Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor

Demokratska stranka (Srbija)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Demokratska stranka
Ds logo2.jpg
Logo Demokratske stranke
PredsednikZoran Lutovac
Generalni
sekretar
Gordana Čomić
OsnivačOsnivanje 1919. godine:
Ljubomir Davidović,
Milan Grol

Obnova 1989. godine:
Kosta Čavoški,
Milovan Danojlić,
Zoran Đinđić,
Gojko Đogo,
Vladimir Gligorov,
Slobodan Inić,
Marko Janković,
Vojislav Koštunica,
Dragoljub Mićunović,
Borislav Pekić,
Miodrag Perišić,
Radoslav Stojanović,
Dušan Vukajlović
Zamenik predsednikaSaša Paunović
PotpredsedniciDragoslav Šumarac,
Aleksandra Jerkov,
Dragana Rakić,
Dejan Nikolić
Predsednik političkog savetaMirjana Rašević
Predsednik poslaničke grupeGoran Ćirić
KoalicijaSavez za Srbiju (od 2018)
Osnovana16. februar 1919.
Obnovljena 3. februara 1990. (nakon gašenja 1948)
SedišteNušićeva 6/II, Beograd
 Srbija
Mladi ogranakDemokratska omladina
Broj članova 18.459 [1]
Ideologijasocijaldemokratija,[2]
evropeizam.
Politička pozicijaLevi centar
Međunarodno članstvoSocijalistička internacionala,
Progresivna alijansa
Evropska strankaPartija evropskih socijalista
Boježuta, plava
Narodna skupština Republike Srbije
18 / 250
Skupština AP Vojvodine
10 / 120
Partijska zastava
Flag of the Democratic Party (Serbia).svg
Veb-sajt
www.ds.org.rs

Demokratska stranka (skraćeno DS) je opoziciona politička stranka u Srbiji socijaldemokratske[2] orijentacije. Njen predsednik je Zoran Lutovac, izabran na unutarstranačkim izborima 2018. godine.

Istorija

Osnivanje

Predsednici Demokratske stranke od 1919 do 1948. godine

Demokratska stranka osnovana je 16. februara 1919. godine u Sarajevu ujedinjenjem stranaka samostalnih radikala, naprednjaka, liberala i srpskog dela Hrvatsko-srpske koalicije. Njen prvi lider bio je Ljubomir Davidović. U političkom životu Kraljevine Jugoslavije, DS je imala veliki uticaj. Na izborima je uvek bila u vrhu po dobijenim glasovima, ali je na vlasti bila samo 1919. i 1924. godine, ukupno manje od godine dana.

Nakon Davidovićeve smrti, 1940. godine, lider DS postaje Milan Grol.

Zabrana

Posle Drugog svetskog rata, 1945, i formiranja nove, socijalističke, države: Federativne Narodne Republike Jugoslavije u kojoj je vlast bila KPJ, za DS i ostale stranke nije bilo mesta, iako je Milan Grol, tadašnji lider demokrata, bio potpredsednik u privremenoj jugoslovenskoj Vladi pod vođstvom lidera KPJ, Josipa Broza Tita. Nakon što su komunisti pobedili na izborima novembra 1945. godine, zabranili su rad svim strankama. Rukovodstvo stranke u emigraciji se protivi vlasti u Jugoslaviji sve do 1948. godine kada se praktično faktički i gasi sa političke scene.

Od 1948. do 1990. godine članovi i simpatizeri mahom emigrantske demokrate okupljaju se u Demokratskoj alternativi sa inicijativom obnavljanja.

Obnavljanje rada i Dragoljub Mićunović

Dana 11. decembra 1989. grupa intelektualaca je održala konferenciju za novinare i najavila obnavljanje rada Demokratske stranke. Još nije bila formirana zakonska osnova za višepartijski sistem, ali je atmosfera pred raspad tadašnje SFRJ najavljivala kraj jednopartijskog režima. Sa konferencije je upućen poziv za priključenje prvoj opozicionoj stranci u Srbiji. Skupština koja je obnovila rad održana je 3. februara 1990. godine. Za njenog predsednika je izabran Dragoljub Mićunović a za predsednika izvršnog odbora Kosta Čavoški. 12. maja, u malom pozorištu "Duško Radović" u Beogradu održana skupština Demokratske Omladine. Za predsednika izabran student Aleksandar Todorović. 13. juna, stranka uzima učešće na prvom antivladinom protestnom mitingu.

Na drugoj izbornoj skupštini stranke 29. septembra 1990. godine, Kosta Čavoški biva pobeđen od strane aktuelnog predsednika Dragoljuba Mićunovića i podnosi ostavku na mesto predsednika izvršnog odbora. Za potpredsednike su izabrani Desimir Tošić i Vojislav Koštunica. 9. decembra, održavaju prvi višestranački izbori u Srbiji na kojima stranka ima kandidate u 176 od 250 izbornih jedinica na kojima stranka osvaja 7 mandata. DS nije imao kandidata na izborima za predsednika. Kampanja za ove izbore je nosila naziv Prelomite pametno.

