Deratizacija
Deratizacija je skup postupaka koji se sprovode u cilju uništavanja pacova i drugih glodara kao prenosioca uzročnika određenih zaraznih bolesti (salmoneloze, leptospiroze, tularemija i drugih bolesti).[1][2][3]
Cilj deratizacije[uredi | uredi izvor]
Glavni cilj deratizacije je smanjiti populaciju mišoliki glodara, koji osim što su prenosnici ili rezervoari zaraznih bolesti, uništavaju i zagađuju velike količine hrane i namirnica (brašno, šećer). U potrazi za hranom sposobni su snažnim sekutićima oštetiti različite prepreke na koje nailaze: vodovodne cevi, električni i telekomunikacione vodove, nameštaj, ambalažu ... i tako izazvati velike materijalne štete.
Samo u zadnjih godina zabeleženi su slučajevi da su pojedini kvartovi ostajali bez struje ili su semafori bili van funkcije radi oštećenja prouzrokovanih pregrizanjem vodova od strane pacova. Zbog sekutića koji stalno rastu i stalno se moraju trošiti na tvrdim materijalima pacovi poszaju za predmetima koji im nisu jestivi niti su im prepreka već na njima jednostavno zadovoljavaju prirodnu potrebu za glodanjem.
Potreba za stalnim preventivnim akcijama i time održavanje njihovog broja na biološkom minimumu je opravdana ako znamo za njihov veliki biološki potencijal. Ženke više puta zagodinu znaju donose na svet 8-20 mladunaca koji brzo rastu i sazrevaju. Smatra se da bi jedna plodna ženka teoretski-ukoliko se uklone svi negativni faktori kroz četiri godine mogla imati 20.000.000 potomaka.
Mere zaštite od glodara[uredi | uredi izvor]
Od štetnog uticaja mišolikih glodara možemo se zaštititi preventivnim i kurativnim merama.
Preventivne mere[uredi | uredi izvor]
Preventivne mere uključuju čitav niz metode za sprečavanje dolazak i reprodukciju glodara u jednom određenom području. Mere prevencije u načelu obuhvataju:
- kontrolu higijenskih uslove (uklanjanje smeća i drugog otpada),
- čuvanje i skladištenje hrane u zaštićenim posudama, odvojeno od poda i zida,
- izgradnju objekata od čvrstih materijala (limenih i betonskih)
- sprečavanje ulazak glodara u objekte postavljanjem zaštitnih mreža, ređetki i poklopaca na kanalizavcionim i ventilacionim otvorima, jer su to najčešći putevi za ulazak glodara,
- održavanje higijene u stambenim i industrijskim objektima i okolini, jedna je od osnovnih mera prevencija u borbi protiv reprodukovanja svih štetočina.
Kurativne mere[uredi | uredi izvor]
Ako preventivne mere ne spreče ulazak i smeštaj glodara u čovekov životni prostor, moraju se primeniti kurativne metode. Metode iz ove grupe mogu se podeliti na biološke, fizičke i hemijske
Biološke metode deratizacije[uredi | uredi izvor]
- Primena predatora
Za uništavanje glodara koriste se i prirodni neprijatelji (predatori) mačke, psi, mungosi, lisice, ptice grabljivice, sove i druge. Zbog sležene obuke i pripitomljavanja, oni nisu praktični za masovniju upotrebu i retko se koriste u praksi.
- Primena sterilizanta
Primena sterilizanata glodara je još uvek u fazi istraživanja i testiranja.
Fizičke i mehaničke metode[uredi | uredi izvor]
- Primena mamaca i zamki
Metode iz ove grupe uključuju primenu različitih zamki i klopki za glodare (uz korišćenjem visokonaponske struje, zamrzivača, različitih lepkova itd.). Ovo su najstarije metode za uništavanje glodara. Nedostatak ovih mera je:
- angažovanje velikog broja radne snage koja je neophodna za njihovo postavljanje i kontrolu, ovi postupci se primenjuju samo na manjim površinama i u objektima.
- glodari u zamkci često ostanu živi i moraju patiti;
- samo jedan glodar može pasti u jednu zamku;
- zamka mora biti ponovo napunjena nakon svakog uhvaćenog glodara;
- zamka se mora temeljno oprati vrućom vodom i deterdžentom posle svake upotrebe
- bol i strah nakon upada u zamku kod glodara izaziva obilno mokrenje, a izlučenom mokraćom upozoravaju na opasnost ostale glodare koji masovno beže sa tog mesta.
- Primena ultrazvuka
Ljudsko uvo ne može otkriti zvučne talase sa frekvencijom ispod 20 KHz, ali zato glodari mogu registrovati zvuk iznad 60 KHz. Ovo omogućava instaliranje zvučnih uređaja, kao mera žaštite od glodara, jer kontinuirano emituju jak ultrazvuk. Ultrazvuk u velikoj meri uznemirava glodare i oni ne ulaze u tako zaštićenu prostoriju. Do sada se ultrazvuk koristi samo ograničeno, za zaštitu skladišta u kojima stalno ne borave ljudi iz sledećih razloga:
- ultrazvuk mora biti emitovan kontinuirano; iako ljudski sluh ne otkriva ultrazvuk, njegova produžena upotreba u prisustvu ljudi nije poželjna;
- glodari ne umiru, već samo napuštaju zvučno mesto i naseljavaju se u susedne zgrade i prostorije;
- ako se emitovanje zaustavi više od dva dana, ponovo zaposedaju tu prostoriju;
- ultrazvučne instalacije zahtevaju neprekidno napajanje i tehničku podršku.
Hemijske metode[uredi | uredi izvor]
Hemijske metode za uništavaju glodara podrazumeva upotrebu otrovi (rodenticida). Rodenticidai se najčešće koriste u smeši sa hranom, a postavljaju se na mestima gde se glodari kreću ili hrane (podrumi, skladišta, luke).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b I., Vaškov V. po dezinfekcii, dezinsekcii i deratizacii (1952). Rukovodstvo. M.: Medgiz.
- ^ a b Deratizaciя: Sanitarno-эpidemiologičeskie trebovaniя k provedeniю deratizacii (SP 3.5.3.1129-02) (ot 18 iюlя 2002 g.). 2003. str. 32. ISBN 978-5-93630-289-3.
- ^ a b M., Zemenko A. polevыe grыzunы Uzbekistana i merы borьbы s nimi (1950). Vrednыe. Taškent: Gosizdat UzSSR.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
