Muzika za ples

Muzika za ples
Ljudi plešu na klupsku DDž muziku
Stilsko poreklo	Narodno
Kulturološko poreklo	Drevno, širom sveta
Izvedeni oblici	Disko

Muzika za ples je muzika komponovana posebno da olakša ili prati ples. Može biti ili muzički komad ili deo većeg muzičkog aranžmana. Što se tiče izvedbe, glavne kategorije su živa plesna muzika i snimljena plesna muzika. Iako postoje svedočanstva o kombinaciji plesa i muzike u drevnim vremenima (na primer, na starogrčkim vazama ponekad su prikazani plesači u pratnji muzičara), najranija zapadna plesna muzika koja se još uvek može reprodukovati sa izvesnim stepenom sigurnosti su staromodni plesovi. U periodu baroka, glavni plesni stilovi bili su plemićki dvorski plesovi (pogledajte barokni ples). U eri klasične muzike, menuet se često koristio kao treći stav, iako u ovom kontekstu ne bi pratio bilo koji ples. Valcer je takođe nastao kasnije u klasičnoj eri. Obe su ostale deo perioda romantične muzike, koji je takođe doživeo uspon raznih drugih nacionalnih plesnih formi kao što su barkarola, mazurka, ekosez, balada i poloneza.

Moderna popularna plesna muzika je prvobitno nastala iz zapadne plesne i društvene muzike kasnog 19. veka. Tokom ranog 20. veka, balski ples je postao popularan među radničkom klasom koja je posećivala javne plesne sale. Plesna muzika je postala izuzetno popularna tokom 1920-ih. Tokom 1930-ih, zvanih sving era, sving muzika je bila popularna plesna muzika u Americi. Tokom 1950-ih, rokenrol je postao popularna plesna muzika. Tokom kasnih 1960-ih došlo je do uspona soul i R&B muzike. Dominikanski i kubanski Njujorčani su krajem 1960-ih stvorili popularni ples salsa koji je proizašao iz latino muzičkog žanra salse. Uspon diskoteka ranih 1970-ih doveo je do toga da dens muzika postane popularna u javnosti. Do kasnih 1970-ih razvija se elektronska plesna muzika. Ova muzika, napravljena korišćenjem elektronike, je stil popularne muzike koja se obično pušta u noćnim klubovima, radio stanicama, emisijama i rejvovima. Mnogi podžanrovi elektronske plesne muzike su se razvili.

Poreklo

Narodna plesna muzika je muzika koja prati tradicionalni ples i može biti u suprotnosti sa istorijskom/klasičnom i popularnom/komercijalnom plesnom muzikom. Primer narodne plesne muzike u Sjedinjenim Državama je stara muzika koja se svira na kvadratnim plesovima i kontra plesovima.

Istorijska muzika za ples

Vidi još: Istorija plesa, Istorija baleta i Istorijski ples

Iako postoje potvrde o kombinaciji plesa i muzike u drevnim vremenima (na primer, na starogrčkim vazama ponekad se prikazuju igrači u pratnji muzičara), najranija zapadna plesna muzika koja još uvek može da se reprodukuje sa izvesnim stepenom sigurnosti su preživeli srednjovekovni plesovi kao što su karoli i estampi. Najraniji od ovih preživelih plesova su skoro isto toliko stari koliko i muzički zapisi.

Po periodu

Renesansna plesna muzika je pisana za instrumente kao što su lauta, viola, tabor, lula i sakbut.

U periodu baroka, glavni plesni stilovi bili su plemićki dvorski plesovi (vidi barokni ples). Primeri plesova uključuju francuski kurant, sarabandu, menuet i žiga. Zbirke igara su se često skupljale zajedno kao plesne svite.

U eri klasične muzike, menuet se često koristio kao treći stav u nevokalnim delima sa četiri stava kao što su sonate, gudački kvarteti i simfonije, iako u ovom kontekstu ne bi pratio bilo koji ples. Valcer je takođe nastao kasnije u klasičnoj eri, pošto je menuet evoluirao u skerco (doslovno, „šala”; menuet sa bržim tempom).

Oba su ostala deo romantičnog muzičkog perioda, koji je takođe doživeo uspon raznih drugih nacionalističkih plesnih oblika kao što su barkarol, mazurka i poloneza. Takođe u eri romantične muzike, rast i razvoj baleta proširio je kompoziciju plesne muzike na novu visinu. Često je plesna muzika bila deo opere.