Stranačke promene, SLS i DSS

Nekoliko dana posle izbora 1990. godine, 28. januara 1991. godine iz stranke istupa grupa članova u kojoj su bili Nikola Milošević, Kosta Čavoški, Aleksandar Ilić, Milan Božić, Vladan Vasilijević, Ljubomir Jacić i Aleksandar Saša Petrović sa još desetak uglednih ličnosti pošto su smatrali da nisu stvoreni uslovi za poštene izbore, i 12. aprila 1991. osnivaju Srpsku liberalnu stranku. Stranka je postojala do 2010.[3] Stranka se po svom političkom programu svrstavala u konzervativne i liberalne stranke, a po svom opredeljenju bila je monarhistička. Zahtevala je rehabilitaciju svih političkih osuđenika, obeležavanje imena svih poginulih Srba u prošlom veku kao i podizanja spomenika stradalim Srbima, kao i otvaranje kancelarije pri Vladi Srbije koja će se baviti stradanjem Srba u prošlim ratovima.

Dana 13. juna 1992. godine unutar stranke se javlja ozbiljna tenzija, a zbog ideje o stvaranju koalicije sa SPO-om i nezavisnim intelektualcima pod imenom DEPOS. Glavni odbor DS-a je odlučio da podrži DEPOS ali ne i da pristupi. Tim povodom u DS-u formira se „Grupa Demokratske stranke za Demokratski pokret Srbije“. U toj grupi su: narodni poslanici, Vojislav Koštunica, Mirko Petrović, Mihajlo Kovač, akademici Borislav Pekić i Mladen Srbinović, prof. Radoslav Stojanović, Marko Janković i Dušan Vukajlović, predsednik gradskog odbora Vladan Batić, Draško Petrović, Đurđe Ninković, Vladeta Janković i dr.; koje je za DEPOS. 26. jula 1992. ova grupa bez Borislava Pekića (preminuo 2. jula), osniva Demokratsku stranku Srbije, na čije je čelo došao Vojislav Koštunica.

Dana 25. oktobra, pred prevremene izbore za republički parlament DS je nastupio u koaliciji sa Reformističkom demokratskom strankom Vojvodine. Slogan kampanje je glasio: Hoćemo, možemo, bolje. 20. decembra, održani su prevremeni savezni, republički u obe republike, pokrajinski parlamentarni, lokalni i predsednički izbori u Srbiji i Crnoj Gori zbog proglašenja Savezne Republike Jugoslavije. DS ni na ovim izborima nije imala kadidata za predsednika, na parlamentarnim republičkim izborima je osvojila 6 mandata a na saveznim 5.

Dana 13. marta 1993. na sednici glavnog odbora izabrani su novi potpredsednici stranke Vida Ognjenović i Dragan Domazet. Za sekretara glavnog odbora izabran je Boris Tadić. Uveden je politički savet. Za predsednika izvršnog odbora izabran je Zoran Đinđić. 11. maja, održana je sednica predsedništva DO i za predsednicu izabrana studentiknja Dragana Lazić. 29. maja je ordžana konstitutivna sednica gradskog odbora. Za predsednika je izabran prof. Milan Gale Muškatirović a za potpredsednika prof. Radomir Šaper. Nekoliko meseci posle izbora Muškatirović se teško razboleo i preminuo a njega je na mestu predsednika nasledio Šaper dotadašnji potpredsednik. 15. septembra, na konstitutivnoj sednici političkog saveta za predsednika je izabran Slobodan Vučković.

Novi lider Zoran Đinđić

16. i 30. oktobra 1993. održane su sednice glavnog odbora Demokratske stranke i za nosioca kampanje izabran je Zoran Đinđić na republičkim izborima. Slogan kampanje je bio: Pošteno — Đinđić, Demokratska stranka. Pod njegovim vođstvom kampanja je ostala zapažena jer je sa Đinđićem na čelu, Demokratska stranka obišla tokom predizborne kampanje oko 100 mesta u Srbiji. Rezultat na izborima je bio da je DS osvojio 29 mandata u skupštini Srbije, što je kasnije uslovilo i promenu na mestu predsednika stranke.

Na vanrednoj skupštini Demokratske stranke održanoj 5. januara 1994. u Beogradu dr Dragoljub Mićunović podneo je ostavku. Ostavke su podneli Vida Ognjenović dotadašnja potpredsednica i Predrag Zdravković predsednik statutarne komisije. Za novog predsednika izabran je dr Zoran Đinđić a za potpredsednike su izabrani Miroljub Labus i Milorad Perišić. Za predsednika nadzornog odbora izabran je Ivan Vujačić.

Dana 12. maja na sednici glavnog odbora raspraljalo se o samostalnim odlukama članova DS-a Slobodana Radulovića i Radoja Đukića (isključeni su 16. maja) da uđu u vladu sa vladajućom strankom SPS-om. Podneo je ostavku predsednik političkog saveta Slobodan Vučković. Za predsednika Izvršnog odbora izabrana je Ljiljana Lučić a za predsednika DO Srđa Popović. 25. juna održana je nova vanredna skupština za u Novom Sadu. Izabran je novi politički savet. Za predsednika političkog saveta izabran je Radomir Šaper.

Dana 15. aprila 1995. održana je redovna skupština DS-a. Za predsednika je reizabran Zoran Đinđić. Za potpredsednik su izabrani Slobodan Gavrilović i Zoran Živković a reizabrani Miroljub Labus i Miodrag Perišić. Posle ove skupštine Dragoljub Mićunović i još neki članovi napuštaju DS.

