentBred Pit
Did Gardner
Džeremi Klajner
Bil Pohlad
Stiv Makvin
Arnon Milčan
Entoni Katagas
Temelji se naDvanaest godina ropstva
(Solomon Nortup)
Glavne ulogeČuetel Edžiofor
Majkl Fasbender
Benedikt Kamberbač
Pol Dejno
Garet Dilahant
Pol Džijamati
Skot Maknejri
Lupita Njongo
Adepero Oduje
Sara Polson
Bred Pit
Majkl K. Vilijams
Alfri Vudard
MuzikaHans Cimer
SnimateljŠon Bobit
MontažaDžo Volker
Producentska
kuća		Searchlight Pictures (Severna Amerika)
Entertainment One (UK i Irska)
StudioRegency Enterprises
River Road Entertainment
Plan B Entertainment
New Regency
Film4 Productions
Godina2013.
Trajanje134 minuta[1]
ZemljaSAD
Ujedinjeno Kraljevstvo
Kanada
Jezikengleski
Budžet20−22 miliona dolara[2][3]
Zarada187,7 miliona dolara[2]
Veb-sajtwww.searchlightpictures.com/12yearsaslave/
IMDb veza

12 godina ropstva (engl. 12 Years a Slave) američko-britanski je biografsko-dramski film iz 2013. godine, u režiji Stiva Makvina. Scenario potpisuje Džon Ridli na osnovu istoimenih memoara autora Solomona Nortupa, slobodnog Afroamerikanca koga su dva prevaranta kidnapovali 1841. u Vašingtonu i prodali u ropstvo. Producenti filma su bili Bred Pit, Did Gardner, Džeremi Klajner, Bil Pohlad, Makvin, Arnon Milčan i Entoni Katagas. Filmsku muziku je komponovao Hans Cimer.

Ulogu Solomona Nortupa tumači Čuetel Edžiofor, dok su u ostalim ulogama Majkl Fasbender, Benedikt Kamberbač, Pol Dejno, Garet Dilahant, Pol Džijamati, Skot Maknejri, Lupita Njongo, Adepero Oduje, Sara Polson, Bred Pit, Majkl K. Vilijams i Alfri Vudard. Film je sniman u Nju Orleansu od juna do avgusta 2012. godine, između ostalog na raznim plantažama iz vremena pre Američkog građanskog rata.

Film je naišao na pozitivne reakcije kritičara, od kojih su ga mnogi proglasili najboljim filmom 2013. godine i zaradio je preko 187 miliona dolara širom sveta. Bio je nominovan za devet Oskara, od kojih je osvojio tri: za najbolji film, najbolji adaptirani scenario i najbolju sporednu glumicu (Njongo).[4][5] Film je takođe osvojio Zlatni globus za najbolji dramski film, kao i nagrade BAFTA za najbolji film i najboljeg glumca (Edžiofor). Godine 2023, Kongresna biblioteka je izabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.[6]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Godine 1841, Solomon Nortup je slobodni Afroamerikanac koji svira violinu, živi sa svojom suprugom En Hempton i njihovo dvoje dece u Saratoga Springsu, država Njujork. Jednom prilikom mu dvojica ljudi, Braun i Hamilton, ponude dvonedeljni posao muzičara, pod uslovom da otputuje sa njima u Vašington. Po dolasku u Vašington, oni ga drogiraju i odvode u kolibu za robove u vlasništvu Džejmsa Burča.

Nortap je poslat u Nju Orleans, zajedno sa drugim zarobljenim robovima. Trgovac robova, Friman, daje Nortupu novo ime „Plat”, govori mu da je odbegli rob iz Džordžije i prodaje ga vlasniku plantaže Vilijamu Fordu. Nortup impresionira Forda nakon što izgradi put kroz močvaru za transport drva koji je mnogo brži i efikasniji od ranijeg, pa mu Ford poklanja violinu u znak zahvalnosti. Nortup uskoro urezuje na violini imena svoje supruge i dece.

Fordov stolar, Džon Tibits, prezire Nortupa i tenzije između njih dvojice ubrzo eskaliraju. Tibits napada Nortupa, a ovaj se brani. Zarad osvete, Tibits i njegovi prijatelji pokušavaju da linčuju Nortupa, ali ih u tome sprečava Čapin, Fordov nadzornik, iako ostavlja Nortapa da visi na omči celi dan. Uskoro ga Ford spašava, ali odlučuje da ga proda vlasniku plantaže Edvinu Epsu, kako bi ga zaštitio od Tibitsa. Nortup pokušava da objasni da je on u stvari slobodan čovek, ali Ford mu objašnjava da to ne može da čuje i da mora da otplati dug koji je nastao kada ga je kupio kao roba.

Za razliku od relativno dobroćudnog Forda, Eps je sadista koji veruje da njegovo pravo zlostavljanja robova odobrava sama Biblija. Robovi bivaju bičevani ukoliko svakog dana ne uspeju da uberu najmanje 91 kilogram pamuka. Devojka pod imenom Petsi svakog dana ubere preko 230 kilograma pamuka, zbog čega je Eps redovno hvali. Petsi privlači Epsa i on je svakodnevno siluje, čime uzrokuje ljubomoru svoje supruge Meri koja zbog toga često ponižava Petsi. Njena jedina uteha je poseta gospođe Šo, bivše robinje čiji se vlasnik u nju zaljubio i oženio je. Petsi želi da umre i moli Nortupa da je ubije, ali on odbija.

Uskoro izbija epidemija koja uništava Epsov pamuk i plantažu. Budući da ne može ništa da uradi sa svojom zemljom, on pozajmljuje svoje robove susednoj plantaži tokom sezone. Dok provodi vreme tamo, Nortup postaje jedan on omiljenih robova Džadža Tarnera, koji mu dozvoljava da svira violinu na godišnjici venčanja njegovog komšije, kao i da zadrži svu eventualnu zaradu. Kada se Nortup vrati Epsu, pokušava da upotrebi taj novac kod Armsbija − belca i bivšeg nadzornika koji sada sa ostalim robovima bere pamuk − kako bi ovaj odneo njegovo pismo prijateljima u Njujorku. Armsbi pristaje da to učini i prihvata Nortupov ušteđeni novac, ali ga izda Epsu. Nortup ipak uspeva da izbegne kaznu, ubedivši Epsa da Armsbi laže. Ubrzo nakon toga uplakani Nortup pali svoje pismo, svoju jedinu nadu da za slobodom.

Nortap zajedno sa kanadskim radnikom Samjuelom Basom započinje da radi na izradi verande. Bas je uznemiren zbog Epsovog brutalnog ponašanja prema robovima i izražava svoje protivljenje robovlasničkom sistemu, čime izaziva Epsovu nenaklonost. Jednoga dana Eps postaje uznemiren nakon što otkrije da Petsi nije na plantaži. Kada se vratila, otkrila mu je da je otišla do gospođe Šo po sapun, jer joj je Meri Eps zabranila da koristi njihov. Eps joj ne veruje i naređuje bičevanje. Ohrabren od strane svoje supruge, Eps prisiljava Nortupa da bičuje Petsi. Nortup nevoljno pristaje, i kao rezultat toga Eps uzima bič i divljački prebija Petsi.

Nortup namerno uništava svoju violinu i, nastavljajući sa radom na izradi verande, ispriča celu svoju priču Basu. Još jedanput, Nortup traži pomoć u slanju pisma u Saratoga Springs. Bas, rizikujući sopstveni život, pristaje da pošalje pismo.

Jednoga dana na plantažu dolazi lokalni šerif sa kočijom u kojoj se nalazi još jedan čovek koji poziva Nortupa. Nortup prepoznaje muškarca u kočiji kao gospodina Parkera, vlasnika radnje koga je poznavao u Saratogi. Parker je došao da ga oslobodi i oni počinju da se grle uprkos besu Epsa koji protestuje i pokušava da spreči Nortupa da ode. Pre nego što se Nortup ukrca u kočiju, Petsi ga doziva i oni se grle u znak rastanka. Znajući da su u potencijalnoj opasnosti, Parker i šerif nagovaraju Nortupa da požuri, te uskoro napuštaju plantažu.

Nakon što je proveo dvanaest godina u ropstvu, Nortap je ponovo slobodan i vraća se svojoj porodici. Kada je ušao u kuću, ugledao je En, Alonza, Margaret i njenog muža koji mu u naručje stavlja njegovog unuka − Solomona Nortupa Stauntona. Odjavna špica filma objašnjava nemogućnost da Nortup i njegov tim sudski gone Brauna, Hamiltona i Burča, nemogućnost da se objave njegovi memoari iz 1853. godine, kao i misteriozne detalje oko njegove smrti i sahrane.

Glavne uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Čuetel Edžiofor Solomon Nortup
Majkl Fasbender Edvin Eps
Benedikt Kamberbač Vilijam Ford
Pol Dejno Džon Tibits
Garet Dilahant Armsbi
Pol Džijamati Teofilus Frimen
Skut Maknejri Meril Braun
Lupita Njongo Petsi
Adepero Oduje Elajza
Sara Polson Meri Eps
Bred Pit Samjuel Bas
Majkl K. Vilijams Robert
Alfri Vudard Harijet Šo
Kvavenžane Volis Margaret Nortup
Mark Mekoli kapetan
Brajan Bet Džadž Tarner

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj projekta[uredi | uredi izvor]

Nakon što je 2008. godine tokom produkcije svog filma Glad upoznao Džona Ridlija, reditelj Stiv Mekvin ga je kontaktirao sa željom da zajedno rade na filmu čija bi se radnja odnosila na "period robovlasništva u Americi".[7] Radeći na razvoju ideje, njih dvojica nisu mogli da pronađu zajedničku notu sve dok Mekvinova partnerka, Bjanka Stajter, nije pronašla memoare Solomona Nortapa iz 1853. godine pod nazivom 12 godina ropstva. Mekvin je kasnije izjavio u jednom intervjuu:

"Pročitao sam knjigu i ostao zapanjen. U to vreme sam bio prilično ljut na sebe što pre toga nisam ni znao da ta knjiga postoji. Živim u Amsterdamu gde je Ana Frank nacionalni heroj, a za mene je ova knjiga upravo poput njenog dnevnika, napisanog 97 godina ranije - iskustvo iz prve ruke o robovlasništvu. Goreo sam od želje da upravo tu knjigu prenesem na veliko platno".[8]

Nakon dugotrajnog razvojnog procesa projekta tokom koga se produkcijska kompanija Breda Pita, Plan B Entertainment, takođe uključila, a koja je umnogome pomogla u finansiranju, snimanje filma je najavljeno u avgustu 2011. godine sa Stivom Mekvinom kao rediteljem i Čjuitelom Edžioforom u ulozi Solomona Nortapa.[9] U oktobru 2011. godine, glumac Majkl Fasbender se pridružio glumačkoj postavi.[10] Rane 2012. godine određen je ostatak glumaca, a početak snimanja planiran je za kraj juna meseca te godine.[11][12]

Kako bi što preciznije prikazali jezik i narečje razdoblja i regije u kojima se radnja odvija, Majkl Baster je zaposlen kako bi naučio glumce da ispravno govore. Sam jezik je imao književni kvalitet povezan sa stilom pisanja tog vremena, a na koje snažan utisak imala Biblija kralja Džejmsa.[13] Baster objašnjava:

"Ne znamo kako su robovi govorili 40-ih godina 19. veka pa sam odlučio da koristim ruralne primere govora iz Misisipija i Luizijane (za glumce Edžiofora i Fasbendera). Za Benedikta Kamberbača sam pronašao govor stanovnika visoke klase iz Nju Orleansa iz 30-ih. Takođe sam radio i sa Lupitom Niongo koja je poreklom iz Kenije, koja je studirala na Jejlu. Promenila je svoj govor kako bi zaista zvučala američki".[14]

