Depresija (poremećaj)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Depresija
Litografija čoveka sa dijagnozom melanholije sa snažnom sklonošću ka samoubistvu (1892)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpsihijatrija

Depresija je stanje lošeg raspoloženja i averzije prema aktivnostima. Medicinski klasifikovana kao mentalni poremećaj i poremećaj ponašanja, iskustvo depresije utiče na nečije misli, ponašanje, motivaciju, osećanja i osećaj blagostanja.[1] Kaže se da je osnovni simptom depresije anhedonija, koja se odnosi na gubitak interesovanja ili gubitak osećaja zadovoljstva u određenim aktivnostima koje obično donose radost ljudima.[2]

Depresivno raspoloženje je simptom nekih poremećaja raspoloženja kao što je teža depresivna epizoda ili distimija;[3] to je normalna privremena reakcija na životne događaje, kao što je gubitak voljene osobe; a takođe je i simptom nekih fizičkih bolesti i nuspojava nekih lekova i medicinskih tretmana. Može da sadrži tugu, poteškoće u razmišljanju i koncentraciji i značajno povećanje ili smanjenje apetita i vremena provedenog u spavanju. Ljudi koji pate od depresije mogu imati osećaj potištenosti, beznađa i misli o samoubistvu. Može biti kratkoročna ili dugoročna.

Faktori[uredi | uredi izvor]

Životni događaji[uredi | uredi izvor]

Nevolje u detinjstvu, kao što su žalost, zanemarivanje, mentalno zlostavljanje, fizičko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje ili nejednak roditeljski tretman braće i sestara mogu doprineti depresiji u odraslom dobu.[4] Fizičko ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu posebno je u značajnoj korelaciji sa verovatnoćom da će doživeti depresiju tokom života.[5]

Životni događaji i promene koje mogu uticati na depresivna raspoloženja uključuju (ali se ne ograničavaju na): porođaj, menopauzu, finansijske poteškoće, nezaposlenost, stres (kao što je posao, obrazovanje, porodica, životni uslovi itd.), medicinsku dijagnozu (rak, HIV, itd.), maltretiranje, gubitak voljene osobe, prirodne katastrofe, socijalna izolacija, silovanje, problemi u vezi, ljubomora, razdvajanje ili katastrofalne povrede.[6] Adolescenti mogu biti posebno skloni da dožive depresivno raspoloženje nakon društvenog odbacivanja, pritiska vršnjaka ili maltretiranja.[7]

Globalno, više od 264 miliona ljudi svih uzrasta pati od depresije. Globalna pandemija Kovid-19 negativno je uticala na mentalno zdravlje mnogih pojedinaca, uzrokujući porast nivoa depresije, dostižući razorne visine. Studija koju je sproveo Univerzitet u Sariju u jesen 2019. u maju/junu 2020. bavila se uticajem na mentalno zdravlje mladih.[8] Studija je pokazala značajan porast simptoma depresije i smanjenje ukupnog blagostanja tokom izolacije (maj/jun 2020) u poređenju sa prethodnom jesenjem (2019). Utvrđeno je da su se nivoi kliničke depresije kod anketiranih u studiji više nego udvostručili, popevši se sa 14,9 procenata u jesen 2019. na 34,7 procenata u maju/junu 2020. godine.[9] Ova studija dalje naglašava korelaciju koju određeni životni događaji imaju sa razvojem depresije.

Ličnost[uredi | uredi izvor]

Promene u ličnosti ili u društvenom okruženju mogu uticati na nivoe depresije. Visoki rezultati neuroticizma u domenu ličnosti čine razvoj simptoma depresije, kao i svih vrsta dijagnoza depresije, verovatnijim,[10] a depresija je povezana i sa niskom ekstraverzijom.[11] Drugi indikatori ličnosti mogu biti: privremene, ali brze promene raspoloženja, kratkoročno beznađe, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekada bile deo nečijeg života, poremećaj sna, povlačenje iz prethodnog društvenog života, promene apetita i poteškoće sa koncentracijom.[12]

Alkoholizam[uredi | uredi izvor]

Alkohol može biti depresant koji usporava neke delove mozga, poput prefrontalnog i temporalnog korteksa, negativno utiče na racionalnost i pamćenje.[13] Takođe snižava nivo serotonina u mozgu, što potencijalno može dovesti do većih šansi za depresivno raspoloženje.