Demokratski centar

Početkom 1996. godine, dr Dragoljub Mićunović je osnovao nevladinu organizaciju pod imenom „Fondacija Centar za demokratiju“ da bi posle nekoliko meseci (2. februar) ta fondacija prerasla u novu stranku — Demokratski centar. U Demokratski centar prelaze nekoliko istaknutih rukovodilaca stranke kao što su: Vida Ognjenović, Desimir Tošić i mnogi drugi. 2004. godine Demokratski centar se ujedinio sa Demokratskom strankom.

Protesti 1996/97.

U leto 1996. godine, pred savezne i lokalne izbore, DS je formirala koaliciju ZAJEDNO sa SPO, GSS i DSS, koji je učestvovao u ovoj koaliciji samo na saveznim izborima. Tročlana koalicija Zajedno osvojila je na lokalnim izborima pobedu u više gradova Srbije. Nastupile su tromesečne demonstracije na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije, pošto aktuelna vlada nije priznala poraz. Konačno je režim, početkom 1997, priznao opoziciji pobedu, delimično i pod pritiskom misije Felipea Gonzaleza, zapadnog posrednika.

Dana 21. februara 1997. godine, Zoran Đinđić je izabran za gradonačelnika Beograda, ali njegov mandat nije potrajao dugo jer je smenjen 30. septembra, sedam meseci nakon izbora glasovima Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove. 24. maja 1997. na Skupštini stranke Đinđiću je ponovo potvrđeno mesto predsednika. Potpredsednik je postao Slobodan Vuksanović a Miodrag Perišić, Zoran Živković i Slobodan Gavrilović su reizabrani. Za predsednika političkog saveta izabran je Miroljub Labus. Pred kraj godine Labus je podneo ostavku i napustio DS.

Dana 18. jula 1998. održana je vanredna skupština DS-a pod sloganom Da Srbiji krene. Đinđić je ponovo reizabran za predsednika DS-a. Na mesto jednog od potpredsednika izabrana je Ljiljana Lučić, dok su Perišić, Vuksanović i Živković ponovo reizabrani. Sednice glavnog odbora Demokratske stranke održane su 7. i 8. februara 1999. u Novom Sadu. Potpredsednik stranke Miodrag Perišić je podneo ostavku, ali ostao član glavnog odbora i savezni poslanik u veću građana. 16. februara portparol Čedomir Antić je podneo ostavku na tu funkciju.

U septembru 1999. predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović je pozvao sve opozicione stranke u Srbiji na ujedinjenje organizujući Okrugli sto opozicionih stranaka u Srbiji, na kome se formulišu zahtevi opozicije za raspisivanje vanrednih izbora i koji je rezultovao stvaranjem koalicije DOS.

Dana 21. oktobra osnovana je koalicija Savez za promene a u nju su ušle: Demokratska stranka, Demohrišćanska stranka Srbije, Građanski savez Srbije, Nova Srbija, Socijaldemokratija a podržali su je i Dragoslav Avramović i Milan Panić.

Pobeda DOS-a

Na stranačkoj izbornoj skupštini 27. februara 2000. Zoran Đinđić je pobedio peti put u trci za predsednika stranke. Protiv kandidat za predsednika stranke mu je bio dotadašnji potpredsednik Slobodan Vuksanović. Za potpredsednike su izabrani Predrag Filipov i Boris Tadić a reizabrani Slobodan Gavrilović i Zoran Živković. Posle ove skupštine Vuksanović napušta DS i 2001. osniva Narodnu demokratsku stranku a krajem 2004. je ujedinio sa Demokratskom strankom Srbije. 20. i 21. juna 2000. održane su sednice glavnog odbora Demokratske stranke u Velikoj Plani. Na ovoj sednici se odlučilo da se odlučnije ide na izbore a predstavljen je i plan akcije pod nazivom Milion sigurnih glasova. Za šefa Izbornog štaba DS-a postavljen je Čedomir Jovanović.

Dana 21. jula 2000. godine, stvorena je koalicija Demokratska opozicija Srbije (DOS) ujedinjavanjem Saveza za promene i još 10 opozicionih stranaka; koalicija je obuhvatala 18 stranaka. U DOS-u su najjači bili Srpski pokret obnove i DS. Međutim, SPO je tokom te godine napustio ovu koaliciju.

DOS je za kandidata na vanrednim izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. izabrao Vojislava Koštunicu, koji je i pobedio u prvom krugu izbora. Aktuelna vlast SPSa i JULa nije želela da prizna pobedu već je imala nameru da sprovede drugi krug izbora. Nezadovoljni građani organizovali su masovne proteste i konačno 5. oktobra vlast je priznala pobedu Vojislava Koštunice, koju je potvrdio i Ustavni sud.

Vlada Zorana Đinđića

Demokratska opozicija Srbije je na izborima za Skupštinu Srbije, 23. decembra 2000. osvojila većinu od čak 176 narodnih poslanika u parlamentu (DS-u je pripalo 47 mesta). Za predsednika nove Vlade Srbije izabran je Zoran Đinđić.

Stranka jugoslovenskog predsednika Koštunice, DSS je avgusta 2001. godine napustila DOS i republičku Vladu. To je označilo veliku krizu u vladajućoj koaliciji, ali premijer je ipak uspeo da sačuva koaliciju i većinu u Skupštini. 5. oktobra 2001. godine, održana je skupština DS-a na kojoj je šesti put za predsednika izabran Zoran Đinđić a za potpredsednike izabrani su Čedomir Jovanović i Gordana Čomić a reizabrani Zoran Živković i Boris Tadić.