Nakon što su obojica osvojili prestižnu filmsku nagradu Oskar, u medijima se govorilo da su se Mekvin i Ridli posvađali zbog potpisa scenarija. Navodno je Mekvin tražio od Ridlija da ih obojicu potpiše, ali je ovaj to odbio. Mekvin se žalio kompaniji Fox Searchlight, ali je kompanija stala na Ridlijevu stranu. Tokom svojih pobedničkih govora, ni jedan ni drugi nisu zahvaljivali jedan drugom.[15] Od tada, međutim, Ridli je u nekoliko intervjua izrazio žaljenje što nije pomenuo Mekvina u svojim govorima,[16][17] a takođe je i negirao njihovu svađu.[18][19]Hvalio je rad sa Mekvinom i objasnio da je on jedini potpisan u scenariju zbog pravila Ceha scenarista.[20] Reditelj Mekvin, s druge strane, nije komentarisao navedenu svađu.[15][17][18][19]

Snimanje filma[uredi | uredi izvor]

Sa produkcijskim budžetom od 20 miliona dolara, snimanje je započeto 27. juna 2012. godine u Nju Orleansu (Luizijana). Snimanje filma završeno je 13. avgusta 2012. godine[21], nakon sedam nedelja[22]. Kako bi smanjili produkcijske troškove, većina filma je snimljena u široj okolini Nju Orleansa - uglavnom južno od okruga Red River u severnom delu države gde je Nortap zaista i bio rob.[23] Među lokacijama koje su korišćene za snimanje bile su i četiri plantaže: Felicity, Bocage, Destrehan i Magnolia.[24] Upravo je plantaža Magnolija smeštena nekoliko kilometara od mesta gde je Nortap držan u ropstvu. "Bilo je izrazito snažno i emotivno znati činjenicu da se nalazimo praktično na mestu gde su se stvari iz filma zaista dogodile", izjavio je Edžiofor. "Osećaj plesa sa duhovima bio je gotovo opipljiv".[25] Film se takođe snimao u hotelu Kolumns (Columns), kao i u francuskom delu Nju Orleansa.

Glavni fotograf filma Šon Bobit[26], snimio je 12 godina ropstva na 35 mm vrpci sa širokougaonim 2.35:1 omerom. "Kada radite film čija je radnja smeštena u određeni istorijski period, taj film mora da pruži gledaocima celokupan osećaj tog perioda i njegove kvalitete", izjavio je Bobit. "A zbog epske prirode same priče, širokougaono snimanje bilo je jedini izbor. Takav način snimanja znači veliki film, epsku priču - u ovom slučaju epsku priču o ljudskoj izdržljivosti".[27]

Ekipa filma nije želela da snima film vizuelnim stilom dokumentarne estetike.[28] Namerno snimajući krasne eksterijere koji su stvorili vizuelni kontrast u samoj priči, ekipa filma je želela da podseti na rad španskog slikara Fransiska Goje. Reditelj Mekvin je to objasnio:

"Kada razmislite o Goji koji je slikao najgroznije slike nasilja, mučenja i slično, znate da gledate vredne slike, a jedan od razloga zbog čega su tako divne je upravo zbog toga što slikar njima govori 'gledajte, pogledajte ovo'. Kada bi naslikali nešto ružno na ružan način, sve bi moglo otići u krivu perspektivu, jer time privlačite pažnju na činjenicu da nešto nije u redu sa slikom, a ne dajete priliku posmatraču da gleda samu sliku".[29]

Kostimografija[uredi | uredi izvor]

Kako bi što preciznije prikazali razdoblje u kom se radnja filma događa, filmska ekipa iza kamere je sprovela istraživanje koje je uključivalo proučavanje ilustracija i crteža tog doba.[30] Kostimografkinja Patriša Noris je imala osam nedelja da pripremi kostima, pa je sarađivala sa kostimografskim skladištem Western Costume kako bi prikupila odeću koja će ilustrovati tok vremena, a u isto vreme koja će biti istorijski precizna.[31] Koristeći palete boja tonova zemlje, Noris je kreirala gotovo 1000 različitih kostima za film. "Noris je uzela uzorke zemlje sa tri plantaže kako bi njeni kostimi bili što približniji toj boji", izjavio je reditelj Mekvin i dodao: "Razgovarala je sa fotografom Šonom Bobitom u vezi svakog pojedinog lika na svakoj pojedinoj plantaži - film je zbog toga pun svih tih sitnih detalja".[32]

Muzika iz filma[uredi | uredi izvor]

Muziku za film je napisao Hans Cimer (Hans Zimmer), dok je originalnu muziku za violinu napisao i aranžirao Nikolas Britel (Nicholas Brittel), a odsvirao Tim Fejn (Tim Fain).[33] Sam film takođe sadrži nekoliko dela zapadnjačke klasične muzike, te američku narodnu muziku poput "Trio in B-flat, D471" autora Franca Šuberta ili "Run, Nigger, Run" Džona i Alana Lomaksa.[34] Službeni muzički zapis filma, soundtrack, naziva Music from and Inspired by 12 Years s Slave digitalno je pušten u prodaju 5. novembra, a fizički ce-de započeo je sa prodajom 11. novembra 2013. godine izdavača Kolumbija Rekords.[35] Uz Cimerovu originalnu muziku, na soundtrack-u se takođe nalazi i muzika inspirisana filmom autora kao što su Džon Ledžend, Ališa Kiz, Kris Kornel i Alabama Šejks.[36] Ledžendova pesma "Roll, Jordan, Roll", debitovala je na internetu tri nedelje pre nego što je soundtrack pušten u prodaju.[37]

Istorijska tačnost[uredi | uredi izvor]

Afroamerički istoričar i kulturološki istraživač Henri Luis Gejts Džunior (Henry Louis Gates Jr) bio je glavni savetnik na filmu, dok se istraživač Dejvid Fisk (David Fiske), koautor knjige Solomon Nortap: Cela priča autora '12 godina ropstva', pobrinuo se u nabavci određenog materijala koji se koristio za snimanje filma.[38] Uprkos tome, vesti i članci u novinama i časopisima u vreme kino distribucije filma su isticali da je sam Nortap uzeo određenu slobodu prilikom pisanja knjige, a da je Mekvin zbog dramaturških, modernih i ostalih razloga definitivno uzeo određenu umetničku slobodu u portretisanju istorijskog razdoblja filma i događaja opisanih u njemu.

