Deluvijalni proces

Deluvijalni proces je geomorfološki proces koji nastaje pri delovanju povremenih difuznih tokova na nerastvorljive stenske mase. Difuzni tokovi vode nastaju pri pojavi većih količina površinskih voda, obično tokom intenzivnih padavina, ili pri otapanju snežnog pokrivača. Zasićeno tlo nije u stanju da upije svu količinu vode i ona se difuzno, celom površinom terena gravitaciono sliva niz padinu. Slivanje se obavlja proceđivanjem kroz površinski sloj rastresitog materijala nastao u eluvijalnom procesu.

Terminologija

Naziv deluvijalni proces vodi poreklo od latinske reči deluvere, u prevodu spirati. U našoj terminologiji taj proces naziva se proces površinskog spiranja. Termin precizno označava suštinu procesa – spiranje rastresitog materijala dejstvom površinskih difuznih voda.

Pojam deluvijalnog procesa kod nas se često zamenjuje i pojmom denudacija. Zamena je suštinski nepravilna. Denudacija u geomorfologiji označava skidanje površinskog rastresitog materijala i ogolićavanje matične stene. Međutim, ta pojava je karakteristična za sve egzogene procese, tako da je zamena naziva deluvijalnog procesa ovim terminom potpuno nepravilna.

Mehanizam procesa

Agens deluvijalnog procesa predstavlja povremen difuzan tok vode, koji se sliva niz padinu. Jedan deo te vode upija tlo, dok se drugi proceđuje kroz eluvijalni materijal. Mala količina vode i manja brzina njenog proceđivanja uslovljavaju veoma malu kinetičku energiju. Pri difuznom toku vode pokreću se samo najsitnije čestice, do milimetarskog reda veličine.

Erozija se u deluvijalnom procesu obavlja isključivo u eluvijalnom materijalu. Matična stena nije napadnuta. U eroziji udruženo učestvuju difuzne površinske vode (deluvijalni proces u užem smislu reči) i gravitacija (koluvijalni proces).

Materijal se niz padinu transportuje na mala rastojanja i kratko traje. Rastojanja su od metarskog do dekametarskog reda veličina. Dužina trajanja odgovara dužini snažnih padavina. Transport je skokovit, sa povremenim zastajanjem i ponovnim pokretanjem. Takva svojstva transporta ne dozvoljavaju ni znatniju obradu materijala, niti njegovu klasifikaciju po krupnoći.

Transportovan materijal akumulira se na mestima smanjenja nagiba padine, ili u njenom podnožju. Akumuliran materijal je veoma slabo obrađen, potpuno nezaobljen i praktično nesortiran po krupnoći.

Morfološki značaj procesa

U deluvijalnom procesu pokreće se i odnosi rastresit materijal nastao u eluvijalnom procesu. Dešava se, dakle, neprekidno ogolićavanje stena. Na taj način stenska masa je neprekidno izložena dejstvu fizičko – hemijskog raspadanja i efekti eluvijalnog procesa se intenziviraju.

Materijal pokrenut i akumuliran dejstvom difuznih tokova vode nosi naziv deluvijum. Taj materijal se taloži na mestima ublažavanja nagiba padina, pokriva matičnu stenu, tj. obavlja inudaciju terena. Taloženjem deluvijuma nastaje prekrivač rastresitog materijala.

U formiranju deluvijalnog prekrivača značajnu ulogu ima i dejstvo povremenih, linijskih tokova, definisano kao proluvijalni proces. Efekti deluvijalnog i proluvijalnog procesa ne mogu se međusobno striktno razlikovati. Stoga se oblik nastao udruženim dejstvom deluvijalnog i proluvijalnog procesa naziva deluvijalno – proluvijalni zastor.

Deluvijalno – proluvijalni zastor ublažava nagib padine. Time se, međutim, stabilnost padine ne povećava, već se smanjuje. Rastresit, nevezan materijal zastora veoma je podložan pokretanju. Pri povećanju vlažnosti, prilikom obilnih padavina ili pri topljenju snega, materijal ponovo kreće niz padinu. Posebno značajna pokretanja deluvijuma javljaju se pri trusnim udarima.

Oblici nastali erozijom tla

Erozija tla predstavlja geomorfološki proces ubrzane denudacije i odnošenja rastresitog zemljišta dezorganizovanim oticanjem kišnice i bujičarskih vodenih tokova. Oblici nastali ovim procesom mogu se svrstati u dve grupe. Prva grupa nastaje površinskim kretanjem vode (erozivni pločnik, denudacione terase), a druga linijskim oticanjem. U drugu grupu oblika spadaju brazdice, brazde, vododerine i jaruge. „Putna erozija” je oblik linijske erozije vezan za seoske puteve. Manifestuje se u vidu niza manje-više paralelnih brazdi i jaruga na mestu nekadašnjih puteva, koje se u nekim krajevima Srbije oznčavaju kao „putište”. Pored ove dve grupe oblika, koje se označavaju kao osnovni oblici, postoje i drugi oblici nastali kao rezultat delovanja kompleksnih i specifičnih fizičko-geografskih uslova. Poseban oblik erozije tla je „surduk”. On je antropogenom delatnošću izmenjena jaruga. Surduk je vezan za lesne platoe, koji su karakteristični za Vojvodinu. „Rđave zemlje” („bedlends”) je pojava potpuno ogoljenih i oblicima linijskog kretanja vode raščlanjenih padina. Javlja se u reljefu koji se odlikuje velikim padovima topografske površine, a predstavljena je sistemom plićih ili dubljih erozivnih brazdi, vododerina i jaruga. Ova pojava uočava se u Vranjskoj kotlini, Grdeličkoj klisuri, u crvenim peščarima Stare planine itd. „Glavutci” ili „zemljane piramide” predstavljaju stubove od rastresitog materijala na čijem vrhu se nalazi zaštitni stenoviti blok u vidu kape. Ovi stubovi zaostali su u reljefu, u odnosu na okolno zemljište, jer su ih stenoviti blokovi neposredno iznad njih zaštitili od spiranja. Najpoznatiji primer ovog oblika u Srbiji je „Đavolja varoš”, a ima ih i između Vranja i Džepa, u Ovčijem polju itd.

U akumulativne denudacione oblike reljefa spadaju pedimenti i plavine.

Oblici linijske vodne erozije imaju sličnosti sa fluvijalnim erozivnim oblicima (rečno korito i rečne dolina). Kako bi mogli da se genetski diferenciraju od njih, postavljeni su izvesni kriterijumi. Kriterijumi su: oblik uzdužnog profila, oblik poprečnog profila i odnos ovlaženog profila prema poprečnom profilu.

Jedan oblik genetski pripada denudacionim oblicima ukoliko ispunjava sledeće uslove:

1. Njegov uzdužni profil treba da je približno podudaran sa topografskom površinom.
2. Njegov poprečni profil zaseca topografsku površinu u vidu latiničnog slova ”V”, bez znatnijih deformacija.
3. Njegov ovlaženi profil gotovo da odgovara njegovom poprečnom profilu.

Vidi još

• Geomorfologija
• Geomorfološki proces
• Eluvijalni proces
• Proluvijalni proces
• Koluvijalni proces
• Fluvijalni proces
• Kraški proces
• Glacijalni proces
• Marinski proces
• Eolski proces

Literatura

• Anđelić M. 1990. Geomorfologija. Beograd: Vojnogeografski institut
• Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredtsva
• Pešić L. 2001. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko - geološki fakultet Univerziteta u Beogradu