Na izborima za predsednika Srbije 2002. Demokratska stranka je podržala bivšeg potpredsednika i bivšeg člana, kandidata sa liste <<Grupa građana — „Najbolje za Srbiju — Miroljub Labus">> Miroljuba Labusa, koji je bio i predsednik je Upravnog odbora G17 plus, ekspertske grupe 17 ekonomista iz Srbije i Crne Gore. Republička izborna komisija je ove izbore poništila i oni su bili neuspešni jer je važio stari zakon po kome izlaznost morala biti veća od 50%. 15. decembra 2002. Miroljub Labus postaje predsednik nove stranke G17 plus.

Ubistvo Đinđića i kraj DOS-a

Zoran Živković je vršio dužnost predsednika do izbora novog predsednika.

Dana 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider demokrata Zoran Đinđić. Sahranjen je 15. marta u Beogradu. Glavni odbor partije odlučio je da stranku vodi, do izbora novog predsednika, Zoran Živković. On je postao i predsednik Vlade Republike Srbije.

DOS se raspao u jesen 2003. godine, kada je i Vlada izgubila većinu u Skupštini. Raspisani su vanredni parlamentarni izbori za 28. decembar. Demokratska stranka nastupila je samostalno i osvojila 37 poslaničkih mesta, iza SRS-a i DSS-a. Međutim, ona nije ušla u novu Vladu, koju su formirali DSS, G17+ i koalicija SPONS, uz pomoć SPS.

Rukovodstvo Borisa Tadića

Na decembarskim izborima 2003. godine, Boris Tadić, tadašnji potpredsednik demokrata i tadašnji ministar odbrane SCG, predvodio je listu DS i tada je postao šef Poslaničke grupe partije u republičkom parlamentu.

Na izborima za predsednika DS, 22. februara 2004, Skupština stranke izabrala je ubedljivom većinom glasova Borisa Tadića za novog lidera, protiv kandidat mu je bio dotadašnji zamenik Zoran Živković. Četiri potpredsednika izabrana su sa Tadićeve liste. To su bili Nenad Bogdanović, Bojan Pajtić, Dušan Petrović i Slobodan Gavrilović.

Tadić je postao kandidat DS na izborima za predsednika Srbije juna 2004. Pobedio je u drugom krugu, 27. juna, kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.

LDP i opozicija

U decembru 2004. godine na inicijativu 11 članova DS-a iz stranke je isključen bivši potpredsednik Čedomir Jovanović. Zajedno sa njim iz stranke istupaju Nenad Prokić, Nikola Samardžić, Branislav Lečić i Đorđe Đukić. Novembra 2005. godine još 16 članova DS istupa iz stranke i zajedno sa Jovanovićem osnivaju novu stranku Liberalno-demokratsku partiju.

Pre izlaska LDP frakcije, Demokratska stranka se spojila s Demokratskim centrom i Otporom i privukla je izvestan broj članova Građanskog saveza Srbije.

Poslanici Demokratske stranke odlučili su da napuste republičku Skupštinu, oktobra 2005. godine, zbog toga što su smatrali da su im nezakonito oduzeta dva mandata.

Na XII stranačkoj Skupštini, 18. februara 2006, Boris Tadić je reizabran na funkciju predsednika. Za potpredsednike su izabrani Dragan Šutanovac i Vida Ognjenović a reizabrani Nenad Bogdanović, Bojan Pajtić i Dušan Petrović.

Povratak na vlast

Referendum kojim je potvrđen novi Ustav Srbije, a čije usvajanje je podržao DS, je održan 28. i 29. oktobra 2006. godine. Donošenjem Ustavnog zakona su izbori morali biti održani 60 do 120 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Na izborima za Narodnu skupštinu održanim 21. januara 2007. godine, Demokratska stranka je učestvovala u koaliciji sa strankom Rasima Ljajića i osvojila je 64 poslanička mesta i 37 predstavnika u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Narodna skupština je izglasala poverenje novoj Vladi koju čine DS, DSS, NS i G17+, čiji je predsednik Vojislav Koštunica (DSS), potpredsednik Božidar Đelić (DS) i koja ima 22 ministarstva i jednog ministra bez portfelja. Za predsednika Narodne skupštine izabran je Oliver Dulić iz DS-a.

Na predsedničkih izbora održanim početkom 2008. godine, Boris Tadić je još jednom pobedio u drugom krugu Tomislava Nikolića. Jaz u vladajućoj koaliciji je nagovestilo odsustvo podrške koalicije DSS-NS Tadiću u drugom krugu izbora.[4] Uzroci nesuglasica su bili politička kriza nakon deklaracije o nezavisnosti Kosova i pitanje evropske perspektive. DS je insistirao na potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), dok se DSS izjasnio za poništavanje SSP-a.[4] Narodna skupština je na vandrednoj sednici donela odluku da predsedniku republike uputi predlog za raspuštanje Narodne skupštine, tek 10 meseci nakon formiranja vladajuće koalicije.[5]