U časopisu The Hollywood Reporter Scott Feinberg se u svom tekstu osvrnuo na članak iz Njujork Tajmsa od 22. septembra koji je "iskopao i naglasio esej iz 1985. godine još jednog naučnika, Džejmsa Olnija, koji je u tom eseju doveo u pitanje doslovnu istinu određenih incidenata koje Nortap opisuje te naveo Dejvida Vilsona - belog prepisivača kom je Nortap diktirao svoju priču - koji je uzeo slobodu i 'ulickao' priču kako bi ista još efikasnije delovala na javno mišljenje o robovlasništvu.[39] Prema Olniju, kada su abolicionisti pozivali bivše robove da podele svoja lična iskustva o ropstvu na antiropskim konvencijama i kada su kasnije plaćali objave tih priča u novinama "svi zajedno - i abolicionisti i bivši robovi - imali su jasna očekivanja od tih objava".[38]

U magazinu The Atlantic Noa Berlatski je pisao o sceni u Mekvinovoj filmskoj verziji priče, ubrzo nakon što Nortap opet bude otet, kada se nalazi na brodu koji putuje prema jugu, u kojoj mornar ulazi u potpalublje kako bi silovao mladu ropkinju i kada muški rob pokušava da ga spreči. "Mornar bez oklevanja ubija roba", napisao je Berlatski, "i to se čini malo verovatnim - robovi su vredni, a mornar nije bio njihov vlasnik. Naravno, tog trenutka uopšte nema u knjizi".[40]

Forest Vikman iz magazina Slate istakao je da Nortapova knjiga mnogo više veliča Vilijama Forda nego što je prikazano u Mekvinovom filmu. Nortapove reči su bile: "Nikada nije postojala srdačnija, plemenitija, iskrenija, hrišćanskija osoba od Vilijama Forda" uz dodatak da su ga vlastite okolnosti "zaslepile da vidi nerazdvojivu grešku sistema robovlasništva". Film, međutim, sudeći prema Vikmanu "učestalo potkopava Forda". Mekvin podriva hrišćanstvo kao dobro u pokušaju da nadogradi etičku lekciju iz Nortapove priče za 21. vek, držeći institucije Hrišćanstva pod svetlom zbog njihove sposobnosti opravdavanja robovlasništva tog vremena.[41] Nortap je bio hrišćanin svog vremena, a o svom bivšem vlasniku (Fordu) je pisao da je bio "zaslepljen okolnostima" što bi u retrospektivi značilo rasističko prihvatanje robovlasništva uprkos tome što je Ford bio hrišćanin - pozicija koja je neprihvatljiva modernim hrišćanima[42] te hrišćanskim abolicionistima 19. veka, ali ne i kontradiktorna samom Nortapu. Valeri Elverton Dikson iz Vašington Posta okarakterisala je hrišćanstvo prikazano u filmu kao "slomljeno".[41]

Emili Vest, profesorka istorije na Univerzitetu Riding koja se specijalizovala za istoriju robovlasništva u SAD je rekla: "Nikada nisam videla film koji predstavlja robovlasništvo tako precizno."[43] Pišući kritiku za Histori Ekstra - internetsku stranicu magazina Bi-Bi-Si Histori - napisala je: "Film oštro i snažno otkriva sve o robovlasništvu - od robova koji beru pamuk dok pevaju u poljima pa sve do zvuka biča koji im se obrušava na leđa. Takođe smo dosta toga čuli o ideologiji koja stoji iza robovlasničkog sistema. Vlasnici robova poput Vilijama Forda i Edvina Epsa - iako karakterno vrlo različiti - koriste interpretaciju Hrišćanstva kako bi opravdali svoje vlasništvo nad robovima. Obojica su čvrsto verovali da sama Biblija odobrava robovlasništvo i da je njihova 'hrišćanska dužnost' da propovedaju napisano svojim robovima."[43]

Distribucija[uredi | uredi izvor]

Film 12 godina ropstva je svoju svetsku premijeru imao na filmskom festivalu u Teljurajdu dana 30. avgusta 2013. godine.[44] Nakon toga su usledile projekcije na ostalim festivalima uključujući filmski festival u Torontu (6. septembra), filmski festival u Njujorku (8. oktobra), filmski festival u Nju Orleansu (10. oktobra) i filmski festival u Filadelfiji (19. oktobra).

Dana 15. novembra 2011. godine kompanija Summit Entertainment je službeno objavila da je potpisala ugovor na distribuciju filma 12 godina ropstva za međunarodno tržište.[45] U aprilu 2012. godine, nekoliko nedelja pre početka snimanja filma, kompanija New Regency Productions pristala je da sufinansira film.[46] Zbog distribucijskog dogovora između kompanija 20th Century Fox i New Regency, kompanija Fox Searchlight Pictures dobila je prava na distribuciju filma u SAD.[47] Međutim, umesto da plati distribucijska prava, kompanija Fox Searchlight Pictures je sklopila dogovor u kom će deliti kino zaradu s ostalim nezavisnim kompanijama koje su učestvovale u finansiranju projekta.[48] Film 12 godina ropstva u službenu, ali ipak ograničenu kino distribuciju, krenuo je 18. oktobra 2013. godine u SAD u devetnaest kina; nekoliko nedelja kasnije film je krenuo sa širokom kino distribucijom.[49] Iako je prvobitno planirano da film sa službenom kino distribucijom krene u drugoj polovini decembra 2013. godine, određene "testne projekcije" dovele su do odluke da se početak distribucije pomeri za ranije.[50] U Ujedinjenom Kraljevstvu službeni distributer filma je kompanija Entertainment One.

