Demetra

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Demetra

Demetra (grčki Δημήτηρ) je u grčkoj mitologiji kći Reje i Krona, boginja žita i plodnosti, negovateljica mladih i zelene zemlje, čuvarka braka i svetog zakona. U homerskim himnama naziva se „donositeljicom doba“, što se smatra znakom da je bila poštovana mnogo pre nego što je postala jedna od Olimpijaca.[1]

Njen rimski ekvivalent je Cerera.

Mitovi i priče[uredi]

Danas su poznati mnogi mitovi i priče o Demetri, ali je definitivno najpoznatija priča o njoj i njenoj ćerki Persefoni. Demetra i Persefona su tokom Persefoninog odrastanja bile nerazdvojne, i Demetra ju je obožavala. Međutim, jednog dana, dok je Persefona bila na nekoj livadi, zemlja se otvorila i bog podzemlja, Had, povuče je dole sa sobom. Ovaj događaj ima i u pozadini jednu priču o raspravi Zevsa i Hada i njihovom dogovoru, u kojem je i sama Persefona bila uključena, jer se Had bio zaljubio u nju.

Inače, kada je Demetra saznala šta se desilo, takav je gnev i tuga obuze, da za vreme njenog tugovanja, nijedno žitno polje nije rodilo, kao da je čitava priroda tugovala sa njom. Videvši da ovako neće moći dugo, Zevs odluči da načini sporazum između Demetre i Hada. Odlučeno je da 8 meseci Persefona provodi sa svojom majkom, a 4 sa Hadom.

Od tada u narodu u Grčkoj postoji verovanje da dok je Persefona sa Demetrom, žitna polja rađaju i daju ogromne prinose. Ali kada se Persefona vrati kod Hada, onda 4 meseca sve odumire.

Simboli[uredi]

Demetrini simboli su klas, narcis i bubamara, dok joj je roda najomiljenija ptica.

Reference[uredi]

  1. ^ „Demeter”. Theoi Greek Mythology. Pristupljeno 31. 1. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi]