Delo malog značaja
Delo malog značaja u krivičnom pravu je ono delo koje se u praksi određuje kao bagatelno, odnosno zanemarljivo. Zbog toga se ne isplati pokretati izuzetno skup krivičnopravni aparat, kako bi se kaznio učinilac, iako su ispunjena sva obeležja nekog krivičnog dela, niti bi kazna (u konkretnom slučaju) mogla da ispuni svoju svrhu. Isti problem se može rešavati (i rešava se ko nas) i na terenu krivičnog procesnog prava, predviđanjem instituta oportuniteta krivičnog gonjenja.
Kumulativni uslovi za primenu ovog instituta su da se:
- za delo može izreći kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna;
- da stepen krivice učninioca nije visok;
- da su štetne posledice dela odsutne ili da su neznatne;
- i da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje neke od njih.
Ranije krivično zakonodavstvo Republike Srbije predviđalo je institut neznatne društvene opasnosti kao opšti osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela. Međutim, s obzirom na to da kasniji Krivični zakonik izostavlja društvenu opasnost iz opšteg pojma krivičnog dela, neznatna društvena opasnost zamenjena je institutom dela malog značaja. Dakle, delo malog značaja se može definisati i kao nedostatak krivične protivpravnosti u materijalom smislu.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Kazneno pravo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. april 2009)