Marketing[uredi | uredi izvor]

Zbog eksplicitne prirode filma i činjenice da se radilo o oskarovskom kandidatu, na eventualni finansijski uspeh filma 12 godina ropstva obraćena je posebna pažnja. Mnogi analitičari uporedili su sadržaj filma s ostalim sličnim dramama poput Šindlerove liste iz 1993. godine ili Pasije iz 2004. godine koji su postigle veliki uspeh uprkos teškim temama koje su obrađivale.[25][48] "To je možda teška tema, ali ako je dobro obrađena... filmovi koji su teški za gledanje svejedno mogu biti komercijalno uspešni", izjavio je Fil Kontrino za magazin Boxoffice.[51] Uprkos svom sadržaju, pozitivne filmske kritike pomogle su domaćoj distribuciji filma koju je vodila kompanija Fox Searchlight, a koja je ograničenu kino distribuciju u početku usmerila isključivo prema ljubiteljima umetničkog filma te Afroamerikancima i njihovim zaštitnicima.[52] U kasnijim nedeljama film je započeo s puno širom kino distribucijom kao što je u prethodnim godinama napravio s filmovima Crni labud i Naslednici.[53] S međunarodnom kino distribucijom filma odugovlačilo se sve do prve polovine 2014. godine, nakon što je sezona nagrada (Zlatni globus i Oskar) bila već u punom zamahu.[54]

Tokom marketinške kampanje, film 12 godina ropstva dobio je neplaćena priznanja od strane poznatih javnih ličnosti poput Kanjea Vesta i Šona Kombsa.[55] U videu koji je objavio Revolt, Kombs nagovara gledaoce da pogledaju film uz opasku: "Ovaj film je vrlo bolan, ali vrlo iskren i deo je procesa ozdravljenja. Molim sve vas da odvedete svoju decu i ostale članove porodice i pogledate ga... Morate pogledati ovaj film kako biste razumeli, kako bi počeli razumevati."[56]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Box-office rezultat[uredi | uredi izvor]

Do danas je film 12 godina ropstva na svetskim kino blagajnama zaradio 187,7 miliona dolara, uključujući 56,7 miliona dolara samo u SAD. Tokom prvog vikenda prikazivanja, dok se 12 godina ropstva prikazivao u ograničenoj kino distribuciji, film je zaradio 923,715 dolara čime prosečna zarada svakog ekrana iznosi 48,617 dolara.[57] Sledećeg vikenda film je dospeo na lestvicu deset najgledanijih filmova nedelje nakon što je počeo da bude prikazivan u dodatne 123 bioskopske dvorane te zaradio dodatnih 2,1 milion dolara.[58] Dobra kino zarada nastavila se i u trećem vikendu prikazivanja sa dodatnih 4,6 miliona dolara na 410 različitih lokacija na kojima se film prikazivao. Od 8. novembra 2013. film je počeo da se prikazuje u više od 1000 bioskopskih dvorana.[59]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Film 12 godina ropstva dobio je gotovo stopostotne pohvale kritike i publike, a posebno je isticana gluma (pogotovo Čjutela Edžiofora, Majkla Fasbendera i Lupite Niongo), režija Stiva Mekvina, scenario Džona Ridlija, produkcija i vernost memoarima Solomona Northupa.

Na popularnoj internet stranici Rotten Tomatoes film ima 97% pozitivnih ocena temeljenih na 258 prikupljenih kritika uz prosečnu ocenu 9/10: "Film 12 godina ropstva daleko je od laganog filma za gledanje, ali je njegov nepokolebljivi brutalni pogled na robovlasništvo u Americi briljantan koliko i verovatno nužan za kinematografiju."[60] Na drugoj internet stranici koja se takođe bavi skupljanjem filmskih kritika, Metacritic, film 12 godina ropstva ima ocenu 97/100 temeljenu na 48 prikupljenih kritika. Trenutno je to jedan od filmova s najboljim ocenama te stranice, kao i najbolje ocenjeni film 2013. godine.[61] Ankete CinemaScorea upućuju na to da je publika filmu dala čistu peticu.[62]

Ričard Korlis iz magazina Time hvalio je film i njegovog reditelja Stiva Mekvina: "Uistinu, po načinu kako priča priču, Mekvinov film je bliži filmovima iz 70-ih godina prošlog veka poput Mandingo i Goodbye, Uncle Tom. Međutim, ono što Mekvina razlikuje od tih osrednjih ostvarenja je činjenica što on nije senzacionalista već umetnik bez griže savesti." U svojoj kritici Korlis takođe povlači paralele s Nacističkom Nemačkom: "Mekvin prikazuje da je rasizam - pored toga što je bio barbarski nehuman - takođe i ludački neefikasan. Moglo bi se reći da je Nacistička Nemačka propala zbog toga što je toliko ljudi trošilo energiju razmišljajući o tome kako se rešiti Jevreja te zbog toga što nisu iskoristili briljantne umove jevrejskih naučnika koji su im mogli izgraditi moćnija oružja. Isto tako, robovlasnici su toliko energije trošili na bičevanje svojih robova iz čiste sadističke zabave i, kao što Eps radi, budeći ih usred noći kako bi plesali za čistu okrutnu zabavu njegove supruge".[63]