Na izborima 2008. Demokratska stranka je, zajedno sa G17+, SPO-om, SDP-om i LSV-om, u okviru koalicije Za evropsku Srbiju, osvojila 102 mandata u Skupštini Republike Srbije (DS je dobila 64) i 57 u Skupštini AP Vojvodine. Ovo je bilo po prvi put od 2000. da je koalicija predvođena DS-om odnela pobedu na izborima ispred radikala, ali ipak nije osvojila dovoljan broj poslanika da samostalno formira vladu. Zbog svog ostvarenog rezultata, ocenjeno je da najbolju pregovaračku poziciju ima Socijalističke partije Srbije, koja je svojom odlukom mogla da odluči ko će formirati vladajuću koaliciju.[4] Nakon neuspelih pregovora sa DSS-om i SRS-om oko formiranja koalicije zbog neslaganja sa evroskeptičnim stavovima, koalicja predvođena SPS-om se kreću u pregovore sa listom Za evropsku Srbiju, sa kojima su se za kratko vreme dogovorili oko pet principa – „očuvanje Srbije, socijalna pravda, nastavak evropskih integracija Srbije, borba protiv korupcije i kriminala”. Takođe, iz EU je stizala podrška formiranju proevropske vlade, dok je postojao nagoveštaj predsenika Socijalističke internacionale za prijem SPS-a u tu organizaciju ukoliko bi omogućila formiranje evropski orjentisane vlade.[4] Predsednici DS-a i SPS-a, Boris Tadić i Ivica Dačić su potpisali Deklaraciju o političkom pomirenju tih stranaka.[6] Nova vlada stupila je na dužnost 7. jula. Za njenog predsednika izabran je Mirko Cvetković kao nestranačka ličnost na predlog DS-a, a za njegovog zamenika, prvog potpredsednika, i ministra policije izabran je lider SPS-a, Ivica Dačić, dok je funkcioner DS-a Božidar Đelić dobio potpredsedničko mesto.

Na XIV stranačkoj Skupštini, 18. decembra 2010, Tadić je ponovo reizabran za predsednika stranke.

Poraz na izborima

Na izborima 2012. DS je napravila koaliciju sa SDPS, LSV, DHSS i još nekim malim strankama pod nazivom Izbor za bolji život — Boris Tadić. Ova koalcija je osvojila 22,07% i 67 poslanika od kojih 49 je dobila DS (kasnije je zadržala 48).

Međutim na predsedničkim izborima kandidat DS-a Boris Tadić je u prvom krugu stigao prvi sa 25,31% ali je pobeđen u drugom krugu od naprednjačkog kandidata Tomislava Nikolića. DS nakon bezuspešnog pokušaja formiranja Vlade prelazi u opoziciju.

Posle sednice Glavnog odbora 4. novembra 2012, dotadašnji predsednik Boris Tadić odlučio je da se ne kandiduje ponovo na funkciju predsednika.[7]

Predsednik Dragan Đilas

Na XV vanrednoj izbornoj Skupštini Demokratske stranke 25. novembra 2012, za novog predsednika izabran je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i dotadašnji zamenik predsednika stranke. Prvi put u istoriji stranke proširen je broj potpredsednika sa 5 na 7 i uvedena funkcija počasnog predsednika. Za potpredsednike su izabrani Miodrag Rakić, Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Vesna Martinović, Jovan Marković i Goran Ćirić a reizabran je Bojan Pajtić dok je za počasnog predsednika aklamacijom je imenovan Boris Tadić. Dragoljub Mićunović je ponovo izabran za predsednika Političkog saveta DS.[8]

Dana 27. decembra 2012. godine. glavni odbor stranke je odlučio da svi ministri iz bivše vlade vrate mandate stranci.[9] Od bivših ministara većina je ponudila mandate stranci. Za razliku od drugih bivšim ministrima Goranu Bogdanoviću, Božidaru Đeliću i Draganu Šutanovcu dozvoljeno je da zadrže mandate pod tvrdnjom da su potrebni stranci u parlamentu. Goran Bogdanović zadržao je svoj mandat po tvrdnji stranke jer je jedini od bivših ministara sa Kosova i Metohije i zbog rešavanja kosovskog pitanja kojim se bavio kao bivši ministar za Kosovo i Metohiju. Dragan Šutanovac zadržao je svoj mandat po tvrdnji stranke jer se bavio bezbednosnim pitanjima kao bivši ministar odbrane. Božidar Đelić zadržao je svoj mandat po tvrdnji stranke jer se bavio evropskim integracijama. Bivši ministar Milan Marković je napustio stranku nakon vraćanja mandata. Mandate stranci odbili su da vrate Dušan Petrović i Vuk Jeremić.[10]

Zbog protivljenja odluci stranke Izvršni odbor je isključio Dušana Petrovića 31. januara[11] a Vuka Jeremića 14. februara 2013. godine.[12] Vuk Jeremić je zbog te odluke podneo tužbu Ustavnom sudu smatrajući da odluka stranke nije ustavna.[13] Nakon odbijanja te žalbe od strane Ustavnog suda Jeremić je ispoštovao odluku i napustio DS ali je zadržao mandat poslanika.[14]

U tom periodu rukovodstvo stranke je smatralo da stranka treba da pruži podršku aktuelnoj vlasti u rešavanjima kosovskog pitanja.[15]