Popularna plesna muzika

Moderna popularna plesna muzika je prvobitno nastala iz zapadne plesne i društvene muzike kasnog 19. veka.

Po žanru

Plesna muzička dela često nose naziv odgovarajućeg plesa, npr. valceri, tango, bolero, kan kan, menuet, salsa, razne vrste žigova i brekdaun. Ostali plesni oblici uključuju kontradans, merenge (Dominikanska Republika) i ča-ča-ča. Često je teško znati da li je prvo ime muzike ili ime plesa.

Balade se obično biraju za usporene plesne rutine. Međutim, balade su se obično smatrale suprotnom plesnoj muzici u smislu njihovog tempa. Prvobitno, balada je bila i vrsta igre (otuda naziv „balada”, od istog korena kao „balska dvorana” i „balet”). Balade se još uvek plešu na Farskim ostrvima.

Dansband

Glavni članak: Dansband

„Dansband“ („plesni bend“) je termin na švedskom za bendove koji sviraju neku vrstu popularne muzike, „dansbandsmusik“ („muzika za plesne grupe“), uz koje se pleše sa partnerom. Ovi termini su ušli u upotrebu oko 1970. godine, a pre toga su mnogi bendovi bili klasifikovani kao „pop grupe”. Ova vrsta muzike je uglavnom popularna u nordijskim zemljama.

Disko muzika

Glavni članak: Disko muzika

Disko je žanr dens muzike koji sadrži elemente fanka, soula, popa i salse. Bio je najpopularniji od sredine do kasnih 1970-ih, iako je kasnije imao kratka oživljavanja. To je inspirisalo žanr elektronske plesne muzike.

Elektronska muzika

Plesna zabava na festivalu Kazantip, Krim. Elektronska plesna muzika.

Glavni članak: Elektronska plesna muzika

Do 1981. razvija se novi oblik plesne muzike. Ova muzika, napravljena korišćenjem elektronike, stil je popularne muzike koji se obično pušta u noćnim klubovima za plesnu muziku, radio stanicama, emisijama i rejvovima. Tokom svog postepenog opadanja kasnih 1970-ih, disko je potpao pod uticaj elektronskih muzičkih instrumenata kao što su sintisajzeri. Prvi zapaženi potpuno sintetizovani disko hit bio je „I Feel Love” Đorđio Morodera i Peta Belote sa tekstovima Done Samer. Luping, sempliranje i segvej kao što se nalazi u diskotekama nastavili su da se koriste kao kreativne tehnike u trans muzici, tehno muzici i posebno haus muzici.

Elektronska plesna muzika doživela je procvat kasnih 1980-ih. U Velikoj Britaniji, ovo se manifestovalo u plesnom elementu Hacienda scene Tonija Vilsona (u Mančesteru) i londonskih klubova kao što su Delirium, Trip i Šum. Scena se brzo proširila na Leto ljubavi u Ibizi, koja je postala evropska prestonica hausa i transa.

Mnogi muzički žanrovi koji su koristili elektronske instrumente razvili su se u savremene stilove uglavnom zahvaljujući MIDI protokolu, koji je omogućio računarima, sintisajzerima, zvučnim karticama, semplerima i bubnjevima da međusobno komuniciraju i postižu potpunu sinhronizaciju zvukova. Elektronska plesna muzika se obično komponuje pomoću sintisajzera i kompjutera, a retko ima bilo kakve fizičke instrumente. Umesto toga, ovo je zamenjeno analognim i digitalnim elektronskim zvucima, sa 4/4 otkucaja. Međutim, mnogi producenti ove vrste muzike, kao što su Daren Tejt i MJ Cole, bili su obučeni za klasičnu muziku pre nego što su prešli u elektronski medijum.

Literatura

• Adshead-Lansdale, J., ur. (1994). Dance History: An Introduction. Routledge. ISBN 0-415-09030-X. 
• Charman, S. Kraus, R, G. Chapman, S. and Dixon-Stowall, B. (1990). History of the Dance in Art and Education. Pearson Education. ISBN 0-13-389362-6.
• Dils, A (2001). Moving History/Dancing Cultures: A Dance History Reader. Wesleyan University Press. ISBN 0-8195-6413-3. 
• Wallace, Carol; et al. (1986). Dance: a very social history. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780870994869. 
• Wood, Melusine (1952). Some historical dances twelfth to nineteenth century; their manner of performance and their place in the social life of the time, London: Imperial Society of Teachers of Dancing.
• Frederick, Eva (23. 12. 2019). „Dancing chimpanzees may reveal how humans started to boogie”. Science. S2CID 214152330. doi:10.1126/science.aba6904. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Smyth, Mary M. (1984). Kinesthetic Communication in Dance (na jeziku: engleski). Dance Research Journal 16, no. 2. 
• Sharma, Manorma (2007). Musical Heritage of India. str. 65. ISBN 978-8131300466. 
• Kassing, Gayle (15. 8. 2014). Discovering Dance. Human Kinetics Publishers. str. 132. ISBN 978-1450468862. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Varadpande, Manohar Laxman (1987). History of Indian Theatre, Volume 2. str. 36—40. ISBN 9788170172789. 
• David, A. P. (2006-09-28). The Dance of the Muses: Choral Theory and Ancient Greek Poetics (na jeziku: engleski). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929240-0. 
• Robert Hans van Gulik (1961). Sexual life in ancient China: A Preliminary Survey of Chinese Sex and Society from Ca. 1500 B.C. Till 1644 A.D. Brill. str. 222. ISBN 9004039171. 
• Marie-Josèphe Bossan (2004). The Art of the Shoe. Parkstone Press Ltd. str. 164. ISBN 978-1859958032. 
• Kefen, Wang (1985). The History of Chinese Dance. China Books & Periodicals. ISBN 978-0835111867. 
• Anderson, Jack (1992). Ballet & Modern Dance: A Concise History (2nd izd.). Princeton, NJ: Princeton Book Company, Publishers. ISBN 0-87127-172-9. 
• Andre, Paul; Arkadyev, V. (1999) Great History of Russian Ballet: Its Art & Choreography (1999).
• Bland, Alexander (1976). A History of Ballet and Dance in the Western World. New York: Praeger Publishers. ISBN 0-275-53740-4. 
• Caddy, Davinia. (2012). The Ballets Russes and Beyond: Music and Dance in Belle-Epoque Paris. Cambridge: Cambridge University Press.
• Cohen, Selma Jeanne (1998). International Encyclopedia of Dance. New York: Oxford University Press. 
• Cross, Samuel H. (1944) "The Russian Ballet Before Dyagilev." Slavonic and East European Review. American Series 3.4 (1944): 19–49. in JSTOR
• Ezrahi, Christina. (2012) Swans of the Kremlin: Ballet and Power in Soviet Russia (University of Pittsburgh Press); examines the resilience of artistic creativity in a history of the Bolshoi and Marinsky/Kirov ballets
• Franko, Mark (1993). Dance as Text: Ideologies of the Baroque Body. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Homans, Jennifer, (2010). Apollo's Angels: A History of Ballet. New York: Random House.
• Johnson, Alfred Edwin. (1913) The Russian Ballet (Houghton Mifflin) online
• Kassing, Gayle (2007). History of dance : an interactive arts approach.. Champaign, IL: Human Kinetics. 
• Lee, Carol (2002). Ballet In Western Culture: A History of its Origins and Evolution. New York: Routledge. ISBN 0-415-94256-X. 
• Lifar, Serge. (1954). A history of Russian ballet from its origins to the present day (Hutchinson)
• McGowan, Margaret M. (1978). L'art du ballet de cour en France, 1581–1643. Paris: Centre National de la Recherche Scientifique. 
• Propert, Walter Archibald. (1972) The Russian Ballet in Western Europe, 1909-1920. B. Blom
• Roslavleva, Natalia. (1966). Era of the Russian Ballet, New York: E.P. Dutton & Co., Inc.
• Sadie, Stanley, ur. (1992). The new Grove dictionary of opera (4 volumes). London: Macmillan. ISBN 978-1-56159-228-9. 
• Surit͡s, E. I͡A, and E. I︠A︡ Surit︠s︡. (1990) Soviet Choreographers in the 1920s (Duke Univ Press, 1990).
• Wiley, Roland John. (1990) A century of Russian ballet: documents and accounts, 1810-1910 (Oxford University Press)
• „BALLET 101: A Complete Guide to Learning and Loving the Ballet by Robert Greskovic”. 
• „The Social and Political Importance of Dance”. www.blakeneymanor.com. Pristupljeno 2020-06-04. 
• Homans, Jennifer (2010). Apollo's angels : a history of ballet (1st izd.). New York: Random House. str. 52. ISBN 978-1-4000-6060-3. OCLC 515405940. 

Spoljašnje veze

• Whipps, Heather (10. 3. 2006). „Survival Dance: How Humans Waltzed Through the Ice Age”. Live Science. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Music & Dance”. Pan Historia.