Gregori Elvud iz HitFlixa dao je filmu ocenu -5 uz opasku: "12 godina ropstva je snažna drama vođena Mekvinovom odvažnom režijom i najboljom glumačkom izvedbom Čjutela Edžiofora". Elvud je nahvalio i druge glumce, uključujući Fasbendera i, pogotovo, mladu Lupitu Niongo: "Izvrsna prva uloga mlade Niongo zbog koje bi se sledećeg marta mogla naći na dodeli Oskara." Takođe je nahvalio i "prekrasnu" fotografiju i muziku: "Jedna od najdirljivijih dela Hansa Cimera nakon dosta vremena".[64] Pol Mekinz iz The Guardian-a dao je filmu pet zvezdica i, između ostalog, napisao: "Potpun, grčevit i nepopustljiv 12 godina ropstva nije samo veliki film, već i jedan od onih koji su morali biti snimljeni".[65] Kritičari internet stranice Spill.com takođe su pohvalili film, a dva kritičara dala su ocenu bolje od seksa (eng. Better Than Sex) - najbolju koju ta internet stranica može da da. Ipak, kritičari su se složili da to nije film koji bi tako lako uskoro mogli ponovno gledati. Upoređujući ga s mini-serijom Roots, kritičar Sajrus je istakao "da su Rutsi u poređenju sa ovim Mali leteći medvedići".

Oven Glajberman iz Entertainment Weekly-ja hvalio je film kao "beleg okrutnosti i transcendentnosti", te kao "film o životu koji biva oduzet, a zbog kojeg shvatimo što zapravo život znači." Takođe je vrlo pozitivnom ocenio Edžioforovu glumu uz opasku: "Film 12 godina ropstva dopušta nam da gledamo otvorenih očiju u primarni greh Amerike, a to je na trenutke užasno teško. Ipak, to je film tolike humanosti da u svakom trenutku osećate da gledate nešto esencijalno. Upravo neverovatna uloga Čjutela Edžiofora nosi film i dopušta nam da ga gledamo bez treptanja. On glumi Solomona koristeći moćnu unutrašnju snagu, ali sam film nikad ne umanjuje tihu noćnu moru koja okružuje Solomonovu svakodnevicu.[66]

Piter Trevers iz časopisa Rolling Stone je dao filmu četiri zvezdice i napisao: "Ovo je film koji nećete zaboraviti. Radi se o žestokom, briljantnom, čistokrvnom klasiku." Kasnije ga je proglasio najboljim filmom godine.[67] U svojoj kritici za New York Times, Manola Dargis je napisala: "Genijalnost filma 12 godina ropstva leži u njegovom insistiranju na prikazivanju banalnog zla i terora koji se nalazio u dušama ljudi, okupirao njihova tela i u konačnici platio dugačku, zastrašujuću cenu".[68] Tim Robi iz Daily Telegraph-a dao je filmu maksimalnih pet zvezdica uz opasku da je "plemenitost ovog fantastičnog filma ta koja pogađa dušu gledaoca", a nahvalio je uloge Edžiofora i Niongo.[69] Tina Hasanija iz magazina Slant napisala je: "Koristeći svoju prepoznatljivu vizuelnu kompoziciju i zaglušujući zvuk, Stib Mekvin portretirao je užasavajuće Nortapovo iskustvo i komplikovane veze između vlasnika i njihovih robova, vlasnika i vlasnika, robova i robova i tako dalje".[70] Kreator hvaljene televizijske serije Žica, Dejvid Sajmon, takođe je bio oduševljen filmom uz komentar: "Ovo je prvi put u istoriji da je naša zabavna industrija, čak i uz međunarodni kreativni uticaj, uspela da pogleda ravno u lice robovlasničkom sistemu i da ne spusti pogled."[71]

Film, međutim, nije bio bez negativnih kritika. Stefani Zakarek iz The Village Voice-a kritikovala je film. Iako je nahvalila Edžioforovu performansu, takođe je napisala: "To je film koji ostaje nekoliko koraka iza opasnog sirovog osećaja. Čak i kada prikazuje ljudsku okrutnost - kao što to često čini - nikad ne ugrožava svoju estetsku čistoću".[72] Piter Malamud Smit iz magazina Slate kritikovao je priču: "12 godina ropstva je konstruisan kao priča o čoveku koji pokušava da se vrati svojoj porodici nudeći svakom gledaocu mogućnost empatije prema njenom glavnom protagonisti. Možda nam je potrebna priča ispričana na tom nivou kako bismo je razumeli. Ali njen efekat je ovde iskrivljen. Kao gledaoci puno više marimo za jednog junaka nego za milione žrtava; kada bismo bili prisiljeni da zamislimo sebe kao robove, želimo da se zamislimo kao Nortap - jedinstvena osoba koja je na čudesan način pobegla od sistema koji je pokušao da ga uništi". Opisujući ovo kao "problem s junakom", Malamud Smit je svoju kritiku završio objašnjenjem: "Možemo izdržati 12 godina ropstva. Ali ne očekujte uskoro 60 godina ropstva".[73] Kanadski autor crnac Orvil Lojd Daglas u The Guardian-u je napisao da uopšte ne želi da pogleda film 12 godina ropstva uz objašnjenje: "Uveren sam da svi ti crnački filmovi postoje kako bi belačka, liberalna filmska populacija osećala belu krivicu i osećala se loše. Bez obzira na rasu, ovi filmovi teško da će vas naučiti nečemu što već i sami ne znate".[74]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „12 Years a Slave (15)”. British Board of Film Classification. Pristupljeno 19. 2. 2014. 
  2. ^ a b „12 Years a Slave (2013)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 10. 8. 2014. 
  3. ^ „2013 Feature Film Production Report” (PDF). The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 4. 2018. g. Pristupljeno 2. 1. 2017. 
  4. ^ „Sign of the times”. The Hindu. 4. 3. 2014. Pristupljeno 12. 3. 2014. 
  5. ^ Lacob, Jace (2. 3. 2014). „'12 Years A Slave' Wins Best Picture Oscar At 86th Annual Academy Awards”. BuzzFeed. Pristupljeno 13. 3. 2014. 
  6. ^ Bahr, Sarah (13. 12. 2023). „'Apollo 13' and 'The Nightmare Before Christmas' Join National Film Registry”. The New York Times. 
  7. ^ Thompson, Anne (16. 10. 2013). „John Ridley Talks Writing '12 Years a Slave' and Directing Hendrix Biopic 'All Is by My Side'”. IndieWire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  8. ^ „'12 Years A Slave' Was A Film That 'No One Was Making'”. NPR (na jeziku: engleski). 24. 10. 2013. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  9. ^ Sneider, Jeff (17. avgust 2011). "McQueen tallying '12 Years' at Plan B". Variety
  10. ^ Kroll, Justin (12. avgust 2011). "Duo team on 'Slave'". Variety
  11. ^ Sneider, Jeff (24. maj 2012). "Thesps join McQueen's 'Slave' cast". Variety
  12. ^ Kroll, Justin (5. jun 2012). Giamatti, Paulson join 'Slave'. Variety. pristupljeno 27. maj 2018
  13. ^ „'12 Years a Slave': Five cool things to know about the New Orleans-shot historical epic”. Nola. The Times-Picayune. 28. 10. 2013. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  14. ^ Lytal, Cristy (28. 9. 2013). „'12 Years a Slave' dialect coach Michael Buster speaks up'” (na jeziku: engleski). Los Angeles Times. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  15. ^ a b Sneider, Jeff (3. 3. 2014). „Oscars: ’12 Years a Slave’ Screenplay Rift Between Steve McQueen, John Ridley Boils Over”. The Wrap. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  16. ^ Sacks, Ethan (10. 3. 2014). „'12 Years a Slave' screenwriter John Ridley: I regret not mentioning director Steve McQueen in Oscar speech”. Daily News. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  17. ^ a b Child, Ben (10. 3. 2014). „12 Years a Slave's John Ridley regrets not thanking Steve McQueen at Oscars” (na jeziku: engleski). The Guardian. Pristupljeno 27. 5. 2018. 
  18. ^ a b Schmidlin, Charlie (5. 3. 2018). „John Ridley Says He’s "Grateful" For Steve McQueen, Claims Feud With ‘12 Years A Slave’ Director Is Nonexistent”. Indiewire (na jeziku: engleski). The Playlist. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  19. ^ a b Walker, Tim (4. 5. 2018). „‘12 Years A Slave’ Oscar tarnished by feud over screenplay”. The Independent (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  20. ^ Gettell, Oliver (10. 3. 2014). „'12 Years a Slave' writer John Ridley denies Steve McQueen feud”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  21. ^ Smith, Nigel M. (13. 8. 2012). „Twelve Years a Slave' Star Paul Giamatti Hints at What to Expect From Steve McQueen's Next Project”. IndieWire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  22. ^ Scott, Mike (3. 5. 2012). „Brad Pitt to shoot '12 Years a Slave' adaptation in New Orleans”. NOLA.com. The Times-Picayune. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  23. ^ Horn, John (12. 10. 2013). „Steve McQueen films '12 Years a Slave' on familiar territory”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  24. ^ Scott, Mike (9. 9. 2013). „Following in the real footsteps of '12 Years a Slave' figure Solomon Northup: Mike's Movie Mailbag”. NOLA.com (na jeziku: engleski). The Times-Picayune. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  25. ^ a b Sacks, Ethan (13. 10. 2018). „No ordinary movie, '12 Years a Slave' is a brutal and honest depiction of America's gravest mistake”. Daily News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  26. ^ Giardina, Carolyn (17. 10. 2013). „12 Years a Slave' Cinematographer Sean Bobbitt: Not Letting the Audience Off the Hook”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  27. ^ Goldrich, Robert (18. 10. 2018). „The Road To Oscar, Part 1: Backstories on 12 Years A Slave And Nebraska”. Shoot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  28. ^ Desowitz, Bill (18. 10. 2018). „Immersed in Movies: Cinematographer Sean Bobbitt Talks '12 Years a Slave'”. IndieWire (na jeziku: engleski). Snagfilms. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  29. ^ Goodsell, Luke (17. 10. 2018). „Interview: Steve McQueen and Chiwetel Ejiofor talk 12 Years a Slave”. Rotten Tomatoes. Flixster. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  30. ^ Cooper, Jennifer (20. 10. 2018). „Oscar Watch: 5 Things to Know About 12 Years a Slave”. E! (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  31. ^ „Pick of the Week: "12 Years A Slave"”. Costume Designers Guild (na jeziku: engleski). 18. 10. 2013. Arhivirano iz originala 05. 11. 2013. g. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  32. ^ Abrams, Bryan (8. 10. 201). „The U.S. Premiere of 12 Years a Slave at the New York Film Festival”. The Credits (na jeziku: engleski). Motion Picture Association of America. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  33. ^ „Columbia Records to Release '12 Years a Slave' Soundtrack” (na jeziku: engleski). Film Music Reporter. 14. 10. 2018. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  34. ^ „12 Years a Slave (2013) – Soundtrack.Net”. Soundtrack.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  35. ^ „'12 Years a Slave' Soundtrack Details”. Film Music Reporter (na jeziku: engleski). 