Dana 30. januara 2014. godine počasni predsednik Demokratske stranke, bivši predsednik Srbije i stranke Boris Tadić, napustio je stranku u kojoj je bio od obnavljanja rada 1990. godine.[16] Uz Tadića, stranku su napustile Jelena Trivan i Snežana Malović, potpredsednik Miodrag Rakić, jedan broj nekadašnjih poslanika i bivših ministra koji su osnivali novu stranku pod nazivom Nova demokratska stranka.[17]

Na izborima 2014. DS je napravila koaliciju sa Novom strankom, Demokratskim savezom Hrvata u Vojvodini, Bogatom Srbijom i Udruženim sindikatima Srbije „Sloga” pod nazivom Sa Demokratskom strankom za Demokratsku Srbiju.[18][19] Ova koalcija je osvojila 6,03% i 19 poslanika od kojih 14 je dobila DS. Nakon završetka parlamentarnih izbora, Dragan Đilas je raspisao vanrednu skupštinu i kandidovao se za reizbor na funkciju predsednika stranke. Protiv kandidat mu je bio zamenik predsednika Bojan Pajtić.[20]

Predsednik Bojan Pajtić

Na XVIII vanrednoj izbornoj Skupštini Demokratske stranke, delegati stranke su izabrali Bojana Pajtića za novog predsednika DS-a. Za potpredsednike su izabrani Borislav Stefanović, Nataša Vučković, Goran Ješić, Maja Videnović i Gordana Čomić a za predsednika Političkog saveta je reizabran Dragoljub Mićunović.[21]

Dana 10. decembra 2015. godine, šef poslaničke grupe u skupštini Srbije i potpredsednik DS, Borislav Stefanović napustio je stranku.[22] 29. juna 2016. godine, bivši predsednik i bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas napustio je DS čiji je bio predsednik od 2012. do 2014. godine.[23]

Predsednik Dragan Šutanovac

Dragan Šutanovac — Predsednik DS-a od 2016. do 2018. godine

Na prvim direktnim izborima 2016. godine, preostali članovi Demokratske stranke izabrali su za novog predsednika Dragana Šutanovca.[24]

Predsednik Zoran Lutovac

Posle izuzetno lošeg rezultata DS-a na lokalnim izborima u Beogradu u martu 2018. godine (prvih na kojima ova stranka nije uspela da uđe u gradsku skupštinu), održani su novi unutarstranački izbori, na kojima je pobedio Zoran Lutovac. Novi predsednik je odmah pristupio koalicionim pregovorima o formiranju Saveza za Srbiju, čiji je osnivač DS formalno postao 2. septembra iste godine.

DS je potpisao Sporazum sa narodom zajedno sa drugim opozicionim strankama u jeku građanskih protesta. Ovim se DS obavezao da će bojkotovati Narodnu skupštinu, lokalne skupštine i sve buduće izbore do ispunjenja zahteva opozicije i protesta.

Tokom marta 2019. pokrenuta je inicijativa za ponovno ujedinjenje DS-a. Inicijativu su pokrenuli lider Demokrata Zoran Lutovac, SDS-a Boris Tadić i ZZS Nebojša Zelenović. Formiranje Velike Demokratske stranke najavljeno je za 19. maj 2019. Rukovodstvo stranke činili bi Lutovac, Zelenović i Aleksandar Ivanović ispred SDS, inače rođak ubijenog lidera ISDP Olivera Ivanovića. Spekulisalo se i o povratku Zorana Živkovića, to jest Nove stranke, međutim ova informacija nije potvrđena. Ovim bi ujedinjeni DS imao 17 mandata u NSRS, za razliku od sadašnjih 12 osvojenih na izborima 2016.

Rezultati na parlamentarnim i predsedničkim izborima

Narodna skupština Republike Srbije
Izbori Koalicija # glasova % od važećih # poslanika Vlada Lider
1990 374.887 7,45%
7 / 250
opozicija Dragoljub Mićunović
1992 196.347 4,13%
6 / 250
opozicija
1993 497.582 11,57%
29 / 250
opozicija
1997 Koalicija Zajedno bojkot
0 / 250
van parlamenta Zoran Đinđić
2000 DOS 2.404.758 64,09%
45 / 250
vladajući
2003 GSS-DC-SDU-LZS 481.249 12,58%
32 / 250
opozicija Boris Tadić
2007 SDP-DSHV-NSSMN-BNS 915.854 22,71%
60 / 250
vladajući
2008 Za evropsku Srbiju 1.590.200 38,42%
64 / 250
vladajući
2012 Izbor za bolji život 863.294 22,07%
49 / 250
opozicija
2014 NS-DSHV-BS 216.634 6,03%
17 / 250
opozicija Dragan Đilas
2016 NS-DSHV-ZZS-ZZŠ 227.589 6,02%
12 / 250
opozicija Bojan Pajtić
Predsednik Republike Srbije
Izbori Kandidat # 1. krug — glasovi % # 2. krug — glasovi % Rezultat Detalji
1992 Milan Panić 2. 1.516.693 32,11% bez drugog kruga nije izabran podrška nezavisnom kandidatu
1997 bojkot
2002 Miroljub Labus Stagnacija 2. 995.200 27,96% Stagnacija 2. 1.516.693 31,62% nije izabran[a] podrška DOS-a nezavisnom kandidatu
2003 Dragoljub Mićunović Stagnacija 2. 893,906 35,42% bez drugog kruga nije izabran[b] kandidat koalicije DOS
2004 Boris Tadić Stagnacija 2. 853.584 27,38% Rast 1. 1.681.528 53,97% izabran
2008 Boris Tadić Pad 2. 1.457.030 35,39% Rast 1. 2.304.467 50,31% izabran
2012 Boris Tadić Stagnacija 1. 989.45 25,31% Pad 2. 1.481.952 47,31% nije izabran kandidat koalicije IBŽ
2017 Saša Janković Stagnacija 2. 597.728 16,35% bez drugog kruga nije izabran podrška nezavisnom kandidatu
Predsednik SR Jugoslavije
Izbori Kandidat # 1. krug — glasovi % # 2. krug — glasovi % Rezultat Detalji
2000 Vojislav Koštunica 1. 2.470.304 50,24 bez drugog kruga izabran kandidat koalicije DOS;
uvod u petooktobarsku revoluciju