Veza između količine konzumiranog alkohola, nivoa depresivnog raspoloženja i kako utiče na rizike od posledica alkoholizma, proučavana je u istraživanju sprovedenom na studentima. Studija je koristila 4 latentna, različita profila različitog unosa alkohola i nivoa depresije. U istraživanju su uzeti u obzir i drugi indikatori koji se sastoje od društvenih faktora i ponašanja pojedinca. Rezultati su pokazali da je nivo depresije kao emocije negativno uticao na količinu rizičnog ponašanja i posledice konzumiranja alkohola, dok je u inverznoj vezi sa zaštitnim strategijama ponašanja, a to su radnje ponašanja koje sam preduzima radi zaštite od relativne štete od uzimanja alkohola. Povišen nivo depresivnog raspoloženja stoga dovodi do većih posledica pijenja.[14]

Maltretiranje[uredi | uredi izvor]

Alegorija o melanholiji, sa ženom koja kleči i drži lobanju.

Društveno zlostavljanje, kao što je maltretiranje, definiše se kao radnja izdvajanja i nanošenja štete ranjivim pojedincima. Da bi se uhvatila svakodnevna opservacija odnosa između štetnih efekata društvenog zlostavljanja, mentalnog zdravlja žrtve i depresivnog raspoloženja, sprovedena je studija o tome da li će pojedinci imati viši nivo depresivnog raspoloženja kada su izloženi svakodnevnim radnjama negativnog ponašanja. Rezultat je pokazao da svakodnevno izlaganje nasilnim ponašanjima kao što je maltretiranje ima pozitivan odnos sa depresivnim raspoloženjem istog dana.

Studija je takođe otišla dalje od upoređivanja nivoa depresivnog raspoloženja između žrtava i ne-žrtava svakodnevnog nasilja. Iako se predviđalo da žrtve imaju viši nivo depresivnog raspoloženja, rezultati su inače pokazali da je izloženost negativnim radnjama dovela do sličnih nivoa depresivnog raspoloženja, bez obzira na status žrtve. Rezultati su stoga zaključili da se posmatrači i ne-žrtve osećaju podjednako depresivno kao i žrtva kada su izloženi delima kao što je društveno zlostavljanje.[15]

Medicinski tretmani[uredi | uredi izvor]

Depresija takođe može biti rezultat zdravstvene zaštite, kao što je depresija izazvana lekovima. Terapije povezane sa depresijom uključuju terapiju interferonom, beta-blokatore, izotretinoin, kontraceptive,[16] antikonvulzante, lekove protiv migrene, antipsihotike, hormonske agense kao što je agonist gonadotropin-oslobađajućeg hormona,[17] magnetnu stimulaciju mozga i električnu terapiju.

Indukovanje supstancama[uredi | uredi izvor]

Nekoliko droga koje se zloupotrebljavaju mogu izazvati ili pogoršati depresiju, bilo u intoksikaciji, ustezanju ili hroničnoj upotrebi. To uključuje alkohol, sedative (uključujući benzodiazepine na recept), opioide (uključujući lekove protiv bolova na recept i nedozvoljene lekove kao što je heroin), stimulanse (kao što su kokain i amfetamini), halucinogene i inhalante.[18]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Depresija je vodeći uzrok invaliditeta širom sveta, objavila je zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija (UN), procenjujući da ona pogađa više od 300 miliona ljudi širom sveta – većinom žene, mlade i starije osobe. Procenjuje se da 4,4 procenta svetske populacije pati od depresije, prema izveštaju koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija UN (SZO), koji pokazuje porast od 18 procenata u broju ljudi koji su živeli sa depresijom između 2005. i 2015. godine.[19]

Depresija je glavni uzrok mentalnog zdravlja opterećenja bolesti. Njegove posledice dalje dovode do značajnog opterećenja javnog zdravlja, uključujući veći rizik od demencije, preranu smrtnost usled fizičkih poremećaja i uticaj depresije majke na rast i razvoj deteta.[20] Otprilike 76% do 85% depresivnih osoba u zemljama sa niskim i srednjim prihodima ne dobijaju terapiju;[21] prepreke za lečenje uključuju: netačnu procenu, nedostatak obučenih zdravstvenih radnika, društvenu stigmu i nedostatak resursa.[22]

Depresija u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2017. godine, u Srbiji od depresije pati 419.302 ljudi, odnosno oko 5 odsto ukupne populacije.[23] Stručnjaci procenjuju da će uticaj aktuelne pandemije na mentalno zdravlje ljudi biti veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast.[24] Iako su suicidu skloniji stariji, simptomi depresije se, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", pomeraju ka svemu mlađem uzrastu.[23]

Kreativno razmišljanje[uredi | uredi izvor]

Divergentno mišljenje se definiše kao misaoni proces koji generiše kreativnost u idejama istražujući mnoga moguća rešenja. Depresivno raspoloženje značajno će smanjiti mogućnost divergentnog razmišljanja, jer smanjuje tečnost, raznovrsnost i stepen originalnosti mogućih generisanih ideja.[25]

Neki depresivni poremećaji raspoloženja mogu imati pozitivan efekat na kreativnost. Nakon što je identifikovala nekoliko studija i analizirala podatke koji uključuju pojedince sa visokim nivoom kreativnosti, Krista Tejlor je mogla da zaključi da postoji jasna pozitivna veza između kreativnosti i depresivnog raspoloženja. Mogući razlog je taj što loše raspoloženje može dovesti do novih načina sagledavanja i učenja od sveta, ali nije u stanju da objasni određene depresivne poremećaje. Direktna veza između kreativnosti i depresije ostaje nejasna, ali istraživanje sprovedeno o ovoj korelaciji je rasvetlilo da pojedinci koji se bore sa depresivnim poremećajem možda imaju čak i viši nivo kreativnosti od kontrolne grupe, i da bi to bila bliska tema za praćenje, u zavisnosti od budućih trendova kako će se kreativnost doživljavati i zahtevati.[26]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ilustracija iz Lavaterovih Eseja o fizionomiji, dizajnirana da promoviše znanje i ljubav čovečanstva.

Grčko-rimski svet je koristio tradiciju četiri humora da pokuša da sistematizuje tugu kao „melanholiju”. Ovaj koncept je ostao važan deo evropske i islamske medicine sve dok nije pao iz naučne naklonosti u 19. veku.[27] Emil Krepelin je dao zapažen naučni prikaz depresije (nemački: das manisch-depressive Irresein) u svojoj enciklopediji psihologije „Psihijatrija“ iz 1896. godine.[28]

Od kasnih 1950-ih, bilo je nekih kritika na račun proširenja obuhvata dijagnoze, u vezi sa razvojem i promocijom antidepresiva i biološkog modela.[29] Studija je pokazala da Avganistanci imaju najveću stopu depresije u svetu.[30]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ de Zwart, P. L.; Jeronimus, B. F.; de Jonge, P. (2018-05-17). „Empirical evidence for definitions of episode, remission, recovery, relapse and recurrence in depression: a systematic review”. Epidemiology and Psychiatric Sciences. 28 (5): 544—562. ISSN 2045-7960. PMC 7032752 Slobodan pristup. PMID 29769159. doi:10.1017/S2045796018000227. 
  2. ^ Gilbert, P. (2007). Psychotherapy and counselling for depression (3rd izd.). Los Angeles: Sage. ISBN 978-1849203494. OCLC 436076587. 
  3. ^ Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fifth Edition (DSM-5). American Psychiatric Association. 2013.
  4. ^ Heim, Christine; Newport, D. Jeffrey; Mletzko, Tanja; Miller, Andrew H.; Nemeroff, Charles B. (2008). „The link between childhood trauma and depression: Insights from HPA axis studies in humans”. Psychoneuroendocrinology. 33 (6): 693—710. PMID 18602762. S2CID 2629673. doi:10.1016/j.psyneuen.2008.03.008. 
  5. ^ Lindert, Jutta; von Ehrenstein, Ondine S.; Grashow, Rachel; Gal, Gilad; Braehler, Elmar; Weisskopf, Marc G. (2014). „Sexual and physical abuse in childhood is associated with depression and anxiety over the life course: Systematic review and meta-analysis”. International Journal of Public Health. 59 (2): 359—72. PMID 24122075. S2CID 24138761. doi:10.1007/s00038-013-0519-5. 
  6. ^ „Postpartum Depression”. medlineplus.gov. Pristupljeno 2022-01-08. 
  7. ^ Davey, Christopher G.; Yücel, Murat; Allen, Nicholas B. (2008). „The emergence of depression in adolescence: Development of the prefrontal cortex and the representation of reward”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews. 32 (1): 1—19. PMID 17570526. S2CID 20800688. doi:10.1016/j.neubiorev.2007.04.016. 
  8. ^ „Journal of Psychiatric Research | ScienceDirect.com by Elsevier”. www.sciencedirect.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-08. 
  9. ^ „COVID-19 pandemic severely impacts mental health of young people”. ScienceDaily (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-08. 
  10. ^ Jeronimus, B. F.; Kotov, R.; Riese, H.; Ormel, J. (2016-08-15). „Neuroticism's prospective association with mental disorders halves after adjustment for baseline symptoms and psychiatric history, but the adjusted association hardly decays with time: a meta-analysis on 59 longitudinal/prospective studies with 443 313 participants”. Psychological Medicine. 46 (14): 2883—2906. PMID 27523506. S2CID 23548727. doi:10.1017/s0033291716001653. 
  11. ^ Kotov, Roman; Gamez, Wakiza; Schmidt, Frank; Watson, David (2010). „Linking "big" personality traits to anxiety, depressive, and substance use disorders: A meta-analysis”. Psychological Bulletin. 136 (5): 768—821. PMID 20804236. doi:10.1037/a0020327. 
  12. ^ „Mild, Moderate, or Severe Depression? How to Tell the Difference”. Healthline (na jeziku: engleski). 2017-03-27. Pristupljeno 2022-01-08. 
  13. ^ „Your Brain on Alcohol | Psychology Today”. www.psychologytoday.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-08. 
  14. ^ Geisner, Irene M.; Mallett, Kimberly; Varvil-Weld, Lindsey; Ackerman, Sarah; Trager, Bradley M.; Turrisi, Rob (2018). „An Examination of Heavy Drinking, Depressed Mood, Drinking Related Constructs, and Consequences among High-Risk College Students using a Person-Centered Approach”. Addictive Behaviors. 78: 22—29. ISSN 0306-4603. PMC 5783735 Slobodan pristup. PMID 29121529. doi:10.1016/j.addbeh.2017.10.022. 
  15. ^ Hoprekstad, Øystein Løvik; Hetland, Jørn; Bakker, Arnold B.; Olsen, Olav Kjellevold; Espevik, Roar; Wessel, Martin; Einarsen, Ståle Valvatne (2019-03-04). „How long does it last? Prior victimization from workplace bullying moderates the relationship between daily exposure to negative acts and subsequent depressed mood”. European Journal of Work and Organizational Psychology (na jeziku: engleski). 28 (2): 164—178. ISSN 1359-432X. S2CID 149643302. doi:10.1080/1359432X.2018.1564279. 
  16. ^ Rogers, Donald; Pies, Ronald (2008). „General Medical Drugs Associated with Depression”. Psychiatry (Edgmont). 5 (12): 28—41. ISSN 1550-5952. PMC 2729620 Slobodan pristup. PMID 19724774. 
  17. ^ . 2010-12-23 https://web.archive.org/web/20101223035009/http://www.ashp.org/DocLibrary/Policy/Suicidality/DID-Chapter18.aspx. Arhivirano iz originala 23. 12. 2010. g. Pristupljeno 2022-01-08.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  18. ^ American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders, fifth edition. Arlington, VA: American Psychiatric Association.
  19. ^ „UN health agency reports depression now 'leading cause of disability worldwide'”. UN News (na jeziku: engleski). 2017-02-23. Pristupljeno 2022-01-08. 
  20. ^ Reynolds, Charles F.; Patel, Vikram (2017). „Screening for depression: the global mental health context”. World Psychiatry. 16 (3): 316—317. ISSN 1723-8617. PMC 5608832 Slobodan pristup. PMID 28941110. doi:10.1002/wps.20459. 
  21. ^ Wang, Philip S.; Aguilar-Gaxiola, Sergio; Alonso, Jordi; Angermeyer, Matthias C.; Borges, Guilherme; Bromet, Evelyn J.; Bruffaerts, Ronny; de Girlolamo, Giovanni; de Graaf, Ron (2007). „Worldwide Use of Mental Health Services for Anxiety, Mood, and Substance Disorders: Results from 17 Countries in the WHO World Mental Health (WMH) Surveys”. Lancet. 370 (9590): 841—850. ISSN 0140-6736. PMC 2847360 Slobodan pristup. PMID 17826169. doi:10.1016/S0140-6736(07)61414-7. 
  22. ^ „Depression”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-08. 
  23. ^ a b Martinović, Iva (12. 2. 2019). „Pet odsto stanovništva Srbije u depresiji”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-01-09. 
  24. ^ „Srbiji preti crveni mentalni alarm”. Hemofarm - Caring For People’s Health. Pristupljeno 2022-01-09. 
  25. ^ Mélendez, Juan Carlos; Alfonso-Benlliure, Vicente; Mayordomo, Teresa (2018-12-02). „Idle minds are the devil's tools? Coping, depressed mood and divergent thinking in older adults”. Aging & Mental Health (na jeziku: engleski). 22 (12): 1606—1613. ISSN 1360-7863. PMID 29052429. S2CID 12496617. doi:10.1080/13607863.2017.1387765. 
  26. ^ „Here's what the evidence shows about the links between creativity and depression”. Research Digest (na jeziku: engleski). 2018-01-03. Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 2022-01-09. 
  27. ^ Historical dimensions of psychological discourse. Carl F. Graumann, Kenneth J. Gergen. New York: Cambridge University Press. 1996. ISBN 978-0-511-57132-9. OCLC 726827323. 
  28. ^ Graumann, Carl F.; Gergen, Kenneth J.; Gergen, Professor Kenneth J. (1996-07-13). Historical Dimensions of Psychological Discourse (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-48021-5. 
  29. ^ Healy, David (1997). The antidepressant era. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 0-674-03957-2. OCLC 37030907. 
  30. ^ „A stunning map of depression rates around the world”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2022-01-09. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Депресија_(поремећај)&oldid=27438530”