18. 10. 2013. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  36. ^ Jagernauth, Kevin (22. 10. 2013). „Inspired By '12 Years A Slave' Soundtrack Features John Legend, Cody Chestnutt, Chris Cornell & More”. IndieWire (na jeziku: engleski). Snagfilms. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  37. ^ „John Legend's 'Roll Jordan Roll' Debuts From '12 Years A Slave”. Huffington Post (na jeziku: engleski). 24. 10. 2013. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  38. ^ a b Cieply, Michael (22. 9. 2013). „An Escape From Slavery, Now a Movie, Has Long Intrigued Historians”. The New York Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  39. ^ Feinberg, Scott (23. 10. 2013). „Oscar Whisper Campaigns: The Slurs Against '12 Years,' 'Captain Phillips,' 'Gravity' and 'The Butler'”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  40. ^ Berlatsky, Noah (28. 10. 2013). „How 12 Years a Slave Gets History Right: By Getting It Wrong”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  41. ^ a b Dixon, Valerie Elverton (15. 11. 2013). „"In 12 Years a Slave, a broken Christianity"”. The Washington Post (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 5. 2018. g. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  42. ^ „"Movies & TV: 12 Years a Slave"”. Christianity Today (na jeziku: engleski). 18. 10. 2013. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  43. ^ a b „Historian at the Movies: 12 Years a Slave reviewed”. History Extra (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  44. ^ Hammond, Pete (31. 8. 2013). „Telluride: '12 Years A Slave' Ignites The Festival, But Fox Searchlight Plans To Take It Slow”. Deadline.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  45. ^ McNary, Dave (15. 11. 2013). „Summit inks int'l deals on 2 pics”. Variety (na jeziku: engleski). Penske Business Media. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  46. ^ Masters, Kim (27. 10. 2013). „Paramount, Brad Pitt Company Feuding Over '12 Years a Slave' (Exclusive)”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  47. ^ Weston, Hillary (28. 3. 2013). „Steve McQueen's 'Twelve Years a Slave' to be Released by Fox Searchlight This December”. BlackBook (na jeziku: engleski). McCarthy, LLC. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  48. ^ a b Horn, John (25. 10. 2013). „Unflinching '12 Years a Slave' poses monumental marketing challenge”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. [mrtva veza]
  49. ^ „Where to see 12 YEARS A SLAVE”. Fox Searchlight Pictures (na jeziku: engleski). 2. 10. 2013. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  50. ^ Fleming, Mike (27. 6. 2013). „New Regency Moves '12 Years A Slave' Up to an October 18 Platform Bow”. Deadline.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  51. ^ Ryan, Joal (18. 10. 2013). „12 Years a Slave Could Win Best Picture, but About the Box Office ...”. E! (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  52. ^ Horn, John (29. 10. 2013). „In first wider weekend, '12 Years a Slave' reaches key audiences”. Los Angeles Times. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  53. ^ Cunningham, Todd (17. 5. 2013). „Can '12 Years a Slave' Translate Oscar Buzz into Box Office?”. The Wrap (na jeziku: engleski). The Wrap News Inc. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  54. ^ Cieply, Michael (28. 10. 2018). „The International Fate of '12 Years': Steve McQueen's Film Is a Box-Office Test Case”. The New York Times. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  55. ^ Kaufman, Amy (23. 10. 2018). „Like Kanye West, Sean 'Diddy' Combs backs '12 Years a Slave'”. Los Angeles Times. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  56. ^ Lewis, Hilary (24. 10. 2013). „Diddy Praises '12 Years a Slave': 'The Truth Has Finally Almost Been Told' (Video)”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  57. ^ Subers, Ray (20. 10. 2018). „Weekend Report: 'Gravity' Wins Again, 'Carrie' Leads Weak Newcomers. Box Office Mojo. pristupljeno 28. februara 2014.”. Box Office Mojo. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  58. ^ Mendelson, Scott (27. 11. 2013). „Weekend Box Office: 'Jackass: Bad Grandpa' Tops With $32 Million”. Forbes. Forbes publishing. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  59. ^ Subers, Ray (3. 11. 2013). „Weekend Report: 'Ender' Wins Box Office 'Game,' 'Thor' Mighty Overseas”. Box Office Mojo. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  60. ^ „12 Years a Slave”. Rotten Tomatoes. Flixster. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  61. ^ „12 Years a Slave”. Metacritic. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  62. ^ „Specialty Box Office: '12 Years A Slave' Triumphs In Limited Debut; 'All Is Lost,' 'Kill Your Darlings' Open Solid”. Deadline.com. 20. 10. 2013. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  63. ^ Corliss, Richard (9. 9. 2013). „'12 Years a Slave' and 'Mandela': Two Tales of Racism Survived”. Time. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  64. ^ Ellwood, Gregory (31. 8. 2013). „Review: Powerful 12 Years a Slave won't turn away from the brutality of slavery”. HitFix. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  65. ^ MacInnes, Paul (7. 9. 2013). „12 Years a Slave: Toronto film festival - first look review”. The Guardian. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  66. ^ Gleiberman, Owen (7. 9. 2013). „Toronto 2013: '12 Years a Slave' is a landmark of cruelty and transcendence”. Entertainment Weekly. CNN. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  67. ^ Travers, Peter (17. 10. 2018). „'12 Years a Slave' Review”. Rolling Stone. Wenner Media LLC. Arhivirano iz originala 28. 03. 2014. g. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  68. ^ Dargis, Manohla (17. 10. 2018). „The Blood and Tears, Not the Magnolias: '12 Years a Slave' Holds Nothing Back in Show of Suffering”. The New York Times. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  69. ^ Robey, Tim (17. 10. 2013). „12 Years A Slave, first review”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  70. ^ Hassannia, Tina (9. 9. 2013). „Toronto International Film Festival 2013: 12 Years a Slave Review”. Slant Magazine. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  71. ^ „Slavery, a film narrative and the empty myth of original intent”. DavidSimon.com. 29. 10. 2018. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  72. ^ Zacharek, Stephanie (16. 10. 2013). „12 Years a Slave Prizes Radiance Over Life”. The Village Voice. Voice Media Group. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  73. ^ Malamud Smith, Peter (20. 10. 2013). „We Can Be Heroes: 12 Years a Slave, Schindler's List, and the hero problem in American movies”. Slate. Pristupljeno 28. 5. 2018. 
  74. ^ Lloyd Douglas, Orville (12. 9. 2013). „Why I won't be watching The Butler and 12 Years a Slave”. The Guardian. Pristupljeno 28. 5. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

12 godina ropstva na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=12_година_ропства_(филм)&oldid=27537400”