Demografske karakteristike pristalica

Prema rezultatima istraživanja CeSID-a iz 2014. i NSPM-a iz 2016. godine o demografskoj strukturi pristalica stranaka u Srbiji, DS ima približno ravnomerno raspoređene simpatizere u svim starosnim grupama.[25][26] U 2014. godini su žene činile ubedljivu većinu (80%) među glasačima. DS je među strankama sa najvećim udelom visokoobrazovanih birača.[25][26] Pristalice su dominatno proevropski nastrojene, najčešće uz tolerantne stavove prema različitostima i otkolonom od autoritarnosti i nacionalizma.[27][25][28]

Istaknuti članovi

  • Zoran LutovacPredsednik DS. Bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori.
  • Dragan Šutanovac Bivši predsednik DS. Potpredsednik DS 2006—2012. Bivši ministar odbrane Srbije.
  • Dragoljub MićunovićPoslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Predsednik DS 1990—1994.
  • Bojan PajtićPredsednik DS 2014—2016. i Predsednik Vlade AP Vojvodine 2004—2014.
  • Božidar ĐelićPotpredsednik Vlade Republike Srbije 2007—2011.
  • Dejan NikolićPotpredsednik DS. Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
  • Saša PaunovićZamenik predsednika DS. Predsednik opštine Paraćin.
  • Vesna MartinovićPotpredsednica DS 2012—2014.
  • Jovan MarkovićPotpredsednik DS 2012—2014.
  • Goran ĆirićŠef poslaničkog kluba DS u skupštini Srbije. Potpredsednik DS 2012—2014. Gradonačelnik Niša 2000—2004.
  • Oliver DulićPredsednik Skuptštine Republike Srbije 2007—2008.
  • Ljiljana LučićPotpredsednica DS 1998—2000.
  • Ružica ĐinđićPočasna predsednica Foruma žena DS.
  • Miroslav VasinPredsednik Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Poslanik u skupštini AP Vojvodine
  • Balša BožovićPoslanik u skupštini Srbije. Predsednik Demokratske Omladine 2009—2013.
  • Zoran AlimpićZamenik predsednika Skupštine grada Beograda 2008—2013. i vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda 2007—2008.
  • Aleksandra JerkovPotpredsednica DS i poslanik u skupštini Srbije.
  • Ivan VujačićČlan Političkog saveta. Član Predsedništva DS 2008—2012. i Ambasador Srbije u SAD 2002—2009.
  • Dragan DomazetČlan Političkog saveta. Potpredsednik DS 1992—1993.
  • Slobodan GavrilovićPotpredsednik DS 1995—1998, 1999—2001 i 2004—2006.
  • Vida OgnjenovićČlanica Političkog saveta. Ambasador Srbije u Danskoj 2011—2013. i potpredsednica DS 2004—2006. Pridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989.
  • Radmila HrustanovićAmbasador Srbije u Slovačkoj, Zamenica gradonačelnika 2004—2008. i Gradonačelnica Beograda 2001—2004.
  • Zvezdana PopovićPridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989.
  • Branislav LečićMinistar za kulturu 2001—2004. Napustio stranku 2005 a 2014 ponovo pristupio stranci.

Bivši članovi

1919—1948.

  • Ljubomir DavidovićJedan od osnivača DS 1919. Predsednik DS 1919—1940, gradonačelnik Beograda 1910—1914 i predsednik vlade Kraljevine SHS 1919—1920, 1924. Preminuo 19. februara 1940. godine.
  • Milan GrolPredsednik DS 1940—1946. i Ministar prosvete Kraljevine SHS 1927—1929.
  • Jaša ProdanovićJedan od osnivača DS 1919. Napustio stranku 1919.
  • Ljubomir StojanovićJedan od osnivača DS 1919. Napustio stranku 1919.
  • Milorad DraškovićMinistar unutrašnjih poslova Kraljevine SHS 1920—1921. Ubijen u atentatu 21. jula 1921. godine.
  • Ivan TavčarGradonačelnik Ljubljane 1911–1921. Preminuo 19. februara 1923. godine.
  • Svetozar PribićevićJedan od osnivača DS 1919. Ministar unutrašnjih poslova 1920—1921. i ministar prosvete 1920—1922. Kraljevine SHS. Napustio stranku 1924.
  • Gregor ŽerjavMinistar socijalne politike Kraljevine SHS 1921—1922. Napustio stranku 1924.
  • Milko BrezigarPoslanik u skupštini Kraljevine SHS 1919—1924. Napustio stranku 1924.
  • Ivan RibarPredsednik Ustavotvorne skupštine Kraljevine SHS 1920—1922. Isključen iz stranke 1938.
  • Vojislav VeljkovićJedan od osnivača DS 1919. Preminuo 28. januara 1931. godine.
  • Ivan HribarGradonačelnik Ljubljane 1896–1910. Preminuo 18. aprila 1941. godine.

1989—

  • Desimir TošićPredsednik predratne Demokratske omladine 1940—1948. Potpredsednik DS 1990—1993. Preminuo 8. februara 2008.
  • Borislav PekićČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Preminuo 2. jula 1992.
  • Nikola MiloševićPridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991. Premniuo 24. januara 2007.
  • Kosta ČavoškiČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Predsednik Izvršnog odbora DS 1990. Napustio DS 1991.
  • Vladan VasilijevićPridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991. Premniuo 29. aprila 1997.
  • Gojko ĐogoČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991.
  • Slobodan InićČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991.
  • Vladimir GligorovČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991.
  • Milovan DanojlićČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1991.
  • Vojislav KoštunicaČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Potpredsednik DS 1990—1992. Napustio DS 1992.
  • Dušan VukajlovićČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992. Preminuo 1994.
  • Radoslav StojanovićČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992. Preminuo 31. avgusta 2011.
  • Marko JankovićČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992.
  • Mirko PetrovićPridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992.
  • Đurđe NinkovićPridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Sekretar Izvršnog odbora DS 1990. Napustio DS 1992.
  • Aleksandar Saša PetrovićPridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992. Preminuo 20. avgusta 1994.
  • Aleksandar IlićPridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Napustio DS 1992.
  • Ljubomir TadićPridruženi član inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Preminuo 31. decembra 2013.
  • Vladan BatićPredsednik gradskog odbora Beograd DS 1990—1992. Napustio stranku 1992. Preminuo 29. decembra 2010. godine.
  • Milan Gale MuškatirovićPredsednik gradskog odbora DS Beograd 1993. Preminuo 27. septembra 1993. godine.
  • Radomir ŠaperPredsednik gradskog odbora DS Beograd 1993—1994. Preminuo 6. decembra 1998. godine.
  • Miroljub LabusPotpredsednik DS 1994—1997. Napustio stranku 1997.
  • Slobodan VuksanovićPotpredsednik DS 1997—2000. Napustio stranku 2000.
  • Zoran ĐinđićČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Predsednik DS 1994—2003. Ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine.
  • Milorad PerišićČlan inicijativnog odbora za obnavljanje rada DS 1989. Ambasador Srbije u Kanadi 2001—2003. i potpredsednik DS 1994—1999. Preminuo 6. maja 2003. godine.
  • Čedomir JovanovićPotpredsednik DS 2001—2004. Isključen iz stranke 2004.
  • Nenad BogdanovićPotpredsednik DS 2004—2007. Gradonačelnik Beograda 2004—2007. Preminuo 27. septembra 2007. godine.
  • Goran KneževićGradonačelnik Zrenjanina u dva mandata. Isključen iz stranke 2009.
  • Zoran ŽivkovićZamenik predsednika DS 2001—2004, vršilac dužnosti predsednika 2003—2004. i Predsednik Vlade Republike Srbije 2003—2004. Napustio stranku 2012.
  • Milan MarkovićMinistar za državnu upravu i lokalnu samoupravu 2007—2012. Napustio stranku 2012.
  • Dušan PetrovićPoslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Isključen iz stranke 2013.
  • Vuk JeremićPredsednik Generalne Skupštine UN 2012—2013. Isključen iz stranke 2013.
  • Predrag FilipovAmbasador Srbije u Sloveniji 2007—2012, Ambasador Srbije u Japanu 2001—2006. i potpredsednik DS 2000—2001. Napustio stranku 2013.
  • Boris TadićPredsednik Republike Srbije 2004—2012, Predsednik DS 2004—2012. i Počasni predsednik DS 2012—2014. Napustio stranku 2014.
  • Jelena TrivanPotpredsednica DS 2010—2012. Napustila stranku 2014.
  • Miodrag RakićPotpredsednik DS 2012—2014. Napustio stranku 2014. Preminuo 13. maja 2014. godine.
  • Aleksandar ŠapićPredsednik opštine Novi Beograd. Napustio stranku 2014.
  • Borislav StefanovićPotpredsednik DS 2014—2015. Bivši šef Pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Napustio stranku 2015.
  • Dragan ĐilasPredsednik DS 2012—2014. i Gradonačelnik Beograda 2008—2013. Napustio stranku 2016.
  • Branislav BelićVršilac dužnosti Gradonačelnika Beograda 2008. Preminuo 17. jula 2016. godine.

Galerija

Vidi još

Napomene

  1. ^ rezultati proglašeni nevažećim zbog niske izlaznosti
  2. ^ rezultati proglašeni nevažećim zbog niske izlaznosti

Reference

Literatura

  • Mojović, Gorica (2011). Srbija i Demokratska stranka — Hronologija 1990—2010. Beograd: Demokratska stranka. ISBN 978-86-7856-115-3. 

Spoljašnje veze